Народно благостање

Страна 258

Dr. Gojko HMrulj, Sarajevo

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Бр, 17

NAŠ HIPOTEKARNI KREDIT

I HIPOTEMEI

„.ARNA POLITIKA

(Poslednji članak)

L Valutai problem kod kredita D. H. B,

Kod prikaza rada i politike ove zasad gotovo јеdine naše hipotekarne ustanove potrebno je osvrnuti se i na izvesne pojave u području hipotekarnog kredita, koje su nastale u vezi за Пик иасцата naše уајије, Маpred je, kao jedan od glavnih uslova za razvitak hipotekarnog kredita, istaknuta stabilnost valute. To je i razumljivo. Svako ko traži ili nudi novac na zajam, osim ako spekuliše na promene u vrednosti valute, čini to u uverenju da se, za vreme dok iraje zajam, neće promeniti vrednost |edinice onoga novca u kom je zajam sklopljen. Inače je, ili za jednu ili za drugu stranu, gubitak neminovan. Jasno je međutim da, što je duži rok za vraćanje zaima, postaje i opasnost veća da se može promeniti vrednost valute. Ta je opasnost bila očevidna u poratno vreme opšte valutne nestalnosti.

Usprkos tom očevidno nepovoljnom uticaju nestalnosti valute na hipotekarni kredit, kod nas je, i za vreme pada dinara od 1920. do kraja 1927. Državna · hipotekarna banka jednako davala, a publika je, i za vreme porasta dinara od 1923. dalje, jednako uzimala hipotekarne zajmove, iako to očevidno ni jednoj ni drugoji nije bilo u interesu. Ove pojave međutim mogu se rastumačiti, svaka na svoj način. Za vreme pada dinara D. H. B. je kao državna ustanova bila svakako pozvana da štiti vrednost zemaljske valute. To je ona mogla učiniti posredno baš tim što je nesmetano nastavila sa podeljivanjem hipotekarnog kredita, jer je na (ај паčin najbolje mogla podržavati u publici uverenje, da je pad dinara samo privremen.t)

Druga pojava, t. |. da publika uzima hipotekarne zajmove i za vreme porasta valute, na svoju očevidnu štetu, može se opet protumačiti na dva načina: ili tim da se hipotekarnim zajmom konvertuju zajmovi koji su uzeti pod mnogo težim uslovima, pa se pri tom zaboravlja na štetu koja može nastati porastom valute, ili velikom rentabilnošću tu gradnji kuća za stanove, koja opet deluje u istoni smislu. Ovaj poslednji razlog svakako vredi za publiku u Beogradu u kom se za to vreme bila razmahala građevna delatnost u ogromnim razmerama.?) |

Kad je dinar porastao i stabilizovao se na znatno višem kursu i prema tome porasla i njegova kupovna moć u zemlji, tek onda su dužnici D. H. B. iz perioda fluktuacije dinara osetili teškoće koje pričinjava vraćanje dinara koji ie za 20 do 30% vredniji nego onda kad su oni uzimali zajam. Nastala je uzbuna i zapoma– ganje za pomoć, naročito među vlasnicima novih zgrada

1) Tvrđenje da je Hipotekarna banka davanjem kredita za vreme inflacije štitila dinar neekonomsko je i naivno. Ona je to radila zbog toga što nije snosila nikakovog rizika, a država koja je snosila rizik nije joj zabranjivala.

2) 1 оуо је tvrđenje netačno. Tačno je da veliki deo ku= ćegraditelja novcem Drž. hip. banke nije bio svestan dejstva

deflacije, a da je manji deo briskiran tvrdoglavom politikom ,

„snaženja dinara”

u Beogradu. Čuli su se predlozi da D. H. B. pravi razliku među dužnicima iz ovog perioda i ostalim, time što će im mimo ostale olakšati uslove vraćanja zajma.

D. H. B. je međutim sa svoje strane učinila ono što su joj mogućnosti dopuštale i što bi u ostalom učinila i inače u interesu svojih dužnika bez razlike. Snizila je (u god. 1927.), kako je već spomenuto, kamatnu stopu na 9% i produžila rok amortizacije na 25 godina. Ne treba ni isticati da su spomenuti predlozi od strane vlasnika kuća neopravdani. Pad valute jedne zemlje pogađa podjednako sve građane zemlje koji imaju novčanih gotovina. Zašto onda da se od te žrtve, koja je opšta, oslobodi samo jedan red građana? Vlasnici kuća zaboravljaju da je nedavno bio obratan i mnogo teži slučaj, t. |. da predratni dužnici zlatnih dinara vVra-

саји 0. Н. В. раркпе Фпаге за 10 до 15. рша тапјот

vrednošću. Kod pada valute dužnici dobivaju a poverioci gube, a kod porasta biva obratno. O tom se mora: biti načistu, i ispravljanje posljedica toga dovelo bi do apsurda. D. H. B. u ostalom, kao posrednik, ovde niti gubi niti dobiva. Gube ili dobivaju njeni poverioci u zemlji, odnosno, ukoliko su u pitanju spoljni zajmovi, država koja kao po zakonu odgovorna za bančine gubitke, nadoknađuje razlike u kursu dinara. Pa kad se moglo dozvoliti da pupilni novac spadne na desetinu vrednosti, zašto onda da se izuzetno popnu na grbaču države baš kućevlasnici?*).

Kad se već govori o ovom pitanju, potrebno je još znati da su, kod uslova otkaza D. H. B. dužnici, time što mogu u svako vreme otkazati zajam, u daleko povoljnijem položaju nego banka koja bez naročitih razloga ne može ot{kazati. Što se dužnici nisu tom prednošću koristili, krivica je samo njihova.

IL Cilarski iztaženo razviće D. H. B. posle rata.*)

God. Fondovi i kapitali Privatni | Dug U Hipotekarni " Javnih ustanova ulozi inostranstvu zajmovi 1919. 92,361.763 12,724.256 63,754.000 72,453.859 1920. 114,805.914 17,170.899 63,754.000 79,000.597 1921. 116,873.554 74,445.688 63,754.000 165,967.975 1922. 223,915.398 106,150.398 63,754.000 207,500.486 1923. 304,416.818. 105,069.964 — 147,087.333 473,393.211 1924. 367,904.166 107,703.160. 347,105.111 — 596,932.729 1925. 403,532.728. 126,801.333 300,750.944 725,341.593 1926. 486,987.185 178,693.143 301,778.565 959,501.046 1927. 557,209.413 248,173.913 1005,269.898 1527,254.142 1928. 623,467.982 316,561.879 1087,620.623 1946,658.580 1929. 1582,402.165 455,500.033 1003,626.442 2098,460.133 1930. 1968,566.233 818,818.847 1034,396.195 2290,628.744

Kako se vidi, D. H. B. još uvek crpe daleko veći deo sretstava u zemlji. Dok u god. 1930. strani zajmovi

*) G. Dr. Krulj unosi privatno-privredno gledište u pifanje valorizacije. To je socijalno-politički problem.

*) U ovoj tabeli iskazano je za fondove i privatne uloge, samo stanje kod Centrale; jedino je za god. 1929. iskazano ukupno stanje Centrale sa filialama. U koloni hipotekarnih zajmova takođe je sadržano stanje Centrale s filialama.