Народно благостање

Страна 242

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ —

Bo. 16

tajanstvenosti, već da se radi o politici. Čudnovato da jedan vodeći nemački list sad tek čini tu konstataciju! On veli dalje da su nemački državnici morali misliti na ovakav stav Francuske i da su sletstveno morali spreта mere kojima će paralisati svaki diplomatski korak DrOtiV {Og UZOVOTA.

I mi smo u pretprošlom broju pisali da je neverovatno da nemački državnici nisu mislili na politički efekat tog ugovora. Ali bilo da su ga predviđali ili ne, u svakom slučaju teško da su mogli da smisle kakvo sredstvo, kojim bi mogli da se brane od ovako intransingenine opozicije dvaju moćnih suseda. Upravo ne bi bilo teško odbraniti carinsku uniju; problem za Nemce

i Austrijance nije u tome da li će spasti catinsku uniju,

već da li su cotovi da prime sve konzekvence svoje eventualne nepopustljivosti u tom pitanju. Čak je lako mogućno da Francuska prestane da vodi opoziciju protiv same carinske unije, već da se ograniči na izvlačenje konzekvenca političke prirode. Moglo bi lako da se dogodi da Francuska na konferenciji za razoružanje 1932. godine izjavi da je austro-nemački ugovor za nju dokaz da Nemačka još nije u duhu Lokarna i da zbog toga ne sme da primi rizik razoružanja. Šla bi posle ovoga vredelo Nemačkoj održanje carinske unije s Austrijom, jednog instrumenta, koji joj ekonomski i inače nije ni od kakve koristi? Mi imamo utisak da se Austrija i Nemačka već mire sa napuštanjem carinske unije. Tako je na primer „Neue Freie Presse” zabeležila 12. t .m. da će pregovori oko carinske unije trajati najmanje jedmti do dve godine dana. To je očigledno prva otstupnica, Jer ma koliko da je različno finansisko zakonodavstvo austrisko od nemačkog, ma kako bili raznovrsni carinski stavovi jedne i druge države, ipak bi se sve to moglo svršiti za 3—4 meseca.

IH. Austro-madžarski prererencijal..

Dok je za Nemačku nesumnjivo, da se neće upluан ni u kakve trgovinsko-političke avanture, naročito da ne želi da preduzima ništa, što bi moglo da izazove proteste većeg broja država usled povrede klauzule najvećeg povlašćenja, dotle ima znakova, da je Austrija odlučila, da pođe ,novim putevima”, koji su gotovo revolucionarni. Setimo se samo, da je carinska unija sa Nemačkom delo njezine inicijative, da se g. dr. Šober za 1o borio u Ženevi i da je posle dugoga napora uspeo da pridobije Nemačku za to. Ona izjavliuie da ne može da živi dalje pri današnjoj političkoj situaciji i da mora da traži izlaza po svaku cenu. Ona je energično poot-

· kazivala sve trgovinske ugovore sa susedima. A veliko "iznenađenje za sve je vest, da је 157 6 m. otkazala i carinski deo govora sa Čehoslovačkom — za 15. j -- juli Е 5. У i | 'Trgovinsko-politički savetnik ausftriske vlade, bivši ministar g. dr. Ridl veli u „Frankfurter Zeitune”-u od 12. tek. m., da Austrija namerava da izmeni svoj #govinsko-politički položaj. Ona namerava da prema jugoistočnim susedima uvede režim olakšica, koje ne bi tfangirale klauzulu najvećeg povlašćenja. „Povlastice bi se kretale u oblasti kredita za izvoz, podvozhih tarifa, organizacije uvoza i izvoza, uopšte u formama, koje su 'Đreporučene od druge i treće konferencije za carinsko · primirje. Na toj se bazi pregovara sa Madžarskom.”

