Народно благостање

25. април 1931. НАРОДНО

— Prošle godine је njujorško novčano tržište plasiralo 600 mil. dolara (33,6 milijardi din.) u inostranstvu, od toga nešto više od pola u Evropi, a 186 mil. dolara u Nemačkoj. Okruglo

400 mil. (22 milijarde din.) dato je državama, a 200 mil. (11,2 ,

milijardi) privatnim društvima na zajam.

— Čehoslovačko Ministarstvo iHinansija objavilo je iznenada da je primilo ponudu jedne strane grupe banaka, u kojoj je najvećim delom zastupljen francuski kapital, i zaključilo zajam od 45 do 50 mil. dol. (2,5 do 2,8 milijardi dinara) uz 51/,% na 25 godina i emisioni kurs 95. Konačno zaključenje ovisi O odobrenju parlamenta. Zajam će prema izjavi ministra finansija poslužiti ne za finansijske potrebe državne uprave nego za konverziju 8-proceninog inostranog zajma.

— Ovih dana je Sekretarijat Društva Naroda prvi put oficijelno preko svoje štampe objavio saopštenje o osnivanjt Zavoda za agrarni kredit u obliku akcionarskog društva sa glavnicom od 50 miliona dolara (2,8 milijardi din.). Od toga će prvo biti upisano 5 mil. (280 mil. din.), kojima se garantuje većina na zboru akcionara. Zadaća banke će biti da daje zajmove srednjeg i dugog roka državnim hipotek. bankama, koje se bave davanjem poljoprivrednih kredita na prvoklasne hipoteke i na obligacije u iznosu datih zajmova.

— Upravni savet Međunarodnog Biroa Rada odobrio je budžet za iduću godinu. Ovaj iznosi 9 miliona franaka (99 mil. din.) i veći je za okruglo pola miliona fr. (5,5 mil. din.) nego prošli. Uzrok tome su povećani izdaci na plate personala i novoosnovani penzioni fond. Nečuveno je da jedna obična privatna ustanova troši 100 mil .din na lične izdatke.

— Banka za međunarodne obračune. Upravni odbor ove banke održao je ovih dana svoju sednicu, koja je trebala da bude senzaciona zbog toga što je na njoj trebao guverner engleske banke Norman, koji je na putu iz Amerike, da iznese u defaljima program osnivanja jedne nove banke i rezultat, koji je u tome pravcu postigao. Međutim Norman je zadocnio usled magle na moru. Tako je bila maglovita i sednica Upravnog odbora. Odobreno je Norveškoj banci da upiše 4.000 akcija i time postane članom Upravnog odbora, zatim jugoslovenskoj Narodnoj banci, čim izvrši zakonsku stabilizaciju i najzad i albanska banka dobila je 500 komada. Tako će ipak na kraju da se skupe guverneri sviju novčaničnih banaka evropskih u Banku za međunarodne obračune.

Oko Banke za međunarodne obračune kroje se u isto vreme najdalekosežniji planovi, u koje spada i plan guvernera Normana. Mi ćemo se u najskorije vreme vratiti na sve te planove, koje treba iz osnova da prošire delokrug Banke za međunarodne obračune.

— U Parizu je potpisan ugovor o poljskom zajmu za gradnju železničke pruge Gornja Šlezija—Gdinje u iznosu od 40 mil. dolara (2,25 milijardi dinara). Uslovi još nisu potanko poznati, ali se zna da su vrlo teški. Jedan od njih je da Francuzi, radi osiguranja rentabilnosti toga društva, traže basnoslovno visoke podvozne tarife na novoj pruzi. Zbog toga će Poliska biti primorana da svake godine daje zakupniku subvencije iz svojih sretstava, pošto su gornješleski rudnici izjavili da im je i današnja tarifa nesnosna. Kamaniak je 91}, %. Osim toga Francuzi su osigurali za neke svoje industrije znatne porudžbine od strane Poljske.

