Народно благостање

Страна 270 псен. И што је најглавније последњи курсеви Селигманових облигација из Њујорка су много нижи. Значи да се наше тржиште више не брине о Њујоршком куррсу и да се развија постепено самосталан курс тог папира на нашем домаћем тржишту.

Ако је то тачно, а врло је вероватно онда ћемо ускоро имати курс Селигманових облигација 90% и то сасвим без обзира на то како ће се развијати питање финансијске операције у Паризу, јер постоји тражња за тим папиром независно од свих осталих околности.

Велики интерес за Селигмановим облигацијама потпуно је покварио рачун онима, који су се трудили да Белучке облигације учине шпекулативним папирем на нашим берзама. Тај покушај је потпуно пропао. Беглучке облигације су мртав папир за који се наши капиталисти уопште не интересују. Ми чак сматрамо да је његов курс и сад висок према доларским паприма и да.он мора ићи натраг.

=

Средњи дневни курсеви наших ефеката били су у току ове недеље на београдској берзи следећи: Ратна штета отпочела је недељу са 423.25, а 23. о. м. нотирала је 426.15; обрт је износио 3.08 милиона, од тога 1.46 милиона у промпт роби а 1.63 милиона у терминима. 4% Аграрци имали су курс од 51.50 (трговано је свега за 40 хиљада динара); 6% Беглучке обвезнице такођер су у порасту: од 67.50 порасле су до краја недеље на 68.—, код обрта од 580 хиљада динара. 7% Блер је од 82.87 попустио на 81.125, али је пред крај недеље порастао на 83.25. Обрт је већи но последњих недеља, а износи 1.75 милиона динара. И 7% доларске обвезнице Државне хипотекарне банке су у порасту: од 83.50 на 84.437; и код њих је обрт веома велик (1.63 милиона динара) 8% Блер је порастао од 93.75 на 94, а тргован је за 160 хиљада.

Акције Народне банке трговане су по 7860.— за 62 хиљаде динара.

На београдском девизном тржишту девизе попуштају, сем Париза. Народна банка је 21. о. м. снизила курс Цириха од 10.956 на 10.953, што свакако вреди -забележити. Обрт у девизама износио је 26.1 милион динара, а највише је било трговано у девизи Цирих (6. милион) и Њујорк (5.2 милиона).

ZAGREBAČKA BERZA.

Devizno tržište. Intervencija Narodne banke bila je nešto veća nego prošle nedelje. I promet je jači, a iznosio je oko 54 milijuna dinara. Privatne robe bilo je nešto u devizama Prag, Beč i Paris. Kao obično deviza Milano je rađena iz slobodnih ruku. U pogledu kurseva nije bilo većih promena.

Na tržištu dionicama situacija se nije mnogo promenila, osim kod Prve hrvatske štedionice i Srpske banke. Prva je dosegla kurs od 925, a kako je tražnja još uvek dosta jaka, a roba se ne javlja u većim količinama, to se može očekivati daljni porast kursa. Srpska banka je rađena uz povećani kurs ali u manjim količinama radi nestašice robe. Ostale akcije novčanih zavoda zadržale su svoju raniju noficu.

Kod industrijskih poduzeća situacija se je malo poboljšala. Gutman je rađen po 130, a Slavonija uz svoj nominalni

iznos od 200. Jak interes vlada za Šećeranu kao i za Dravu..

Dionice Trbovlja življe su rađene kod povišenog kursa.

Pomorski papiri su u ovoj nedelji bili dosta traženi. Roba se nije pojavljivala na tržištu, pa su i kursevi svih pomorskih papira u porastu. |

Državni papiti. Ponovno je nastupila izvesna stabilizacija kursa Ratne štete. Promet je minimalan. Za 7% investicioni zajam vlada veći interes, što je imalo za posledicu porast kurseva. Begluci su dosta živo prometani. U dolarskim papirima je vladala mirnoća.

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Бр. 17

ROBNO TRŽIŠTE. Pšenica.

