Народно благостање
25, април 1931.
НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ
Страна 269
КОЊУНКТУРА
СТАЊЕ НАРОДНЕ БАНКЕ НА ДАН 22. АПРИЛА 1931. ГОДИНЕ.
— Најнижи оптицај новчаница за последњих девет година —
Карактеристика стања Народне банке на дан 22. априла текуће године је смањење оптицаја новчаница. Према прошлој недељи, оптинај је мањи за 102,21 милион динара, а износи укупно 4583,46 милиона динара, што је свакако рекордна појава, јер овако ниског оптицаја већ нисмо имали пуних девет година. Пре месец дана, 22. марта оптицај је био спао
У милионима динара
31 XII | 31. XII| 8. VI | 15. М | 22. ТУ 1929 | 1930 | 1931 | 1931 | 1951
у заату, в сребру · ' :||1168.4 1202.4) 1208.2 1208.4 1209.6
у девизана M стреној
нонсте). = - . | 1759:2] 9631. 233.1. 3007) 3045 укупно || 2927.6| 1834.4) 1501.3| 1509,9| 1514,1
|
Метална подлога
На нзлила. . , - . . .|12875) 14337 12421. 12144. 1216.9 на хартвјо од вредност || 230,1| 203.4| 189.0) 182.6] 183.4
укупно || 1517.6) 1637,1| 1425.1| 1397.1| 1400.3
Sajmon;
pays SB OrxyH хрунсенх | (0493) 8077) 8971) 8971) 897.7 рачун привремене размене 205,.9 126.2| 126.2 126.2: 126.2 по зајновима на бонове 2998,8) 2996 8) 2996.8) 2996.8| 2996.8
зиупно || 4153.0| 4020,7| 4020,7| 4020,7| 40207
Државни дуг:
Новчанице у оптицају. . . .||5817.9) 5396,5| 4847.0| 4685,6| 4583.5 Дрг. рачун прив, разневе . 205.9 126.2| 126.2] 126.2) 126,2
Потраживање државно пе раз-
ини рачунима .,.. .: 99,6) 59.3: 100.1! 50.9| 107,9
. , .||1250.0) 667.2| 533.2! 600.3! 646.0 OBE А |71608) 1056) 2875 4106) 4173
укупно || 1410.8| 862.8) 820.7|1011.O|1063,3 У одето целокупног новча-
ничког оптицаја , . . || 50-31! 33,99) 30,97) 32.21| 33.04
У од сто свију обавеза по
виђењу . • „ + „|| 39.95| 29.50} 26.03| 26.26) 26,31
Разне обавезе
Метално покриће
7) U zlatu 99.23 mil,; u srebru 17,58 mil,; u stranoj moneti 0,8i mil, din,
на 4645 милиона, и том смо приликом подвукли, да је то био досада најнижи оптипај. Међутам видимо, да је у овој недељи оптицај смањен за нових 62 милиона према последњем најнижем стању.
Ово снижење долази искључиво од промена у банчиној пасиви и то: протраживање државно је порасло за 57.02 милиона на укупно 107.92 милиона а разне обавезе банчине порасле су за 52.30 милиона на 1063.32 милиона. Од тога отпада на пораст жиро рачуна 45.67 милиона (на укупно потраживање од 646.02 милиона), а 6.64 мил. на повећање разних обавеза, које тиме достижу 417.3 милиона динара.
Ма да је смањење оптицаја пожељно и у данашњим приликама један неодложив императив, оно
не може бити трајно, ако долази искључиво од пораста банчиних обавеза (на шта смо ми већ много пута указивали).
У активи банчиној промене су минималне: повећан је лукративни пласман по зајмовима на 1.400.33 милиуна укупно, а девизни и метални сток повећан је за 3.91 милион, и износи 1514.1 милион динара, од чега је 1209.6 милиона у злату и сребру, а 304.5 милиона у девизама и страној монети.
Због свих ових промена поправило се и покриће оптицаја: код свију обавеза по виђењу износи 26.31 од сто, а новчаног оптицаја 33.04 од сто.
БЕОГРАДСКА БЕРЗА.
Зашто скачу курсеви на нашим берзама кад год мин, финансија напусти земљу2 То је питање поставио јуче један шаљиви берзијанац ка Београдској берзи с обзиром на чињеницу да је г. др. Станко Шверљуга, Министар финансија отпутовао у иностранство, а да су курсеви хартија од вредности сутра дан показали нечувену чврстину. На челу свију папира стајала је рента Ратне штете. Почела је са курсом од 424 и за непуних четврт сата отишла је на 427, затим је дошла мала реакција, али се при тражњи од 426 роба није појавила. Робе уопште нема. Хосисти не пуштају своју робу из руку. Рачуна се да ако сви остали услови буду текли очекиваним током, да папир може лако стићи кроз кратко време на 440 динара.
Ми смо у прошлом броју писали да је лако могућно да се загребчани спремају да отворе хосу са Ратном штетом коју купују грозничаво већ два месеца. Има изгледа да је то тачно. Али пре тога да истакнемо другу једну чињеницу. Последњих дана био је на Београдској берзи огроман обрт, и у Блеровим облигацијама. Ту је тражњу задовољио један једини продавац, једна београдска велебанка. Зна се да она те робе није имала, а исто је тако вероватно да у последње време није могла добити одобрење од Минист. финансија за девизе на нов куп. Значи да неко продаје робу са лагера. То је у толико вероватније што је роба продавана флот по 83, а то је и сувише ниско према њујоршком курсу, чак и онда кад се валута легално добија. Та појава даје маха претпоставци да је једна загребачка велебанка, за коју се зна да има велики сток Блерових облигација јевтино купљене, продаје исте и ускаче у Ратну штету (јер је иста банка изгледа у последње време купила приличне пакете овога папира). Несумњиво је да банка реализира велику зараду на Блеровим облигацијама, а моменат за продају је врло згодан, што велики претстојећи финансијски догађаји дају нарочиту чврстину доларским папирима. Банка рачуна да је много већа латитуда хосе код Ратне штете, као шпекулативног папира, него код Блерових облигација, чији курс још увек зависи у главном од Њујорка. Банка реализира добит постигнуту на Блеровим папирима и улази у шпекулацију а ла хос са Ратном штетом, очекујући да иста знатно скочи. Сви су изгледи да се овде ради о једној загребачкој велебанци, која је лањске године сјајно извела шпекулацију са Ратном штетом а ла хос. Као нарочито интересантно треба истаћи следећи диспаритет
змеђу Блерових и Селигманових. облигација. Блерове су ишле максимално по 83, а Селигманове по 84 и три четбртине, Значи да су Селигманове претекле Блера за ! и по