Народно благостање

Страна 240

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Бр. 15

КОЊУНКТУРА.

До закључка редакције није био готов билтен недељног стања Народне банке.

БЕОГРАДСКА БЕРЗА.

Посао са хартијама на београдској берзи био је у прошлој недељи прилично слаб, због тога што је било мало шпекулативних транзакција. Београђани не пуштају робу из руку, а загребачке бесисте са Ратном штетом пошто су пренели своје ангажмане за доцније месеце, хоће да начине утисак да им роба вије потребна, премда ван берзе и испод жита још увек Загреб. тражи велике количине Ратне штете.

Покушај да се беглучке облигације увуку у шпекулацију на берзи пропао је. На томе су папиру много зарадили они који су га куповали непосредно од ималаца по много нижем курсу. Данас је он већ достигао висину укамаћења осталих хартија и тиме уништио сваки интерес берзе пошто при истом укамаћењу беглучке облигације не могу ни ублизу доћи доларским папирима.

Са доларским папирима било је мало посла, Курс се врло добро држи и и публика их нерадо испушта из руку.

Уосталом тишина на берзи је обична појава у очи великог празника.

о:

На девизном тржишту је у току ове недеље било више но мирно, и ако су скоро све девизе показивале лабаву тенденцију. једино су Цирих и Берлин остали непромењени док су курсеви свију осталих девиза попустили. Обрти су били веома слаби, а не достижу ни 22 милиона динара. Највише је тргована девиза Цирих, за 64 милиона, и Њујорк за 36 милиона.

На ефектном тржишту преовлађује утицај празника. Рента Ратне штете тргована је по курсу од 423.50 до 424.50 а затим је курс мало попустио, на 423.75. Обрти су минимални, они износе свега 1.16 милиона, од тога 720 хиљада у терминима а 444.000 у промпт роби. Беглучке обвезнице нотирале су 68.50, али су пред крај недеље попустиле на 68—: обрт је износио 230 хиљада динара. 7% Инвестициони зајам попустио је од 89.50 на 89.— а тргован је за свега 60 хиљада динара. 7% Блер је попустио од 83— на 82.94; обрт је износио нешто преко пола милиона динара. 7% доларске обвезнице Државне хипотекарне банке одржале су непромењен курс, а обрт је износио 94 хиљада динара. 8% Блер није рађен. Акције Народне банке трговане су по 7900 (за 120 хиљада динара), Извозна банка по 700(за 7 хиљада), Заложна банка 500.— (за 10 хиљада дин.).

ZAGREBAČKA BERZA.

Devizno tržište. Promet devizama postaje sve manji. U mesecu martu 1931. godine bio je za skoro 100 miliona dinara manji od promefa u martu 1930. godine. Prošle nedelje iznosio |e 35 miliona dinara. Doduše berza је radila samo 4 dana i bilo ie praznično raspoloženje, nu ipak već odavno nije bio tako slab promet. U najnovije vreme kursevi stranih deviza popu-

štaju, što opet deluje na promet, budući da je dio kupaca Ssu-.

zdržljiv i čeka još niže kurseve.

Tržište akcijama. Promet u akcijama novčanih zavoda kreće se u običajnim granicama. U znatnom su porastu dionice Praštedionice. Zaključci se prave uz kurs od 920—922.50 din. Vodeći računa o dividendi od 80 dinara to bi odgovaralo kursu od 1.000 dinara. I Srpska banka posle isplate kupona počela је da raste.

Kod industrijskih preduzeća nešto veći ртотеј орага зе

jedino kod dionica Trbovlja. I kurs se je znatno popravio tako da notira oko 15—20 dinara više nego pre 2—3 nedelje. Državni papiri. Promet je znatno opao koliko kod dinarskih toliko i kod dolarskih papira. I kursevi nekih papira pokazuju slabiju tendenciju. Nešto je jača tendencija za 7% investicijoni zajam. U Zagrebu se poslednjih dana vode pregovori između predstavnika našeg novčarstva iz čitave zemlje upogled emisije jednog unutrašnjeg zajma. Taj bi se imao upotrebiti za

'gradnju cesta. Ukamaćenje i kurs imali bi odgovarati prilikama

tržišta. Pregovori su tek započeli i izgleda da će dulje trajati.

РОБНО ТРЖИШТЕ.

Светско тржиште житарица је у току последње недеље било веома мирно — дејство ускршњих празника а курсеви нису показивали никаквих промена. Међутим тенденција је остала непромењена и она се песимистички оцењује. Два су питања веома актуелна и интересантна по блиски развој тржишта: прво је питање, да ли ће се моћи извршити редукција сетве пшенице, у коме обиму и у којим државама. Има вести — непотврђених — које јављају, да ће се површина засејана пшеницом у Сједињеним државама Северне Америке смањити за преко 15%, у Канади за 20% а за Аустралију чују се цифре од чак и 30%. Ми у то још не можемо веровати. Са друге стране пак се чује да је Русија знатно повећала усеве а тако исто и Румунија, где се је из државних сретстава дало сељацима веће количине пшенице за сејање.

Други фактор, који моментано интересира тржишта, је питање, да ли ће американски Фарм борд у будућој кампањи збиља обуставити све своје интервенције и да ли ће развој американског тржишта препустити међународној понуди и тражњи. Свакако дефинитивног решења по томе питању још нема.

Цене кукуруза нешто су се поправиле у Ротердаму и Буенос Аиресу, док су у Средњој Европи, а нарочито у Будимпешти остале лабаве. Интересантно је напоменути, да су понуде румунског кукуруза попустиле, због чега су цене остале непромењене. То се доводи у везу са знатним смањењем сељачких довоза робе.

Тржишта колонијалне робе су лабава, сем тржишта шећера, код кога је последњих дана ситуација почела да се поправља. Изгледи, да ће Ћетбернов нацрт светског картела дати успехе, почели су да заузимају конкретне форме; и ако тај уговор још није потписан од заинтересованих произвођачких држава и ако његова детаљна редакција још није позната, сви су произвођачи већ и сада по њему управљају. Вести, да ће Енглеска и Русија овај нацрт усвојити, потврByiy се. Код таквог. стања, разумљиво је, да су се и цене поправиле.

Кафа, гума и чај остали су лабави, а пиринач непромењен. Непромењено лабаво је и тржиште памука, док је вуна на последњим лондонским распродајама била чврста; нарочито чврсту тенденцију показивао је прекоморски дуван, и то на холандском тржишту. |

На тржишту метала ситуација још је увек непрегледва. Цене олова, које су у последњим недељама осетно попустиле, показују последњих дана извесну стабилизацију, због снажних интервенција оловног пула на лондонској берзи. Код бакра ситуација је непромењена; картел је изгубио вођство из руку, због чега се очекују, да ће ускоро доћи до поновног снижења цена. Тражња, нарочито она европске индустрије минимална је. Калај је у вези са општом ситуацијом металног тржишта лабав, а код сребра цене су последње недеље. знатно попустиле.