Na tržištu pšenice poslednje nedelje vlada veliko uzbuđenje. Dok s jedne strane ceo svet očekuje katastrofalan slom cena, doile su se u drugoj polovini prošle nedelje cene čak popravile. Vinipee od 60 do 64 centa po bušelu. To je izraz momentane situacije. Evropa je stalno deficitarna u pšenici, a preko okeana leže ogromni lageri. Očekujući neprekidno taj slom cena, prekookeanske države su usporile ekspediciju u Evropu. Iz istog razloga su i evropski trgovci i mlinovi kupovali dan i komad iz dana u dan. lole povećana potreba od strane mlinova mora učvrstiti tendenciju u Evropi s obzirom na Oslistvo lagera, sem kod seljaka, koji pak zbog rđavog vremena a i po tradiciji u ovo doba nerado daje robu. Posvećeni krugovi su još pre deset dana znali, da je amerikanska poljoprivredna direkcija već bila najmila brodove za ekspediciju pšenice u Evropu. To je učinilo da su cene početkom ove nedelje popustile na prekookeanskim tržištima, dok Evropa koja je trebala da bude glavna žrtva, sa prompt robom nije popustila u ceni. Međutim pre zaključka redakcije stigla je vest da je Amerikanska poljopr. direkcija stornirala ugovore o zakupu brodova. "To je okolnost koja može dejstvovati u idućoj nedelji na pojačanje cena, naročito za prompt robu, ako u međuvremenu iz ostalih prekookeanskih država ne stigne roba, pošto је дапазија cena za njih zadovoljavajuća. Verovatno da su Evropljani već izdejstvovali nekoliko zaključaka sa prekookeanskim literantima.

Pošto je naročito u Srednjoj Evropi živahna tražnja za . prompt robom to se kod nas osetila veselija tendencija u toliko pre što je domaća tražnja isto tako jaka. To je dalo povoda da domaće cene idu i dalje preko pariteta.

Kukuruz.

\uU poslednje vreme je i kukuruz kod nas prekinuo vezu sa svetskim tržištem i nofira preko pariteta. To je još mnogo prijatnija pojava zbog toga što kukuruz ima ograničenije {iržište i podleže jačim fluktuacijama. I ovde je domaća fražnja podigla cenu iznad pariteta. Dok izvozno društvo plaća 100 dinara, doile ostali trgovci idu do 104 dinara. Jako razvijeno stočarstvo u ovoj godini kod nas pokazuje veliku potrebu za kukuruzom kao stočnom hranom.

| šećer.

To je kapris boginje krize da se cena šećera posle svečano završenog međunarodnog kartela u Parizu sruši od 1,30 na 1,22 centa od libre. Eskontovana hosa neće moći nastupiti i fo iz dva razloga: prvo zbog toga što Rusija neobično forsira proizvodnju šećerne repe, a drugo zbog nedovoljnog kretanja potrošnje u svetu. Do sad se računalo da potrošnja šećera raste prosečno sa 3%. godišnje. Međutim poslednjih dana objavljena statistika potrošnje pokazuje pad u Americi za 11%, a u Engleskoi za 2%.

| Katičuk.

Kaučuk je opet uspeo da se stavi na čelo artikala niske cene. U toku od šest dana cena je pala na njujorškoj berzi od 6,60 na 5,95 dolarskih cenfa od libre. To dolazi kao posledica činjenice da je potražnja pala za 20% od prošle godine, a proizvodnja skočila za 2%. ·

Metali.

Pad cena na svetskom tržištu ugrozio je opstanak engleskog kartela beloga pleha. Pošto koncesija ističe u junu ove godine računa se da kartel neće biti organizovan.

Nemački članovi kartela spremni su da produže. pregovore, ali ipak računa se da neće doći do produženja kartela, ako ne dođe do poboljšanja cena na svetskom tržištu.

U našem pretposlednjem izveštaju predvideli smo da će međunarodni kartel bakra morati da snizi cenu da bi ostao u kontaktu sa tržištem. 20. ov .m. kartel je snizio cenu od 10,30 na 10,05 centi po libri cif evropsko pristanište. Ali je ipak i to nedovoljno, jer evropski proizvođači nude robu po 9,75 centa.