Народно благостање

Страна 180

mirenje njihovih iz dana u dan sve većih potreba, a pri tom do kraja i konzekventno sprovesti postavljeni zadatak vlade, da što je moguće više olakša terete narodu. Ali problem je postavljen i on je akutan. Njegovom rešenju se mora pristupiti, jer nas na to primorava nagli porast samoupravnih rashoda, koji se.popeo na skoro četiri milijarde dinara, od: kojih su preko dve milijarde poreski teret. Ukupna suma poreskih tereta, koji se ubiraju za račun samouprave, nije značajna samo po svojoj veličini, ona je mnogo značajnija po svojoj neravnomernosti i po sistemu, koji s jedne strane dejstvuje štetno na narodnu privredu, a naročito na promet dobara, a s druge diskredituje opštinu kao neophodnu lokalnu zajednicu. A to sve skupa pogađa državne finansije. Fakat je, da su ukupni samoupravni rashodi nesrazmerno visoki i da su neravnomerno raspodeljeni na poreske obveznike. | kad već ima izgleda za kakvo osetnije smanjenje njihovo, onda je prva dužnost pristupiti njihovoj pravednoj raspodeli. Dali će se kod izvršenja toga zadatka jedna vrsta ukinuti a druga povećati, dali će se ostaviti sadanji mešoviti sistem ili će se usvojiti sistem prireza, samostalnih dažbina, dotacija i tangenti, stvar je o kojoj se ima diskutovati. Glavno je, da sč postojeći tereti moraju napraviti snošljivim i obući u formu, koja neće odudarati i predstavljati nešto, što će biti stalan uzrok nezadovoljstva na obema stranama.

bp. 12

MH. Kojim putem treba ići pri rešenju ovog pitanja.

Posao je vrlo težak i komplikovan, što se najbolje vidi iz sledećeg: | ——I

U jednoj anketi koju je pre dve godine izvršilo Ministarstvo finansija u cilju prikupljanja materijala za izradu jednog ovakvog zakona, na upitnik od 30 tačaka stiglo je od opština, oblasti, srezova, velikih župana, komora i ostalih privrednih organizacija u zemlji preko 300 odgovora. Među njima nema dva jednaka. Dok su jedni za mešoviti sistem, drugi su za prirez, treći traže samostalne dažbine, četvrti dotacije i učešće u državnim prihodima i tako u beskonačnost. Prema ovome može se zamisliti položa| Ministarstva finansija u čiju nadležnost spada rešenje ovoga pitanja, a slabe se koristi može imati od tih predloga i sugestija. Ne ostaje ništa drugo, nego da se rešenju ovoga pitanja pristupi na bazi faktičkog stanja, a na temelju dubokog poznavanja samog problema, ekonomskih prilika, kulturnog nivoa i pravnih shvatanja, dovodeći u saglasnost sve te činjenice sa interesima državne finansiske politike, opština i narodne privrede.

Može jedan ovako donet zakon za prvo vreme biti i nepotpun, ali će on ipak biti dovoljan da popuni jednu veliku prazninu i pruži prilike da se sačeka momenat, kada će se moći pristupiti izradi modernih zakona o seoskim i gradskim opštinama, za čije donošenje po mom mišljenju još nije vreme.

Д-р Карл Геминд, Београд

" Велика опасност за европску привреду

У Енглеској се постепено креће расположење јавног мнења од слободне трговине ка протекционизму. Нарочито у току последњих месеци забележено је много манифестација у томе правцу. Постоји опасност да се скрха снага слободне трговине и да Ентлеска. пође новим путем у тртовинској политици. То би имало огромни значај за европску привреду с обзиром на то да Енглеска има огромну размену добара, са, европским континентом и да је њена, либерална трговинска, политика непромењена, већ много деценија. Све тртовинско-политичке мере у појединим државама у Средњој Европи, које се предузимају последњих месеци, по свом значају далеко су иза. значаја који би имала промена трговинске политике у Енглеској. Волумен спољне трговине ЕКнтлеске први је. После рата, ју је кратко време Америка, била, претекла., али је ипак ова поново заузела први ранг по величини спољне трговине, рачунајући на главу становника. При великој разгранатости енглеске спољне тртовине велики број држава био би погођен прелазом Енглеске од слободне трговине ка залштити. Индустриске земље Европе јако су заинтересоване у енглеском увозу: Немачка на, пример учествује ба 17 милијарли динара. Али још много више аграрне земље, јер Енглеска покрива, 60% своје потребе у животним намирницама увозом из иностранства. Наш би извоз био јако погођен. Ми истина не извозимо много непосредно у Ентлеску (1930 године света 100 милиона динара), али би услед увођења парина у Енглеској наш извоз на средње-еврол-

ске пијаце наишао на оштру конкуренцију холанд-

еких и данских производа. Наш би извоз био потођен и због тога што има држава у Европи, које извозе своје аграрне производе у Енглеску услед бољег квалитета, а увозе наше, ради попуне празнине. За то је типичан пример наш извоз јаја У. Италију, која извови јаја у Енглеску али само првокласну робу. По себи се разуме да би тај део нашег извоза морао да ослаби.

" Енглеска, је од 100 година на овамо земља, слободне трговине. Изузетак од тога чине познате царине Мак Кена на сатове, музичке инструменте, филмове и аутомобиле, (заведене 1916 године) и „спа. савајуће“ царине уведене у живот 1925. године. Ове парине погађају врло мали део енглеског увоза. Према изјавама данашње леберистичке владе оне неће бити обновљене — пошто им ускоро истиче рок. Енглеска либерална тртовинска политика тако је стара, и тако конзеквентна, да је највећи део држава у Европи навикао да је сматра као нешто што се по себи разуме. Има. врло много подувећа на европском. континенту, која раде искључиво за енглеско тр“

"жиште.

Заштитне се царине образложавају у Енглеској следећим аргументима. Енглеско народно благостање почива на извозној индустрији, а ова је претрпела огромне губитке. То нарочито важи за основне ентле“ ске извозне индустрије: угљену, памучну и гвоздено челичну. Најглавнији узрок томе лежи у порасту протекционивма после рата; нарочито неумерени протекпионизам Сев-американских држава, антибри-

тански покрет у Индији и Кини и најзад опште про-