Народно благостање

Странз 204

— Јављају из Будимпеште да су на тамошњој берзи , продане веће количине нашега кукуруза. Мађарски сточари га купују врло радо због цене, која је за 25 од сто јефтинија ' од домаће. Да ли је то тачно 2

— Za pretsednika austrijskih državnih železnica imenovan je Edgar Penzig Franz, bivši generalni direktor preduzeća Vosslauer Kammgarnfabrik. On je i potpredsednik Glavnog saveza austrijske industrije. Za Ministra poljoprivrede imenovan . je Dr. Dolfus, sekretar Donjeaustrijske poljoprivredne komore, pristalica radikalnih mera za zaštitu domaće poljoprivrede. Poznat je kao energičan organizator.

=— Због повећане откупне нене шећерне репе у Аустрији ове године ће бити засејано преко 15 процелата више него прошле. Како смо већ јавили прошле године је било! засејано 33.000 а жетва је изнела 9,6 мил. товара.

— Amerikanska Севан а poljoprivredna direkcija je obavestila farmere da ove godine neće kupovati pšenice, jer nema za to kredita. Preporučuje im da sami regulišu cene pšenici smanjenjem obradne površine. Što se {iče pšenice, koju direkcija ima na skladištu, ona neće tako brzo dospeti na tržište, jer treba najpre pričekati razvoj ovogodišnje žetve. Pri

хектара,

prodaji bacaće se na tržište količine, koje neće delovati na do- |

maću a ni na svetsku cenu. Na vest o tome cena pšenice је odjednom pala za 2 do 10 centa (1,10 do 5,6 din. )po bušelu.,

~

ВВДУСТРИЈА

— Electric Bond and Зпетте Company, koja drži od pre kratkog vremena u rukama celokupnu telefonsku službu Rumunije, preuzeće i snabdevanje električnom strujom najpre Buku-< rešta pa postepeno cele zemlje.

— Pretsednik Standard Oil of New Jersey, najvećeg amerikanskog petrolejskog društva, pozvao je sve direktore pređuzeća i njegovih afilijacija, da smanje nefiksne troškove za 10%. U Wall-street smatra se da je ovo prvi korak smanjenju plata i nadnica kao i smanjenju proizvodnje, po čemu se vidi da je реtrolejska kriza u Americi zahvatila ozbiljne razmere.

3, O 4.

— Radništvo irancuske jndustrije uglja rešilo je da stupi u štrajk 30. o. m. |

— Ministarstvo finansija je odobrilo Obrenovačkoj zadruzi a. d., da može podići fabriku špiritusa, sa godišnjim kapacitetom od 600 hektolitara čistog alkohola. Odobreni kontingent važi za period 1931.—32. godine.

ТРГОВИНА

— Министарство пољопривреде извештава заинтересоване да је аустријска влада донела одлуку, којом дозвољава слободан увоз нашег кромпира у Аустрију. Извозници треба пре извоза робе да добаве од наших огледних и контролних станица уверење о стању кромпира.

САОБРАЋАЈ

— Претресајући реформу путничке тарифе, тарифски одбор је обратио пажњу на постојеће недостатке у висини цена и начину издавања месечних, шесто-месечних и годишњих претплатних карата. Поводом тога одбор је донео за> кључак у форми следећих предлога : 1.) да се систем претплатних карата подвргне детаљној ревизији и да се исте примерно снизе с обзиром на околности код нас и на страни ; 2.) да Министарства саобраћаја, трговине и индустрије, поднесу Мин, финансија предлог да се данас важећа такса од 30 од сто по тарифи бр. 131 Зак. о таксама, снизи са 10 од стом тиме омогући искоришћавање претплатних карата и 3.) да се у што већој мери упрости манипулација око издавања претплатних карата.

Београдска индустријска комора је већ поводом горњих закључака поднела претставку Мин. финансија.

Бр. 13

=— Ако ваздухопловство буде и даље досадањим темпом | усавршавало главне услове за свој већи развитак: а то је сигурност и трошкови летења, брзо ће опасно конкурисати железници као и аутомобилу. Већ данас се цене летења "код немачких ваздухопловних друштава врло мало разликују од коштања Ш. класе на железници, којом се стварно служи пословни свет. Осим тога се добије знатан попуст (некада до 25 од сто) ако се одмах купи и повратна карта.

Пут од Берлина до Хамбурга []. кл. железнице стоји 125 марака (337,5 дин.), а авијоном 30 марака док ретур | карта стаје 22 марке (297 дин.) или од Берлина до:

| П. класа

| железницом : авијоном : ав.ретур: | Минхена 648 918 688

! Лондона 1242 2214 1822

| — Uprava železnice Čakovac—Zagreb ovlaštena je na godišnjoj skupštini da povede pregovore sa državom radi prečišćavanja nekih spornih pitanja. Izgleda da je društvu mnogo stalo do toga da država preuzme železnicu.

КОЊУНКТУРА

— Трговачка и обртничка комора у Сарајеву је одржала своју годишњу пленарну седницу 22. о. м. Пре него што се прешло на дневни ред говорио је претседник коморе о стању привреде у подручју ове коморе. Он констатује да њихово подручје уопште није осетило све тегобе кризе, шта више осећа се један корак на боље. Криза је тешко погодила дрварску индустрију. Рударство је такође у тешком стању јер је производња смањена за 30—50 од сто (Љубија је обуставила рад, а у Зеници је ограничена производња.) Мање су погођене хемијска, текстилна и индустрија грађевног материјала. Затим је поднесен реферат о нацрту 1 дела трговачког закона. Што се тиче привредних задруга, комора је мишљења да се оне сматрају трговцима само у толико, у колико се баве трговачким пословима. Комора се слаже са одредбама нацрта који ослобађају мање трговине од вођења књига и обавезне прекоре додајући да се мањим трговцима имају да сматрају они који не плаћају на име течевине више од 1000 дин. (за места до 10.000 ст.) и више од 20.000 дин. (за места до 50.000 ст) Што се тиче вођења трговачког регистра, комора је мишљења да њих не треба да воде апелациони него окружни судови. Затим комора предлаже да се из нацрта избаци отсек који се односи на приватне намештенике, а да њихов положај буде регулисан засебним законом.

Комора није задовољна нацртом новога закона 0 социјалном осигурању радника, који доноси нове терете радницима. — Према статистичким поданима Трговачко-обртничка комора у Сплиту, у Далмацији има 4.458 беспослених (у цементној индустрији 1700, помораца 571, обалских радника 320, бродоградитељских радника 86, затим у хемијској индустрији 500, у рударству 320, занатлија 306, каменорезаца 380, у текстилној индустрији 120, у шумској индустрији 140 и приватника 115).

— Енглеска железничка друштва снизила су за 2,5 од сто плате и наднице целокупног свог радништва и чиновништва. За даљње 2,5 процента снижене су плате, које прелазе 100 фунти стерлинга (27.000 дин.) годишње и наднице које чине више од 40 шилинга (540 дин.) недељно. Снижење пак не сме премашити 15 фунти ст. (4050 дин.) годишње. ИМ радници и чиновници су се изјавили задовољним.

ПРОФЕСИОНАЛНЕ ОРГАНИЗАЦИЈЕ | — U stibotu 28. o. m. održaće se sednica Jugoslovenskomađarske privredne komore u sali beogradske berze.