Народно благостање

18, април 1931. НАРОДНО

sporazum sa državom izvoznicom. Tom ispravom plaća on jednu čefvrtinu uvozne carine. Isto se odigrava u protivnoj zemlji saugovornici. ] ona prima pri uvozu IZ države saugovornice 25% uvozne carine l „šajnama”.

Svaka država ugovornica slaže te uplatnice, koje {e primila na mesto četvrtine svoje uvozne carine, i na kraju godine podnosi za naplatu. Potraživanja se kompenziraju, tako da se samo saldo plaća.

Posao bi čak mogao da se uprosti; da se ne daje izvožniku nikakva iskaznica, već da svaka država zaduŽuje u naročitom računu drugu državu га једап део са-

Tina pri svakome HVOZI. |

Možda je Austrija zbog toga izvršila poslednje povećanje carinskih stavova, t .|. da bi mogla da statuira "carinski preferencijal za Madžarsku, a da pri tome još uvek ima carinske stavove, koje je imala do sada, — da ne bi nastupio manjak u carinskim prihodima. Jer u stvari ceo ovaj režim znači smanjenje carinskih prihoda za odnosne artikle. Kao što svaki preflerencijal znači

„уп и carinskim prihodima.

Kakav bi bio naš položaji u slučaju ovakvog preierencijalnog ugovora između Austrije i Madžarske? Očigledno da bi:naš uvoz u Austriju znatno opao, jer bi Madžarska dobila mogućnost da celokupan deficit u polioprivrednim proizvodima Austrije popuni pre sviju ostalih država. Po sebi se razume da se mi s time ne možemo složiti i da bismo morali preduzeti korake. Dve

vrste mera mogle bi doći u kombinaciju: protest, pa eventualno i represalije, jer time se via facti vređa klau-

zula najvećeg povlašćenja. Ali to ne bi bilo potrebno,

jer bi se vrlo lako mogao da izigra takav jedan preferencijal: izvoz. premijama za one artikle, koje obuhvata madžarski preferencijal. Tako bi ih stavili u isti položaj sa madžarskim artiklima pri izvozu u Austriju. Ideja d-ra R. Štarke-a |e i suviše naivna. Ona nije ništa drugo, nego sistem izvoznih premija za olakšanje izvoza, samo ne formalno, u vidu izvoznih premija, već preko recipročnog smanjenja uvoznih carina. Smanjenje uvoznih carina znači smanjenje državnih prihoda i

Д-р Гојко Круљ, Сарајево

HA]

ХИПОТЕКАРНА,

БЛАГОСТАЊЕ Страна 243 ništa više, a to isto znače i izvozne premije. Prema tome mesto obilaznog puta da Madžarska favorizira svoj izvoz па taj način što će dati olakšice pri uvozu austrijskih artikala i obrnuto mnogo je prostija stvar, da Madžarska d3 određenu izvoznu premiju za određene svoje artikle pri uvozu u Austriju. | Ne verujemo, da bi Austrija pokušala da reagira na tu meru uvodeći „dopunske carine” na naš izvoz, da bi paralisala naš demping. Jer on još nije oglašen za povredu trgovinskih ugovora. Uostalom kad bi Austrija pri ovakvom očiglednom izigravanju trgovinskog ugovora pri našem pokušaju, da se pridružimo tom sistemu, autonomno, uvođenjem izvoznih premija, Što u stvari i ona radi u odnosu sa Madžarskom, htela da reagira retorzijama ,onda bi to bio. početak anarhije u međunarodnim odnosima. U tom slučaj ne može. biti uopšte govora o kakvom ugovornom stanju u međunarodnom odnosu pri razmeni dobara. ; ; Cela zabluda leži u tome što svet misli da se pomoću trikova mogu da izigraju pravni principi, na. kojima su zasnovani današnji trgovinski ugovori. To se na kraju sveti, to bi dovelo do potpuno neugovornog

stanja u celoj Evropi — gore nego u ratu.. Nedopušte-

no je da se pomoću raznih trikova i formula, koje formalno možda ne bi pretstavljale. povredu postojećih klauzulu trgovinskih ugovora, hteli da izigraju sami ugovori. Nije trgovinski ugovor samo forma. i

Taj bi se poknšaj austro-madžarski mogao da razume samo u slučaju, ako bi one bile rešene da žrtvuju ugovorni odnos sa drugim državama, pošto se пи пе bismo ovde našli usamljeni, |er bi u najmanju ruku. Rumunija pa i Čehoslovačka bile sa nama. 1

Ма Ктаји да 1абакпенто, да зто-тр оне razne in-

· dicije o tome, da зе kod austro-madžarskog: trgovin-

skog ugovora nešto novo iza brda valja, razumeli kao recipročni preferencijal na bazi uvoznica. Međutim lako ie mogućno, da· ugovor dobije drugi oblik, koji mi ne možemo da naslutimo. o

ввва | O II II

(Други чланак)

Наше се приватно банкарство налази у кризи, много већој, но што се то. мисли не само ван

њега, већ и у њему самом. Ми намеравамо у најкраћем времену серију чланака да посветимо кризи при.

ватног банкарства.

Чланци г. д-ра Круља имају за предмет наш хипотекарни кредит, али је било неизбежно, да тим поводом додирне и друга актуелна банкарско-политичка питања. Ми се у многоме не слажемо с њим. То је био разлог, што смо се дуже устезали да дамо места његовим чланцима. "Али како. је с једне стране сваки прилог историји и функцији Држ. Хип, Банке само од користи, а г. д-р.Круљ познаје. врло добро материју, и како с друге његови чланци могу да изазову нове. корисне прилоге, а у сваком. случају могу добро да послуже као полазна тачка.за расправу извесних питања, то их предајемо јавности. _...--

~ Уредништво, .-.-

· Рат је, како је познато, донео потпуну измену | кат тих догађаја, на тржишту капитала, показао се прилика на тржишту капитала, у читавом зараћеном | у померању односа, између понуде и: тражње, на свету, па и код нас. Омањена производња, неиз- | штету прве, а неминовни резултат тога био је побежна пратилица сваког рата, довела, је до осиро-| раст каматне стопе. А како је за развитак хипотемашења народне привреде. У уништавању капитала, | карног кредита, један од првих услова, јефтиноћа ка-

"које би и иначе из тога, равлота наступило, предња-

питала, поскупљење овога морало је природно до-

чиле су државе фабрикујући палирни новац, Ефе' вести до застоја и назатка ове врсте кредита, Тој ло-