Народно благостање

Страна 194.

товорили о претстојећим нреференцијалним уговорима. С друге стране било је више чињеница, из којих се могло са сигурношћу закључити, да ће између Немачке и Аустрије доћи до једног нарочитог споразума. Многа је од тих чињеница већ објављена у „Народном Благостању“.

Пре свега, треба имати у виду да је Аустрија, стално била, протагониста, економског зближења, међ суседним државама и стално заступала сваку комбинацију, која би смањила међусобне царинске баријере. Ни једна аустриска влада није веровала у способност Аустрије да живи као самостална, држава, И да подиже своје народно благостање под режимом високе царинске заштите у суседству. Друго, дШобер је одржао у септембру месецу у Женеви познати говор у коме је енергично, одлучно и катего-

рички препоручио регионалне уговоре као једини из-

лаз из ситуације, — док буде остварена, европска унија. Треће, ми смо забележили у „Нар. Благостању један кратак чланак д-ра Рихарда Шилера, начелника Мин. спољних послова у Бечу, једнога од првих европских трговинских политичара и у ствари носиоца аустриске трговинске политике, објављеног у божићњем броју бечког часописа. „Пег Osterreichische Volkswirt" у коме је казао да се више овим путем не може ићи и да ће Аустрија остварити „нешто ново“. Ми смо неколико пута у „Наролном Благостању“ питали г. д-р Шилера шта је то ново. Најзад посета г. д-р Курциуса Бечу није могла бити посета, учтивости; очигледно је било да, се ради о нечем конкретном и позитивном. Па како никакве политичке комбинације између Неначке и Аустрије нису могућне, то се једино могло радити о каквом економском проблему. Ми смо сматрали за сигурно као у воску да је том приликом између Аустрије и Немачке закључен преференцијални трговински уговор.

Док велики број наших пријатеља сматра да смо ми били пророк, дотле ми сматрамо да то није случај, јер уговор закључен између Немачке и ДАустрије далеко је од тога да. буде преференцијал у смислу како смо га ми разумели.

П. Апанта петаско-аиз!азког исоуога. Текст споразума.

[— 1) Чувајући потпуну независност обеју држава и поштујући обавезе преузете према трећим државама, овај

стати. Ми смо предложили изразе „међу државама које су у непосредном и посредном суседству“. Г. д-р Хантош се није с овим сложио и реагирао је на наше примедбе тврдећи, да између двеју земаља које су у непосредном суседству може постојати економска равнодушност и минималан промет добара. Ми смо му на то одговорили да је сам д-р Ридл у своме предавању пре подне показао на основу статистике да се највећи промет добара у свету обавља међ суседним државама, тако да се може поставити као правило да је највећи купац и највећи лиферант сусед. Уосталом за стварањем економског зближења међ државама није меродавно само колики је промет добара међу њима у тренутку кад се о томе дискутује, јер су многобројне друге користи које се постижу уклањањем царинских баријера и извођењем економског зближења.

Г. д-р Ридл, као и остали приређивачи конференције, увидели су оправданост наше примедбе и на место речи „националне“ и „историске“ ставили су „посредно и непосредно суседство" као услов за право на регионални преференцијал.

Бр.

уговор има да послужи као почетак новог поретка европских привредних прилика а путем регионалних споразума. — 2) Обе стране обавезаће се нарочито у том уговору да ће и са другим земљама, а по њиховој жељи, ступити у преговоре о регулисању привредних односа на исти начин.

И — 1) Немачка и Аустрија споразумеће се о царинском закону и о царинској тарифи који ће ступити на снагу споразумно на обадва царинска подручја и заједно са уговором у исти мах. — 2) Измене царинског закона и царинске тарифе могу за време трајања уговора бити вршене само на основу споразума обадве стране.

Ш — 1) У робном саобраћају између обадве земље за време трајања овог уговора неће се наплаћивати увозне и извозне царине. — 2) Обадве владе споразумеће се у уговору да ли ће и за које извозне поједине категорије робе и зг које време бити потребне међуцарине.

ЈУ — Обадве владе споразумеће се у уговору о привременом регулисању питања пореза на пословни промет као и о међународном промету добара за које у то време у једној или другој држави постоји монопол или трошарина.

У — 1) Царинска управа у свакој од ове две земље има да остане независна од управе у другој земљи и биће подређена само влади односне земље. Исто тако имаће свака земља да сноси трошкове своје царинске управе. — 2) Уз пуно поштовање предњих принципа предузеће обадве владе нарочите мере техничке природе за јединствено спровођење царинског закона, царинске тарифе и осталих царинских прописа. _

У! — 1) Царина ће се наплаћивати у немачком царинском подручју од немачких, а у аустријском царинском подручју од аустријских царинских органа. — 2) По одбитку трошкова који настају из спровођења уговора, поделиће се износ наплаћених царина између обадве земље по једном нарочитом кључу. — 3) Приликом споразумевања о томе водиће се рачуна да не буду тангирана већ постојећа у једној или другој земљи заложна права над царинским приходима. УП — 1) Између Немачке и Аустрије укинуће се свака забрана увоза, извоза и транзита. У уговору биће предвиђени изузетци због јавне безбедности и здравствених прилика и сличних разлога и који ће по потреби бити најтачније спроведени. — 2) Обе државе закључиће уместо постојеће конвенције о сточним заразама од 12 јула 1924 године што пре нову конвенцију.

УШ — У уговору биће регулисана права која су стекла физичка и правна лица једног дела земље на територији другог дела у погледу на настањивање, обрт и тако даље, а на основу односних трговинских уговора. На истој основи регулисаће се и одредбе о узајамном железничком и паробродском саобраћају.

1Х — 1) Свака од обадве владе имаће по ступању на снагу овог уговора принципијелно право да са трећим државама закључи трговинске уговоре. — 2) При таквим преговорима са трећим државама водиће аустријска и немачка влада рачуна да интереси друге стране не буду у противности с садржином и циљем уговора који се намерава закључити. — 3) У колико то буде потребно у интересу једноставнијег, бржег и јединственог регулисања трговинских преговора са трећим државама, немачка и аустријска влада водиће заједнички преговоре о закључењу трговинских уговора са трећим државама. _

Х. — Обе владе предузеће благовремено потребне мере да доведу у склад уговоре са трећим државама који су са аустријске или немачке стране закључени или су преговори у току, а уколико они садрже обавезе или царинске ставове или. одредбе које се тичу спровођења сад постојећих увозних или извозних забрана и другог у робном саобраћају.