Народно благостање

14. март 1931. _

| НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ 1.

Страна 175

се појавили нови купци. Тако се објашњава појав да је ско·"чила за читавих два поена за један дан.

И Народна банка показује последња два дана нешто живљу тенденцију, последњи курс је био 3050, међутим по"сле исплате купона плаћа се 7750, значи да је већ при томе добила 100 динара.

Од стране берзијанаца чује се све чешће жалба на курс по коме Државна хипотекарна банка исплаћује купоне Селигманових облигација у динарима. Курс Њујорка, који се узима за базу, далеко је испод берзанског курса. Ми сматрамо да са том базом треба престати, јер је то један облик самовоље, и надамо се да ће при обрачуну идућег купона Државна хипотекарна банка поступити онако како би поступио банкар, а не власт.

На београдској берзи је у току ове недеље био обрт у девизама доста жив — а износио је 34 милиона динара. У паду је једино девиза Париз. Непромењени су Берлин H Цирих, док су све остале девизе у порасту.

И ефектно тржиште било је живо. Рента Ратне штете порасла је од 419.50 (9. о. м.) на 422.75, а обрт је износио 2.64 милиона динара. 7% Инвестициони зајам порастао је од 88.50 Ha 89.—' Обрт је опет мало оживео и износи 500 хиљада динара. 6% Беглучке обвезнице порасле су од 68.75 (6. о. м.) на 70.50 (12. о. м.) код обрта од 700 хиљада динара. 7% Блер поскупео је од 82.50 (6. о. м.) на 83.50 а 7% Селигман од 82.50 на 84.25. Код првог обрт је износио 1.32 милиона а код другог: 700 хиљада динара. 8% Блер је попустио од 94.— (10. о. м.) на 93.50 (11. о. м.) и трговано је свега 300 хиљада динара.

Акције Народне банке трговане су 9. о. м. по 8080.а 12. 0. м. — екс купон — 7750.— за 80 хиљада динара.

ZAGREBAČKA BERZA.

Devizno fržište. Poslednjih nekoliko dana promet se kreće oko 7—%8 miliona dinara dnevno. Narodna banka kao obično pokriva veći deo tražnje. Kursevi stranih deviza još su uvek visoki. A s obzirom na nastojanje švajcarske novčanične banke da franak održi na današnjem kursu, sa sadašnjim tečajevima stranih deviza, moramo računati na duže vremena.

Tržište akcija. Prva hrvatska štedionica platila je dividendu od 80 dinara. Po isplati dividende, pravljeni su zaključci po 900 dinara, što bi odgovaralo kursu od 980 dinara. Kurs Praštedionice je za nekih 40 dinara veći, nego što je bio prošle godine po isplati dividende. Računa se s porastom kursa. Pogotovo kad usledi spuštanje kamafnjaka za uloške.

Državni papiri. Posle apsolutnog mrtvila u dolarskim papirima, promet ie u naglom porastu. Od petka prošle nedelje pa do srede promet na zagrebačkoj berzi iznosi nekih 60 hiljada dolara. Međutim to je u prvom redu roba koja je već tu. Porast kurseva mnogi su iskoristili da jeftino kupljene papire

prodadu i realiziraju dobitak. Budući da po uvjeravanju madležnih faktora, u zemlji ima dolarskih obveznica za 11 miliona “dolara, materijala je već dosta za intenzivniji promet. Pogotovo, · Što će uvek priticati izvesna količina sa strane. Stigle su i prve dozvole za nabavku deviza u cilju kupnje dolarskih papira na strani. Ali pod uslovom da se dolari od kupona ih papira moraju nuditi Narodnoj banci — usled čega će mnogi odustati da traže dozvole. Pogotovu, što ima dosta robe koja je već tu i koja se trguje bez ikakvog ograničenja.

