Народно благостање

· 25. април 1931. НАРОДНО tek malo prelaze jednu milijardu dinara, sretstva iz domaćih izvora (fondovi, javni i privatni kapitali) idu na tri milijarde. Naročito je u poslednjoj godini zabeležen velik porast fondova i javnih kapitala u samoj Centrali.

Za poslednjih 12 godina, D. H. В. је očevidno postigla ogroman napredak. Njena sretstva, a prema tome i aktiva, za to su se vreme upetnaesterostručili. Domaća sretstva pokazuju konstantnu liniju napretka, bez većih oscilacija, međutim njihov udeo u hipotekarnim zajmovima menja se. Posle svakog zaključenog stranog zaima raste udeo stranih sretstava, da ga posle dve do tri godine opet pretekne udeo domaćih sretstava. U god. 1923. domaća sretstva učestvuju sa 2/3, u 1924. (švajcarski zajam) padaju na 43%, u 1925. njihov se udeo penje na 59%, u 1926. dostiže opet 2/3; u 1027. (Seligmanov zajam) udeo domaćih sretstava opada čak na 1/3, u 1928. se penje blizu polovine, a u 1929. prelazi jednu polovinu izdanih hipotekarnih zajтоуа. IH. Ostale hipotekarne ustanove. Izgledi na budućnost hipotekarnog kredita.

Već je rečeno da su posle rata, izuzev Sloveniju, hipotekarni poslovi bili potpuno zamrli. Za vreme inflacijske konjunkture, veći deo raspoloživih kapitala apsorbovalo je, direktno, osnivanje industrija, koje su bacale dobre dividende. Manji deo išao je, u obliku uloga na štednju, u kreditne banke, koje su nudile za njih visoko ukamaćenje (12—14%), da ih opet uz znatno višu stopu daju trgovini i industriji. Inilacija je izazvala konjunkturu, a ova zategnutost na novčanom tržištu i visok kamatnjak. U takvoj situaciji, razume se, da se nijedan kapitalista nije obraćao tržištu dugoročnog kredita, koji tako visok kamatnjak ne može podneti.

Ta je situacija na novčanom tržištu trajala i posle perioda inflacije, sve do godine 1927. Tada već, usled postepenog likvidovanja inflacijskih preduzeća, počinje pomalo da popušta zategnutost na novčanom tržištu, ponuda uloga na štednju postaje sve jača, i to, logično, dovodi do snižavanja kamatne stope na uloge, a zatim

i na kredite. Nastaje izvesno obilje gotovine kod ba-

БЛАГОСТАЊЕ Страна 259 _

naka, jer je, iza slomova, nastupilo opšte nepoverenje i ustukla preduzimljivost. Izgledalo je da je došlo vreme kada se otvaraju povoljni izgledi i za tržište kapitala. U tom uverenju pokušale su najpre zagrebačke banke (Prva hrvatska štedionica, Јисозјауепзка udružena banka i Jugoslavenska banka) u god. 1928. da izdaju hipotekarne založnice koje nose 8% kamata. Kako je kamatnjak na uloge kod banaka već bio spao (na 5 do 7%)), bio je računski sasvim opravdan optimizam u pogledu prođe ovih založnica, čija je dobra rentabilnost prema tome bila nesumnjiva. I zaista, kurs tih založnica u prometu zadržao se na nominali, ali pored sve rentabilnosti, za ikoju je najbolji dokaz održanje kursa na nominali, ove založnice nisu naišle na Življu potražnju. Ova pojava dokazuje da publika još nije dobila poverenje prema tržištu kapitala.)

Od god. 1928. počelo je življe osnivanje opštinskih i oblasnih (sada banovinskih) štedionica. Međutim, budućnost ovih ustanova zavisi, u prvom redu, od razvitka domaćega tržišta kapitala. Kao miade ustanove, one, za nabavku stranoga kapitala, ne mogu još uživati potrebni kredit; s druge strane, dekoncentracija javnih kapitala od D. H. B. ka ovim štedionicama, značila bi, nepotrebno, rasparčavanje kapitala.

Pored svega momentanog „obilja” novca, ne treba se ipak varati da kod nas ponuda još zadugo neće moći zadovoljiti tražnju kapitala, čije su mogućnosti plasiranja kod nas gotovo neograničene. Moramo dakle računati s tim, da smo u tom pogledu neminovno upućeni na inostranstvo. Za emisiju založnica u inOstranstvu, već po dosadanjim uspesima, nesumnjivo ic najkvalifikovanija D. H. B. Za to će ova ustanova još dugo održati svoj dominantni položaj u svom poslovnom području, ne samo kao sretstvima najjača ustanova ove vrsfie, nego i kao najpozvaniji posrednik za nabavku stranog kapitala.

Администрација плаћа бројева „Пародног благостања“ из 1929, год, и то: 60. 17. дин. 15.— 60. 23. дин, 19. — а бројеве 16, 29 и 32 по сригиналној цени.

вивеа

ДОГАЂАЈИ И ПРОБЛЕМИ

Mi nemamo korespondenata uj Americi, te ekonomsko-finansijske događaje tamo pratimo na osnovu amerikanske štampe. === = Pošta između Njujorka i Beo-

grada putuje 13 dana, zbog toga nismo tu stanju da kontrolišemo autentičnost očajnog uzvika, koji je poslednjih dva dana projurio kroz evropsku štampu, a koji navodno potiče od jedne depeše iz Vašingtona. Po ovoj Federalna poljoprivredna direkcija namerava da baci na evropsko tržište celokupnu pšenicu, koja se nalazi u magacinima Korporacije za stabilizaciju cena, čija se količina tačno ne zna, ali koja iznosi najmanje 750.000 vagona. Prema poslednjim izveštajima o radu Federalne poljoprivredne direkcije, — koja se nalazi u našim rukama od pre 18 dana, — ne može se zaključiti da je novi direktor te ustanove Džems Ston imao tu nameru prilikom stupanja na dužnost. Njiegov je položaj vrlo težak. On prima dužnost u trenutku, kad je Federalna poljoprivredna direkcija postala predmetom пај·oštrije kritike u amerikanskoj javnosti i najvećeg nezadovoljstva

Amerikanski pšenični damping

od strane farmera. Kao što smo već javili direkcija je odlučila —

%

usled iscrpljenja novčanih згећ фаха — да 04 1. jula obustavlja svaku dalju intervenciju u korist cena pšenice. Mi smo u prošloni broju, a u robnom tržištu, pokazali veliki disparitet između cena prompt pšenice i one za {reći termin. Razlika je ogromna, jer se eskontuje pad cena usled otsustva intervencije. ;

Do sada je postojala namera da se celokupna količina pšenice, koja je kupljena za vreme intervencije čuva na neodređeno vreme. Pri tome se verovatno računa na mogućnost jedne vrlo rđave žetve, u kom bi slučaju sva ta roba bila prodana i to vrlo povoljno. Ali su stručni listovi, a i nekoliki parlamentarci, tvrdili da bi to papreno koštalo amerik. državu. Evo kako izgleda jedan od tih računa, koji je po našem mišljenju potpuno tačan: Nagomilana količina plaćana ie 1,25 i 0,75 dolara po bušelu. Šesdeset miliona bušela već je bilo kupljeno do 30. juna

#*) Neuspeh sa založnicama hip. banaka nije posledica nepoverenja prema tržištu kapitala ,kao što veli g. dr. Кгић, jer baš poslednje dve godine imamo nenormalno jak' polet tržišta kapitala. Uzrok leži u inflaciji državnih i državom zagarantovanih hartija od vrednosti.