Народно благостање

28. март 1931.

ХР-— 1) У циљу лакшег спровођења уговора предви- ; деће се у уговору један потпуно паритетни арбитражни одбор састављен од представника обеју страна. Паритетни одбор решаваће са обавезном снагом за обадве стране. — 2) Случајеви о којима ће тај одбор решавати биће у уговору поближе опредељени — 3) Ако једна од обе владе буде сматрала да је решење одбора повредило животне и важне интересе њене привреде, онда може она са своје стране у свако доба да откаже уговор са роком од шест месеци. Такав отказ дозвољен је и за време уговорног периода од три године који је предвиђен у 5 312 тачка 2).

XII — 1) Уговор који ће бити закључен има да се ратификује и ступиће на снагу после рока који ће бити предвиђен у самом уговору а после извршене измене ратификационих докумената. — 2) Уговор се може у свако доба отказати са роком од две год. или први пут, изузевши одредбе & XJ тачка 3), после три године по ступању на снагу. 3) Отказ се може учинити само на основу државног закона односне земље од које долази отказ.

Nemačko-austriski ugovor nije u stvari detinitivan, već prethodni (Vorvertrag) ugovor O ugovoru кој! se tek ima da zaključi. U njemu čak nije predviđen mi početak ni završetak tih pregovora. Njime se samo izražava saglasnost obeju država za zaključenje jednog naročitog trgovinskog ugovora i utvrđuju пјесоуе озпоуе. Како nije predviđen rok kad se imaju završiti pregovori, to je teoriski mogućno da pregovori ne otpočnu nikako i da sledstveno ostanu odnosi između obe države nepromenjeni, odnosno da ugovor Ostamč mrtvo slovo na hartiji.

Nameće se pitanje, zašto su Nemačka i Austrija ovako postupile; zašto nisu odmah zaključile definitivan frgovinski UgOVOF, Odnosno trgovinsko-politički ugovor, kad je već u prethodnom ugovoru potpuno UTVIđena njegova osnovica. Odgovor na to daćemo malo docnije.

Za utvrđivanje prirode ugovora koji bi se imao zaključiti na osnovu ovoga prethodnoga, potrebno je da odvojimo načelne i bitne odredbe od sporednih. U prethodnom ugovoru, u čl. II!, tač. 1. stipulira se, da se u robnom saobraćaju između obeju zemalja ukidaju potpuno carine, i u čl. VII, tač 1., ukida se svaka zabrana uvoza, izvoza i prevoza između ugovornica. Samo prolazno dok se ne bude izjednačilo finansisko zakonodavstvo, koje je od uticaja na uslove proizvodnje i prometa dobara, uvode se međucarine i to za vrlo mali broj artikala. Na primer Austrija ima monopol duvana, a Nemačka nema; Nemačka ima monopol žižica, dokle ga Austrija nema; Nemačka ima komplicirano zakonodavstvo o pivu, koje Austrija nema i t. d. Tu će morati biti uvedene međucarine do izjednačenja zakonodavstva. Druga važna odredba nalazi se u članu VI 1) i 2) kome se veli, da će carimu naplaćivati svaka država za sebe, ali će po odbitku troškova, carinske prihode deliti među sobom po jednom ključu, koji se ima utvrditi (za koji će svakako poslužiti broj stanovnika).

Treća važna odredba nalazi se u čl. V. 2) kojim se propisuje izjednačenje сејокирпог сапп5ког zakonodavstVva, kako carinske tarile tako i ostalog carinskog postupka. U čl. 1. 2) pak se veli da će se na osnovu tog ugovora i sa drugim državama stupiti u pregovore radi regulisanja privrednih odnosa na isti način. А) propisuje, da se Nemačka i Austrija зрогагитеји о саrinskom zakonu i carinskoj tarifi koji će stupiti sporazumno na snagu na oba carinska područja i tarifa se

ne može menjati bez pristanka obeju država,

Страна 195

Ostale su odredbe manjeg značaja i samo posledica prvih. Tako na primer izjednačenje finansiskog zakonodavstva neizbežna je posledica ukidanja međusobne carinske granice (čl. IV). Isto tako pitanje zakona o radnjama, o nastanjivanju, o porezu na poslovni promet, o parobrodskom saobraćaju. Član X. je također prirodna posledica prvoga.