РОБНО ТРЖИШТЕ

Светско житарско тржиште је у току последње не"деље. остало скоро непромењено — цене без варијација а тенденција можда мало лабавија. Закључака има мало. Последњих дана појачале су се понуде канадског пула, који је због отказа кредита (тако бар се чује) тамошњих банака

на то био принуђен. Продаје Северо-Американског ФармБорда нису биле тако знатне, као што се то очекивало и

на општу ситуацију нису имале оног поразног дејства, као што се то очекивало. Последњих дана је интересовање европских импортера чак и мало појачано.

На нашим домаћим тржиштима влада увек још чврсто расположење за пшеницу, због малих количина које се нуде.

Кукуруз је имао последњих дана чвршћу тенденцију (на светским тржиштима), нарочито термин март. Код нас је чврста због тога, што се ранији продаваоци термина март нису довољно покрили.

На осталим робним тржиштима ситуација је следећа: чврсту тенденцију су показивали бакар, гума, вуна и цинк, а лабаву шећер, кафа, чај, јута и какао. Непромењена су тржишта памука, свиле, олова и калаја.

ПОСЛЕДЊЕ ВЕСТИ

— На југу земљотрес, а на северу поплаве. још се нисмо прибрали од узбуђења, које је проузроковала пустош земљотреса у Јужној Србији, а авет поплаве стоји пред вратима становништва северних крајева. Елементарне непогоде, двоструко притискују на наше становништво, које се налази већ неколико месеца под силом привредне депресије. Поплаве угрожавају житне крајеве а они су и иначе од светске привредне депресије најјаче погођени. ПАЗ ТО благостање назадује.

— Господин Др. Антон Корошец, хонорарни прев. сор пољопривредног факултета у Београду, отпочео је своја предавања о теоријским основама задругарства.

— У Загребу су изгореле фабрика трикотаже и чарапа д. д. Звоно и фабрика чепова Хигија д. д.

— Rumunski za{am, — Suma je utvrđena na 50 miliona dolara od čega je 40 u gotovu a 10 u otplati letećih dugova sa strane. Švedski konzorcium pod vodstvom Krigera preuzeo je iedan deo fiks. Kao zaloge služe prihodi Monopolske uprave. Konzorcium je sasiavljen od amerikanskih (National Citi Bank), francuski (Banque de Paris et Pays Bas), holandskih (Mendelson i Comp. i Niderlandiše Handelsmii) i švedskih banaka. Najveći deo preuzimaju Francuzi. Nominalna kamata je 11/.%, а emisioni kurs je 90 ili možda 89. Raniji rumunski, zajam od 1929. godine od 101 milion dolara bio ie 7% po 88. Danas obligacije toga zajma stoje oko oko 81. Uslovi su znatno pogoršani prema 19209. godini iz objašnjivog razloga pada kursa rumunskih papira.

Kao što smo ranije javili, bankari su tražili, a naročito Banque de France, da francuski kontrolor ostane do kraja 1932. godine. Rumunska vlada je na to pristala, ali se Narodna banka bunila, zbog čega je morao biti uklonjen guverner.

— Предавање г. Кнута Хејгора. У великој сали Новог универзитета одржао је г. Кнут Хејгор, инжињер и. директор једног данског предузећа за јавне радове, које ради између осталога и пољску луку Гдиње, предавање о индустрији Данске. Г. Хејгор је имао задовољство, које ретко доживљују наши домаћи предавачи, да говори. пред дупке пуном великом салом, зашто има да захвали великим де» лом савршеној ерганизацији са којом је Удружење. архитекта извело припреме. Слушаоци су богато награђени афористичким и пластичким предавањем г. Хејгора. Он је успео да на предавању од %/, часа да савршену слику економске структуре Данске. Како је редакција нашег часописа била завршена, било је немогућно да излажемо детаљније то предавање. Силан полет Данске народне привреде оставио је дубок утисак на слушаоце тако да се после предавања на соареји, коју су приредили овдашњи дански посланик T. Ерик Биринг са госпођом, само о томе говорило. Г. Биринг је бриљантно коментарисао предавање г. Хејгора, пошто је сам дуго година био индустријалц и трговац,