Народно благостање

Страна 262

При оцењивању изгледа за тржиште жита у будућности важно је да се узме у обзир и промена односно развој укуса код конзумената. После Светског рата два пута је дошло до преокрета у начину исхране: први пут је гро потрошачки прешао од пшеничног леба раженом, а други пут, ту скоро, велики проценат почиње да наместо леба троши више других животних намирница као меса, јаја, бутера, кромпира, млека, поврћа, воћа и т. д. То особито упада у очи у земљама Средње Европе.

Преокрет у начину исхране

С почетка се мислило да је то само пролазна реакција код света, који је за време рата био приморан да једе хлеб рђавог квалитета. Међутим показало се да је преокрет општи, у неутралним као и у оним државама, које су суделовале у рату. ·

Узрок томе лежи у основној промени начина рада; тежи послови се препуштају машинама. Све више преовлађује рад, при којему радник седи. То је, разуме се, изазвало промену у физиолошким потребама његовим. Добра надница омогућавала му је да реформише своју исхрану. Тако се тај преокрет догодио не само у средњеевропским земљама, где се највише једе хлеб од ражи, већ и тамо где се обично једе пшенични хлеб, као у Француској, Енглеској, Америци и т. д. Тако је н. пр. американско Министарство пољопривреде утврдило да је у Америци потрошња пшенице опала према предратној за 20%, док је потрошња жита уопште опала за округло 30%. У исто време је потрошња поврћа порасла за 30% према оној од пре рата.

Искуство је показало да се не може повратити старо стање ствари. У Немачкој влада узалудно покушава милом и силом да утиче на народ због повећања потрошње ражи. Упркос великој пропаганди и присилним мерама, ова се незнатно повећала.

Веома интересантни су подаци о начину исхране беч-

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Бр

ких радника, који чине већи део становништва Беча. још 1925. год. је потрошња хлеба опала за 7% према просечној, 1912.—-14. године, док је меса порасла за 25%, јаја за 16%, млека за 20%, сира 31%. Према другој статистици из 1929. год. потрошња хлеба у Бечу опала је за 8% према оној 1925. године.

Слично се развија и аустријски увоз. Док је увоз тшшенице задњих година опао, онај стоке и других животних намирница порастао је. Године 1927.—29. према просечној 1924.—-26. г. увоз свиња поростао је са 10,7%, говеда за 30,4%, јаја за 37% и воћа за 26,9%.

= —— U "borbi konkurencije koja se danas vodi nema ni malo ејеgantne forme. Što je preduzeće veće u toliko se više irudi da mu poslovi budu obilniji.. јеdan od najmarkantnijih primera izneo je iranc. senator Viktor Berar. Naročito to žigošu reči o borbi velikih francuskih kredit. ustanova pro{iiv malih. Ove ustanove se služe klevetom, korupcijom, laži i svima drugim sretstvima za postizavanje svojih ciljeva.

Izgleda kao da ove hoće da obuhvate svojim kandžama male lokalne banke, u toliko više, u koliko su ove u težem položaju. One se žure da uguše „svoje male susede”

Viktor Berar je govorio u svojoj interpelaciji pred senatom da treba zaštititt ove male lokalne ustanove od čeljusti onih velikih — ako ne iz drugih, a ono bar iz moralnih razloga. · S druge strane baš te male banke kreditiraju gro malih trgovaca i industrijalaca, On kaže da ove poznaju male dućandžije i male proizvođače koje velike ustanove neće ni da pogledaju. Ove ustanove prikupljaju kroz mnoge male kanale narodnu štednju, koja u svome zbiru preistavlja velike iznose. Viktor Berar misli da će, ako se taj proces nastavi, za veoma. kratko vreme narodni dohodak biti skoncentrisan u nekoliko većih ustanova, što pretstavlja dvostruku opasnost. S jedne strane ie velike ustanove dobiće položaj monopola, a s druge strane, opasnost što socijalisti vide u tome razlog za socijalizaciju.

U znaku liberalizma.

ваш

ОБАВЕШТАЈНА СЛУЖБА

НОВЧАРСТВО

— Banka Bouilioux-Lafont, jedna od one tri velike pariske banke, koje su pale pod stečaj zbog afere sa vazduhoplovnim društvom Aćropostale, ponovo je otvorila svoje šaltere. Saniranje su provele banke Hotfšildova, Lazard Frćres, Banque de ! Union Parisienne, Le Credit commercial de France. Po njihovom zahtevu banka će biti iz temelja reorganizovana.

— Mi smo pre izvesnog vremena javili da je u Rumuniji zakonom utvrđen maksimalni kamatnjak od 6% iznad onoga Narodne banke, dakle 15%. Posledica toga je znatno smanjenje kreditnog volumena srednjih i malih banaka, jer im marža ne pruža skoro nikakve zarade. Korist od toga ima berza, jer banke ulažu svoje kapitale većim delom u obligacije od kojih imaju. bolju rentu.

— KpuHrep и Тол дели и ове године 30%. дивиденде. Чиста дбит износи 234.4 мил. круна (35 милијарди дин.), од чега је из прошле године пренето 153,4 мил. (2,3 милијарди дин.). Ускоро ћемо писати опширније о његовом годишњем извештају. > :

— На основу чл. 4. Закона о исплати исељеничких улога код Прве српске земљорадничке банке у Београду, Министар финансија је прописао правилник о раду државних комисија за исплату исељеничких улога. Као доказ

о исељеништву комисија може примити уверење општине или консулата наше краљевине или уверење исељеничког комесаријата у Загребу. Ако је немогуће доћи до ових уверења, као доказ о исељеништву моћи ће се сматрати и подаци из банчиних књига. Рок до кога се улагачи могу пријавити одредиће комисија, али овај не може прећи крај 1931. године.

—- Министарство саобраћаја после споразума са бугарском Поштанском управом је одобрило да се у односу са Бугарском уведе Међународна упутничка служба. Упутничке суме за Бугарску морају бити изражене у левима и стотинкама. Највећи износ једне упутнице за Бугарску је 7,200 лева, а из Бугарске у нашу државу 3000 дин.

ЈАВНЕ ФИНАНСИЈЕ

— Australijski parlamenat odbio je predlog vlade za emisiju 18 miliona funti sterlinga novčanica bez pokrića, radi finansiranja javnih radova. Istovremeno je Common Weilth Bank ot

| Australia odbila da dade dalje zajmove vladi. Prefsednik Sko-

lin rešio je da raspusti parlamenat. Engleska je odobrila Australiji ovogodišnji moratorium za vršenje kamatne službe ratnih zajmova. Međutim ova traži moraforium i za otplatu НА zajmova.