Prema gore navedenim glavnim odredbama ugovora, koji se ima zaključiti, on nosi sve karakterne znake једпе сапизке unije. A carinski savez priznaje međunarodno pravo za legalan izuzetak od 'klauzule najvećeg povlašćenja. Ali po teoriji međunarodnog prava bitna osobina carinske unije leži u tome da se trgovinsko-politički prema inostranstvu države „spojene u carinsku uniju, pojavljuja kao jedan jedini pravni 5:6jekt. Ugovorene države gube svoj trgovinsko politički suverenitet i na njihovo mesto pojavljuje se carinski. savez kao saugovorač. To je ne samo po teoriji nego i po svima dosadašnjim primerima, koliko je nama poznato iz carinskih saveza u prošlosti. Po teoriji carinskog saveza koja danas važi sasvim je sporedna stvar da li će međ državama postojati carine ili ne; glavno je da se savez pojavljuje kao trgovinsio politički subjekat, Ukidanje međusobnih carinskih barijera, naplaćivanje carinskih dažbina za zajednički račun, izjednačenje саrinskog postupka, prirodne su posledice carinskog ujedinjenja, ali nisu bitni elementi pojma carinske unije.

Kod najnovijeg ugovora između Nemačke i Austrije imamo sasvim obrnutu pojavu: dok ekonomski ot sadrži sve elemente carinske unije, dotle pravničid islljtčaje gubljenje trgovinsko-političke samostalnosti. U čl. IX. 1 veli se da svaka ugovornica ima principijelno pravo da sa trećim državama zaključuje · trgovinske исомоге.

Uzgred da napomenemo, да зе и raznim komihikeima austriske i nemačke vlade jako ističe činjenica predviđanja jednog izbornog suda, koji bi imao da rešava sporove međ ugovornicima, kao dokaz da je svaka sačuvala svoju nezavisnost. Izborni sud međutim ništa ne dokazuje. Ne može se ni poricati, da su obe države sačuvale sve atribucije suverene države. I baš zbog toga izborni sud je bolje sretstvo za rešenje sporova od ргеglasavanja u kakvom organizmu ad hoc. Isto tako ne znači ništa čl. V. tačka 1) u kojoj se kaže da je carinska uprava svake zemlje ugovornice nezavisna od uprave u drugoj zemlji, jer je to čisto administrativna stvar. Ali ona se upravlja prema zakonima, a ovi su zajednički.

Isto tako ništa ne znači činjenica da je u čl. VII ugovoreno da se između obeju država zaključuje specijalna veterinarna konvencija, pošto su, kao što malo čas rckosmo, obe države ostale suverene. O

| Ekonomski ugovor na бал согпјес ртечисоуога pretstavlja carinski savez t bunom smisli.

Iz ovoga bi se dao izvesti zaključak da su pravna i ekonomska definicija carinskog saveza disparatne, da se ne slažu. Ta protivrečnost dolazi otuda što екопотska definici|a carinskog saveza uopšte ne postoji iz prostog razloga što je pravna do sada bila dovoljna za utvrđivanje u konkretnom slučaju, da li postoji carinski

'savez ili ne. Nikome do sad nije palo na pamet da ukida

međusobne carinske granice, da izjednačava carinsku tarilu i da uprkos tome svaki član carinskog stava ostaie i dalje trgovinsko-politički pravni subjekt. Nije nikome palo na pamet zbog toga što bi to bila jedna besmislica. To se može da utvrdi i na gornjem nemačkoaustriskom ugovoru. Kad između dveju država ne postoji carina, ft. |. kad postoji slobodan promet dobara,

lMkad postoji zajednička carinska oblasi, onda je za

Ј