Народно благостање

Страна 196

uvoznika sasvim svejedno na koju će stanicu uvesti | robu jer ona bez smetnje prelazi sa carinskog područja jedne u carinsko područje druge države. To ne važi naravno za One artikle za koje postoji međucarina, ali u ovom slučaju se međucarina zadržava na kratko vreme i za izvestan broj artikala za vreme dok se ne izjednače zakonodavstva. Uvoznik može da uveže na koju stanicu hoće, jer je jedna ista carinska dažbina. |

Iz tih jasnih i prostih razloga nikada se ne pravi” carinski savez, ako se u isto vreme ne spoje dotične države u jcdan trgovinsko-politički subjekat javnoga. prava.

Pa zašto su Nemačka i Austrija postupile obrnuto?

Verovaino iz želje da izbegnu prekor da je Ausriја izgubila samostalnost i time povredila izvesne međunarodne odredbe — koje ćemo malo čas videti. Međutim sasvim nezavisno od pitanja o tim međunarodnim odredbama, čisto sa gledišta pojma carinskog saveza пе može se ništa drugo reći do to da je u prkos toj formalno sačuvanoj samostalnosti pravnog subjckta Austrije i Nemačke između njih zaključen sgovof o carinszom savezu u punom smisli reči,

Po deliniciji nemogućno je da Dide istovremeno i carinski savez i da članice saveza sačuvaju svoj suverenitet u carinskim pitanjima prema frećim državama. Pa kako prema nemačko-austrijskom komentaru težište gornjeg ugovora pada na neokrnjenu samostalnost obeju država u carinskom pogledu i na pravo da svaka za sebc zaključuje trgovinske ugovore, onda postaje caTinsxi šavez iluzoran; odnos između obeju država nije onaj carinskog saveza, već običnog trgovinskog ugoVora, a time stiču pravo države ,koje stoje prema Austriji i Nemačkoj u odnosu klauzule najvećeg povlašćenja, ma ista prava која зи ugovornice dale jedna druagoj. Zaači da i Engleska ima pri uvozu u Nemačta ista prava, која 1 Апзћија 1 обгишо, -

Izlazi iz ovog da Austrija i Nemačka ne mogu zaključiti carinski savez ako se ne budu stopile carinski u jedno pravno lice.

}H. Аустре-немачки уговор и међународне обавезе Аустрије.

На прву вест о горњем уговору појавило се тврђење у европској штампи, да је Аустрија закључењем тог уговора повредила своје обавезе по чл. 88 оснжерменског уговора о миру, и по женевском протоколу о стабилизационом зајму аустриском, од 1922. OJ.

Члан 88. гласи : „Независност Аустрије је неотуђима, изузев са одобрењем Већа Друштва народа. Оледствено Аустрија се обавезује да пабегава — изузев одобрењем Већа, сваки акт који би могао да компромитује њезину независност, непосредно или посредно; и ма који начин било.“

" Женевски протокол од 1922. прописује. да се Аустрија узлржава сваког акта и од сваке привредне и финансиске везе, која би могла да, угрови њезину самосталност посредно и непосредно.

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Бр. 13

Друга, одредба се ослања на прву и изражава. исту мисао : да Аустрија не сме да напусти своју самосталност и независност посредно ни непосредно.

„То је довољно јасно. Питање је да ли је горњим уго-

вором Аустрије напустила посредно или непосредно Један део своје самосталности, јер би то била по-

· Бреда горње обавезе.

Правнички посматрано одговор је негативан. Аустрија није примила њиме никакве обавеве, која би угрозила њезину самосталност. Уговор о паринском савезу је заснован на потпуном паритету, а поред тога Аустрија има право отказа у свако доба,

Истина у једном делу европске штампе тврди се да је уговором аустро-немачким потврђен чл. 89 Сентерменског уговора о миру и женевски протокол

"од 1922 године, али се не наводи ниједна одредба

из уговора, којом би се то доказало. То је за сада, јелна гола тврдња. Али се много озбиљније мора

· узети тврђење, да ће Аустрија, захваљујупи том YyTO-

Вору, посредно да изгуби своју самосталност. Кажу

„да се парински савез између двеју држава нејед"наких економских снага и величина обично завр-

шава падањем у зависност мале државе према великој; односно да се парински савез обично завршава политичким уједињењем. Што се тиче последњег тврђења, оно није апсолутно тачно; јер има исто тако довољно доказа, из историје да су се паринскиу“ савези завршавали размимоилажењем држава и распалом истих. Не мора дакле неминовно царински савез да води у политичко спајање. Не сме се да генералиште искуство са немачким 2оПуегеп-ом, који је био само први облик остварења политичке тежње Немачког народа за ујсдињењем. Много је важније тврђење да парински савез између двеју лржава неједнаких екеномесих сната води ло потпуна поттињености слабтје. Не може се порећи ла п код обичног сусетства између. лвеју лржава нејелнаких економских сната мала дт'ава може да доће у завистан положа! од велике. Ловољно је да потсетимо на истоРију Отбије пре светског рата. Али у запалној и сеперној Европи имамо "сто тако врло много случајева (сетимо се Ланске и Немачке) ла мала лркава у непостедном сусетству велрке лтожаве. чак и при нотопном апетгту псследње да прогута малу, није изгубила незавргсност.

Ако бтемо се упустили у летаље промчтавања п "тања, на. који наче"н лолази до тога полјапм киВања мање длтоаве од стране велике у паринском савезу. снла бисмо могли у коргст та тезе навести само 1елан апгуменат, а то је слелећи:

После укилања мећусебних гаргнеких тпантта натавдо ла се селно појачава мећусобни промет лобара: али ја ппи томе много већи тропенат мање лтигаве у мећусобном птомету лобата нето велике. Лтгугим речима патински савез може имати за последиту, ла евентуално 80 ол сто аустрискеота уавева. буле упућен у Немачку. лок ни у ком случају не може. више ол 15—-20% немачког извоза ла нађе

ФРАНЦУСКО СРПСКА БАНКА

У БЕОГРАДУ И ЊЕНЕ ФИЛИЈАЛЕ

зезвваввоосаввао вавокносконвививо вз

Цоларске 7), Облитације Пржавне Хипотехарне Банке 1927. год. Доларске 7'%/. и 8, Облигације Државног Спољног Зајма од 1922.

ЛОМБАРДУЈЕ "Зелених

пеш... »ввааоввозсвоп»изосзовасоенивосоевавшзи-"авозтвзшовопанве.

(Селитман 27) године (Брлејрож

2',- 0, Обвезнипе Ратне Штете (КАО И СВЕ ОСТАЛЕ ОБЛИГАЦИЈЕ КРАЉ. ЈУГОСЛАВИЈЕ)