Народно благостање
· Страна 174
Бр. 11
(glavnica 12,000.000 dinara). — Srpska kreditna banka a. d., Beograd, novoizabrani članovi uprav. odbora g. “. Moris Tiebo, Žezef Šapej, Dr. Leopold Blejer i Dr. Vekoslav Kisovec. — Leskovačka. zadruga a. d., Leskovac, otvaranje filijale u Vladičinom Hanu. — Magacin za opium izvozne i prometne banke u Skoplju objavljuje da će istu potpisivati članovi upravnog odbora: g. g. Nikola I. Panić, Toma Popović, Nik. Sidić, Šaim Idris i Vlada Puzderlijević iz Skoplja. — Upis novoosnovane firme Hartman Edo za proizvodnju čeftaka „Impregno” sa sedištem u Zagrebu. — Udruženi rudnici i talionice, a. d., Zagreb, brisanje člana uprave Leona Poncina iz Brisela i upis izabranog
Alfreda Raporta iz Luvena. — „Union”, стадеупо 4. 4., Хастеђ, debio prokuru Vajnreb Josip iz Zagreba. — „Drah” industrija drva d. d., Zagreb, brisanje prokure Hanu Maksu. — Jugoslo-
venska Standard Oil Kompanija d. d., Zagreb, promena društevnih pravila. — Hrvatska banka d. d., Zagreb, brisanje člana
uprave Giovani-a Vajshuta Miđelia. — „Snop” d. d., Zagreb, brisanje člana uprave Pleška Bartola. — „Pruga” hrvatsko d. d. za gospodarske i industrijske željeznice, Zagreb, upis da je glavnica od 600.000 dinara uplaćena. — Standard Oil Kompani{a d. d. Zagreb, upis da je društvena glavnica od 175,000.000 dinara potpuno uplaćena. — Brisanje firme: „Vojvodina” industrija drva ı parni mlin d. d., Zagreb. — Krapinsko ugljenokopno d. d. Zagreb, promena društvenih pravila.
Bibliogratija.
— Gajret, glasnik kulturno-prosvetnog društva 'Gajret, za mart. — KRudarski i topionički vesnik, za februar. — Arhiv za pravne i društvene nauke, za februar. — Ekonomist, organ društva za ekonomiju i soc .politiku, januar-februar. — Privredna revija, za mart. — Privrednik, za mart. — Zemljorad-
nička zadruga (organ GI. 3. S. Z. Z. u Beogradu) za mart. —
a
KOIĐDyHKTYyPA.
STANJE NARODNE BANKE NA DAN 8. MARTA T. G.
Stanje Narodne banke ma kraju prve nedelje meseca marta ne pokazuje nikakve znatnije promene. jedna od najvećih promena je u deviznom stoku koja se sastoji u smanjenju istoga za 41,5 milion dinata. Za to smanjenje nema drugog objašnjenja do onog koje
У милионима динара
8. Ш 1931
28. | 1931
22. 1
31 XII | 531. XII 1929 1930 1931
y smaryy, H OpoČpy • , • у девизама = страној монети“)
1204.9 328.4
1533.3
1204,9 370.0
1574.9
1202.4 9631.
1834.4
1204.5 419.9
1684,4
1168.4 1759.2
2921.6
и еј el еј јаје
Метелна шодвега ||
укупно
1243,2 191.5
14341
1266.6 202.9
1469.5
12401 195.1
1435.3
14331 203.4
1637.1
1287.5 2301
1517.6
на пешице на хартије од вредности
укупно
еј а нв ај се
Зејнови:
рачун за откуп крунски новчаница
рачун привремене размене по звјловима на бонове
897.1 126.2 2996.8
4020
897.7 126.2 2996.8
4020,7
4916,5 126,2
108.6
8971 126.2 2996.8
4020.7
948,3 205.9 2998,8
4153,0
5817.9 205.9
99.6
897.7 126.2 2996 8
40207
5396.5 126.2
59.3
ele па је e
Државин
укупно
4887.3 126.2
'4121.3 126.2
Новчанице у оптицају. . ..
Држ,. рачун прив, разиеве .
Потраживање државно пе разни рачунима s
218.2 110.9
701.3| 702.7 128.6|| 111.9
829,9| 814.6
906.4 1471
1053.5
1250.0 160.8
1410.8
667.2 195.6
862.8
по жиро рачуннна ,3. по разини рачунина
укупно
у одето целокупног новчаничког оптицаја , . .
Ревве
обавезе
50.31! 33,99) 35.63! 32.038 31.37
Метално вокриће
У од сто свију обавеза по
виђењу .
9) U zlatu 98.85 mil.,; u srebru 17,58 mil,; u stranoj moneti 0,4i mil. din, · smo spomemtili u poslednjem broju, naime ili je naš izvoz podbacio ili Ministarstvo finansija i dalje liberalno daje odobrenje za nabavkti dolarskih papira.
Menični portfelj pokazuje povećanje od 3 miliona dinara, a lombardni od 3,65. Poslednju pojavu sa radošću konstatujemo i žalimo što je smanjenje lombardnih potraživanja paralisano povećanjem meničnog.
39.95| 29.50| 28.07| 26.86.2637
U pasivi imamo пехпајпо роуесапје дехаупос potraživanja (2,2 miliona dinara) i smanjenje ŽžifOdepozita za 15,2 miliona dinara (po računu državnih privrednih ustanova 16,7 miliona dinara, dok su se žiro-depoziti privatnika povećali za 1,4 miliona dinara).
Rezultat sviju ovih promena je smanjenje opticaja za 29,1 milion dinara.
Ukupno pokriće орбсаја зрајо је па 31,37%, а sve obaveze po viđenju па 26,37%.
БЕОГРАДСКА БЕРЗА
Као по команди дошао је не само скок државних хартија на загребачкој и београдској берзи већ у исто време и зкатно појачан обрт, а то је доказ да скок није резултат никакве шпекулације, већ стварног расположења за државним папирима. Нарочито се доларски папири држе у Београду чврсто и ако се са службене стране већ дуго времена не чини никаква интервенција. Има прилично времена како се није продао ни један комад службеној руци. Док су загребачки имаоци, како јавља наш берзански кореспондент, употребили ту прилику да реализирају добит, дотле Београд показује све већи интерес за тим папирима; не пушта их из руку и сматра их за најбољи пласман. У Блеровим облигацијама постоји нешто понуде, за коју се тврди да је из Загреба. Загребачки капиталисти су много погрешили што се нису више интересовали за Селигманове заложнице, него за Блерове облигације. Колико смо ми извештени они имају овог последњег папира много више, док Београд има много Селигманових облигација. Ми смо више пута објашњавали зашто Селигманове облигације претстављају берзанско-технички и економски бољи папир. Банкари који и даље купују доларске папире у иностранству тврде, да се Селигманове облигације не могу уопште добити. Као што смо већ раније казали, још увек се дају одобрења за употребу девиза за набавку доларских папира, али како наш загребачки кореспондент јавља, под условом да ималац да Народној банци доларске купоне у замену за динаре. То је прва отежица, а ми мислимо да ће следовати друге, пошто ће се ипак морати доћи на наш предлог да се забрани употреба девиза и увоз доларских папира. Администрација споро корача.
Ратна штета снажно корача напред. Бесисте продају и последње рестлове готове робе, коју су можда примили у репор и коју ће морати скупо да покривају. Очигледно је да на београдској берзи, а тако исто и на загребачкој нема више готове робе. Ратна штета се разредила. Међутим су