Što se tiče prve i treće tačke: kreditiranje izvoza i organizacije uvoza i izvoza, опе пе тоси uopšte biti predmet međunarodnog sporazuma. To su istina ekonomsko-političke mere u cilju potpomaganja izvoza, ali nisu trgovimsko-političke mere, i nesposobne su da

budu predmet trg. ugovora. Kako se Austrija ugovorom može obavezati da potpomaže kreditom i organizacijama madžarski izvoz i obrnuto? Druga tačka, transportne povlastice, pretstavlja koncesije, kojima se može međunarodno ugovarati. Ali pri tome imamo dve zamerke: prvo današnju formulu klauzule najvećegz povlašćenja, koja isključuje preferencijal u podvoznim stavovima. I drugo, pri današnjoj visini carinskih stavova pomoću fransporinih povlastica ne može se postići Bog zna kakav etekat. Pa ipak gornja izjava g. dr. Ridla mora nešto da znači. Van svake je sumnje da Austrija namerava da pregovara na nekoj novoj bazi s Madžarskom. To potvrđuje i sledeći antrfile, koju smo čitali u mnogobrojnim evropskim listovima, pa i u beogradskoj „Politici” od 6. t. m. koji glasi: „Austrijsko-madžarski ugovof. Trgovinski UZOVOT koji ima da se zakliuči između Austrije i Mađarske, prema preporuci Ženevske ekonomske konferencije, biće izrađen prema ovim principima: Normalna kreditna stopa koju izvoznici plaćaju iznosi u ovim dvema zemljama 12 procenata. Prema novom ugovoru Za Određene izvoze biće odobreni u utvrđenom obliku Нпапsiski krediti, koji se kreću znatno niže ispod te stope, a prosečno ne iznose više od 2—4 procenta. Na ove odobrene kredite, u određenom obimu, izvoznici će uvek polagati pravo, tako da se može zamisliti da se u slučaju, gde firme rade sa sopstvenim kapitalom, dilerencija između prosečne stope trgovačkog kredita i stope odobrenog izvozničkog kredita izvozniku direktno odobri. Tehnička manipulacija jo šnije utvrđena, ali se misli da će između obe zemlje da se osnuje jedno mesto za obračune. Kako mađarski izvoz u Austriju u pogledu robe nije jako dilerenciran, to će svakako tamošnja

kreditna povlastica za izvoz biti izrađena prema težini.”

U njemu se veli, u obema zemljama izvoznici uživaju kyedite po stopi od 12%. Širokoj javnosti nije poznato da Austrija i Madžarska finansiraju izvoz putem kredita. Ali pošto je to interna stvar, i pošto mi ne znamo sve, pretpostavićemo da to ipak postoji. Ali se u antrfile-u veli, da će dobiti finansijske kredite i oni izvoznici koji se u opšte samo sopstvenim kapitalom služe. Tog čuda do danas nije bilo, da se nekom odobrži kredit i onda kad mu dotični nije potreban. Prema svemu izgleda da izvoznici neće uopšte biti kreditirani, t. |. da neće dobiti nikakvog kapitala od strane država radi finansiranja izvoza, već da će po knjigama, koje će se usfanoviti, pri izvozu izvesnih artikala biti zaduženi, recimo u iznosu vrednosti izvezenih artikala. Dalje će biti zaduženi i kamatom — i ako nisu dobili ni pare u novcu. To je |oš veće čudo! Ali je vrhunac originalno= sti u rečenici, da će se razlika izmeđ normalne kamatne stope i 2—4% odobravati fačunt izvoznika. Naravno da isto tako ne možemo razumeti dalji tekst, ıl kome se veli. da „tehnička manipulacija nije |oš UtVIđena, već će između obeju zemalja da se obrazuje једпо mesto za obračune.” у

Pa ipak sve-to nešto mora da znači. ГТрак је уегоvatno da se baš..ovih dana između Austrije i Nemačke pregovara za trgovinski ugovor na jednoj sasvim novoj i originalnoj bazi, kod koje će traasporine povlastice i organizacije za izvoz icrati sporednu ulogu, a nekakve misteriozne manipulacije sa izvoznim kreditima imati centralni značaj. –· -

Ovi nas retci potsećaju na ideje dtea Rolta Štar-, kea, o prikrivenom preferencijalu u vidu wvoznica. Po пјесомот plamu svaki izvoznik dobija pri izvozu ispravu koja glasi recimo na 25% carine države, u koju

misli tu robu da izveze, a koja je zaključila odnosni