Народно благостање

25, април 1931. НАРОДНО

Др. ћ, с. Слободан Јовановић,

БЛАГОСТАЊЕ Страна 257

БУЏЕТСКИ ПОСТУПАК У ЕПГЛЕСКОЈ

— Криза буџетског права у Енглеској

Дуго времена веровало се да је буметски поступак у Енглеској тако савршен да може послужити као образац и другим земљама. Његове одДлике биле су ове:

1.) Парламент или тачније речено Дом комуна дратовољно се одрекао буџетске иницнативе. ЛЕ ЈЕ одлучио је да узима у претрес само оне издатке које би му Влада предложила, а не и оне које би му предложили поједини посланици. На тај начин одузета. је посланицима могућност да предлатањем нових издатака покваре ону буџетску равнотежу коју је Влада често с муком постигла.

оу Буџет се претресао у „одбору целог Дома. Другим речима, буџет се није упућивао у нарочити одбор, нето се проучавао у пленуму (те пленарне седнице разликовале су се истина од обичних пленарних седница простијим и бржим. поступком). Сматрало се као врло корисно да цео парламент, а не само један њетов одбор, буде упознат са свима, појединостима буџета.

3). Буџетски претрес био је претрес од највеће политичке важности. Ако би на том претресу Влада претрпела ма и најмањи пораз, она, је морала отступити или ићи на, нове изборе. Због тога, Влада се јако старала, да изиђе пред Парламент о добро уравнотеженим буџетом, без претераних и неоправданих издатака, који би давали повода критикама и нападима опозиције.

У најновије време пише се и у самој Енглеској да овај буџетски поступак има великих махна. Пленум Дома комуна сувише је велико тело да би његово проучавање буџета могло бити стручно и методично. Пошто сваки Владин пораз на буџетском претресу отвара министарску кризу, у Дому комуна нико се не пита, какав је један буџетски предлог, — него се пита, дали га Влада, прима, или не прима. Ако га не прима, против тог предлога тласаће све Владине присталице (чак и они који сам предлог одобравају), као што ће за њ гласати сви Владини противници (чак и они који сам предлог не одобравају). Уместо стручног решавања врши се одмеравање сната између Владе и опозиције. У својој критици Владиног буџета, опозиција, се најрадије зауставља на оним тачкама које су можда финансиски неважне, али које јој пружају најзгоднијег повода за критиковање опште Владине политике. Буџет је често само изговор да би се поводом њега развила чисто политичка препирка, која с државним финансијама нема, никакве везе.

Питање се поставља, дали буџетски претрес у Енглеској има довољно стручно-финансиски карактер2 Владина већина прима буџет такав какав је изашао из Владиних руку, јер се боји да Владу

услед строге партиске дисциплине ~ —

не обори. Опозиција, немоћна, да, буџет у појединостима, исправља, узима га само за повод да општу владину политику критикује, и то у говорима, који су више намењени јавном мнењу и бирачком телу него самом парламенту. дар из тога не изилази да је буџетски претрес једна формалност #

Они који су незадовољни овим стањем ствари, предлажу да се буџетски претрес бар у некој мери „деполитизира . Требало би, на име, установити један одбор који би, пре претреса буџета у пле нуму, проучио дали би се и у колико Владин предлог расхода могао смањити. Одбор тај, састављен без разлике странака. од посланика са стручним познавањем државних финансија, радио би свој посао не као политичко тело већ као савет експерата. О његовим предлозима, не би се ни у пленуму гласало страначки, — и да би се страначки обзири што потпуније искључили, ваљало би утврдити да примање или одбацивање тих одборских предлога не може имати никаквог утицаја на Владину судбину. Баш да би био и усвојен један предлог против кога се Влада изјавила, Влада не би морала, одступити. Ови захтеви да, се буџетски поступак промени, не налазе за сада много одзива. Тврди се да У пракси парламентарни надзор над Владиним предлогом буџета није тако слаб како се мисли. Опозиција, истина, има слабог изгледа, да, тај предлог на супрот Влади измени, али Влада сама, приликом скупштинског претреса, уноси у свој предлог бупета веће или мање измене, ако јој се само учини да би то желео парламент или јавно мнење. Ако би се установио стручни буџетски одбор, и ако би се о његовим предлозима гласало не-по политичким већ по стручним разлозима, то би у пракси могло постепено довести до тога, да се израда, буџета пренесе с Владе на један парламентарни одбор. Нешто слично томе видимо у Сједињеним Државама, али не треба сметнути с ума да ту не постоји парламентарни режим као у Енглеској. Политичка ОДтеворност Владе пред парламентом, која чини суштину парламентарног режима, била би јако поремећена, ако би се с Владе скинула одговорност за један тако важан акт као што је буџет, Али, не само с гледишта Парламентарног режима него ни иначе преношење израде буџета с Владе на парламент не би се могло препоручити. Парламент је склон распикућству, јер сваки посланик хтео би да задовољи потребе свога краја (ово је нарочито запажено у Француској). Веће тело од Владе, парламент има и слабије осећање одговорности, — 1 најзад, Влада прави буџет под надзором парламента, докле парламент у прављењу буџета не би

стајао ни под чијим надзором.

„а

ФРАНЦУСКЕ сте УНЕ ПЕНЕ НАЈПОВОЉНИЈЕ. ДОБИТИ

у Француско-српској књижари "СРЕМСКА 4. _ ТЕЛЕФОН 51-28.