Народно благостање

128. Мар | 1931.

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

· Страна 203

ОБАВЕШТАЈНА СЛУЖБА

НОВЧАРСТВО

— У Француској је публикован закон, по коме се пооштрава државна контрола над осигуравајућим друштвима, рентним заводима и штедионицама. Основати или водити једно осигуравајуће друштво, штедионицу или рентни завод може само лице некажњавано због злочина, крађе, преваре, проневере јавног имања, лажног банкротства и сл. Сваки агент и посредник за осигурање мора бити уписан у трговачки регистар, а друштво, коме припада, дужно је да му изда легитимацију (сате алдешие) са сликом. Име његово мора стајати на полиси. Свако од споменутих друштава обавезно је да сваке године објави у службеним новинама (јоштпа! Отслјеђ) опширан годишњи извештај.

— Guverner Engleske banke Montagju Norman otputovao {e u pratnji svoga privred. savetnika Sprega u Njujork, gde će konferisati sa guvernerom Federalne rezervne banke Harisonom o englesko-amerikanskim finansijskim i valutnim pitanjima.

ЈАВНЕ ФИНАНСИЈЕ

— Преговори за закључење друге транше трчког зајма у Лондону приведени су крају. Гранша ће износити 2 мил. фунти ст. (540 мил. дин.), каматњак 6 од сто, а емисиони курс 90.

— јЈужноамериканска република Перу преговара са својим повериоцима ради одобрења мораториума за отплату државног зајма од 85 мил. фунти стерлинга (22,9 милијарди дин.).

— Бупет града Љубљане за 1931. год. предвиђа рас" ходе од дин. 50,5 мил., а приходе 49,4 мил. дин. Мањак од 1,4 мил. дин. надокнадиће се градским прирезом.

— Сушачка општина је решила да затражи од Држ. хипотекарне банке инвестициони зајам у износу од 13 и по мил. динара.

— Ametikanska firma Uhlen & Co ponova je ponudila Sofijskoj opštini zajam, ovaj put od 5 miliona dolara (280 mil. din.) uz 1:|>% na 25 godina i emisioni kurs 83%. Zajam 51 роslužio za izvođenje vodovodskih i kanalizacionih radova.

— Haški sud osudio je 1929. godine Braziliju da ponova preuzme kamatnu i ofplatnu službu zajmova: 5%-nog 1909. i 4%-nog 1910. godine. Kako ova do danas još nije izvršila odluku suda francuski porteri ovih papira stavili su zabranu na celokupnu brazilijansku državnu imovinu po francuskim bankama.

— Upis državnog 5%-nog investicionog zaima od 1,3 milijarde kruna (2,1 milijardi din.)u Čehoslovačkoj trajao je od 16. do 21. o. m. i sa uspehom je završen. Zajam je znatno preupisan. СОЦИЈАЛНА ПОЛИТИКА

— Због све веће беспослице приватних намештеника свих струка, Савез приват. намештеника Краљ. Југославије основао је, на основу 8 106 Зак. о занат. радника, Берзу рада за приватне намештенике и то у Београду, Љубљани, Новом Саду, Сарајеву, Сплиту и Загребу. Посредовање је бесплатно и за намештенике и за послодавце.

— Министарство социјалне политке и нар. здравља је доставило свима привредним организацијама у земљи на мишљење образложење у погледу терета закона о осигурању радника. ||O прикупљеним мишлењима сазваће се шира конференција.

— У Загребу је одржана 22. о. м. скупштина загребачке организације Савеза банкарских и приватних намештеника. Из поднесеног извештаја се види да је у прошлој години број чланова повећан за 174 (сада износи 910 према 2364 колико има Савез) и да је незапосленим члановима по-

дељена помоћ од 88.815 дин. Затим је поднесен извештај о раду Задруге банк. и приватних намештеника које броји 355 чланова, којим је у прошлој години доделено зајмова од 542.000 дин. Најзад је решено да се упути претставка Министарству социјалне политике, поводом питања оснивања пензионог фонда.

— Потписан је закон о грађењу и проширењу здравствених установа. Први члан овог закона овлашћује Мин. соц. пол. и нар. здравља да из фондова којима располаже може утрошити : 1.) за грађење и уређење болница у Биограду на мору, Стењевцу, Тополици и Шибенику 10 мил. дин.; 2.) За грађење и уређење хигијенских завода у Сплиту, Бања Луци и Цетињу 95 мил. дин. Затим за гра» Bebe зграде Мин. соц. политике и нар. здравља 6,000.000 дин. За подизање дома народног здравља у Мостару одобрена је сума од милион и по динара, а за грађење и уређење школске поликлинике у Љубљани и школе за нудиље у Скопљу 1,000.000 дин.

ТРГОВИНСКА ПОЛИТИКА

— Пољске премије на извоз ражи од 1. августа пр. г. до 1. ов. м. износе 11,073 мил. злоти (70 мил. дин.). Извоз износи 184.555 тона. Значи да је извозна премија 60 зл. (399 дин.) по тони или 6 зл. (39,9 дин.) по товару.

— Турско-бугарска лига пропагира живо преко бугарске и турске штампе успостављање сталног годишњег сајма бугарске и турске привреде, а позива и грчке привреднике да узму учешћа. Сајам би се одржавао отприлике негде између бугарског Свиленграда и турског једрена. Ми оправдано сумњамо да би дошло до грчке сарадње у оснивању сличног сајма, јер би овај био опасна конкуренција Солунском. То је разлог да је грчка штампа врло хладно одговорила на позив.

— Пољопривредни одбор зустријског Националног већа одлучио је да се из државних сретстава обезбеди домаћем продуценту свиња цена од 2,20 шил. (17,6 дин.) по килограму. При продаји продуцент или трговац добије из државне касе разлику која фали од продајне цене до 2,20 шил. Премија ће се давати само на домаће производе од 1. априла, а по могућности и пре, а тако дуго док се трговински уговори са државама, које извозе свиње у Аустрију не промене и обезбеди горња цена на домаћем тржишту. Прошле године је увезено у Аустрију: из Пољске 334.500 ком. из наше Краљевине 191.000, из Маџарске 142.000, из Немачке 24.000 и из осталих земаља 46.000, укупно 737.000 комада. |

— Trgovinskn pregovorfi Austrije sa Mađarskoni nalaze se pred završetkom. Samo su prekinuti zbog održavanja rimske poljoprivredne konferencije, na koju je Austrija odaslala svoje delecate. Ona namerava da sa pretstavnicima naše Kraljevine i Italije na konferenciji povede pregovore o reviziji frgovinskih ugovora. i

ПОЉОПРИВРЕДА

— У Грчкој ће 1. маја бити основан аутономни Дувански биро (синдикат), који подлежи директно Министарству привреде као чисто државно предузеће. Задаћа му је да усавршава производњу и тражи тржишта за производе. Осим тога треба да ступи у преговоре са суседним државама ради склапања конвенције у циљу одржања што боље цене.

— Министарство пољопривреде је доделило из државне закладе помоћ од пола милиона савезима аграрних заједница у Новом Саду (225.000 дин.), у Вел. Бечкереку (150.000) и Осијеку (125.000 дин.).