— Međunarodna banka za hipotekarni kredit u Amsterdamu, čija glavnica iznosi 10 mil. forinata, od čega je doduše samo 2,5 mil. (55 mil. din) uplaćeno, emituje ovih dana 51| %-ni zajam od 140 mil. franaka (310 mil. din) na 35 godina počev od 15 maja 1. g. Otplata će se vršiti vučenjem i otkupom na berzi. Otkup pre isteka dozvoljen je iza 1935. godine. Imaocima obligacija će se kuponi plaćati u Parizu u francima, u Amsterdamu u forintama, u Cirihu u francima, u Londonu u funtama a Štokholmu u krunama. Zajam je jednim delom pokriven obligacijama bugarske Hipotekarne banke, koja je ovih dana zaključila kod

БЛАГОСТАЊЕ Страва 263 Amsterdamske banke zajam od 3 mil. forinata (66 mil. dinara) od čega će realizirti sada 2 mil. a ostatak u jesen. Kamatnjak iznosi 8%, a emisioni kurs 95,25. Uprava Banke za međunarodne obračune odlučila je da upiše jedan deo spomenutog zajma, kao što je upisala i jedan deo emisije Bazelske međunarodne hipotekarne banke.

__ Управа Дравске бановине је закључила зајам од 5 мил. динара, код Штедионице дравске бановине, који ће употребити за куповање 33.000 кв. м. земљишта за подизање велике клинике и проширење болнице у Љубљани.

— Belgiska vlada dobila je ovlaštenje od parlamenta da zaključi zajam od 1 milijarde fr. (1,5 milijardi din.)uz 51| 90, i emisioni kurs 97, za koji je ona već vodila pregovore sa jednom grupom banaka. Vlada će predložiti parlamentu povećanje poreza specijalno na pivo, što će doneti 1 milijardu franaka državnoj blagaini.

— Nova vlada u Španiji namerava da nastavi rad svojih prethodnika na stabilizaciji pezete. Prema njenom mišljenju kurs pezete do sada je slabio, jer inostranstvo nije imalo poverenja u monarhiju; sada, kada je toga izgovora nestalo i kad se stabilizacija pravilno provede, poverenje će se ponova povratiti. Vlada je priznala sve finansijske obaveze pređašnjeg režima, i time zadobila poverenje inostransiva. Ministar Tinansija završio je pregovore sa domaćim velikim bankama; ove su izjavile vladi svoju lojalnost i odobrile ioi zajam koji joj je potreban da pokrije najnužnije potrebe. Vlada se odrekla kredita od 60 miliona dolara koji je Morganova grupa odobrila pređašnjem režimu.

— Austrijsko Ministarstvo finansija naredilo je pre izvesnog vremena poreskim organima, da pri naplati poreze uzmu u obzir privredne teškoće preduzeća. To je izazvalo u državnim prihodima deficit od okruglo 15 mil. šilinga (120 mil. dinara) mesečno, i računa se ako se ne preduzmu mere, da će krajem godine iznositi 200 mil. (1,6 milijardi din.). Zbog toga se vlada nalazi ı dilemi, da li da opozove svoju naredbu ili da traži druge puteve.

ТРГОВИНСКА ПОЛИТИКА

— U Amsferdamu je održana konferencija pretstavnika holandske, lefonske, litvanske i danske poljoprivrede, koji su veoma zabrinuti, kako će nemačka vlada da upofrebi carinsko ovlašćenje dato joj od Rajihstaga. Odlučeno je da vlade zastupljenih država upute pitanje na nemačku vladu, u kolikoj meti namerava da se posluži neograničenim ovlašćenjem, kao što je to Danska ovih dana učinila. Dalie će poljoprivredne organiza-

cije zainteresovanih država saopštiti jedne drugima iskustva u”

pogledu trgovinsko-političkih mera, preduzetih u novije vreme od država uvoznica (misli se u glavnom na Nemačku, manje na Englesku) i protivmere preduzete, ili koje bi se mogle preduzeti od njihovih vlada. U slučaju potrebe da se hitno sazove konferencija, na koju treba da se pozovu i preistavnici poljoprivrednih organizacija i svih ostalih evropskih država, koje izvoze poljoprivredne proizvode.

— U Poljskoj je stupila na snagu nova odredba o standardizaciji butera za izvoz. Za buter, koji ne odgovara državnim propisima o standardizaciji i pakovanju plaća izvoznik 6 zloti (38 din.) po kilogramu. Između ostaloe buter ne sme sadržavafti više od 16% vode. Svaki uvoznik dužan je pre izvoza da podnese svoje proizvode organima Ministarstva trgovine na pregled. To su samo Ministarstvo, zatim određene trgovačke komore i neke zadružne organizacije.

— U Vatšavi se nastavliaja trgovinsko-politička savetovanja čehoslovačke i poljske komisije radi promena u čehoslovačko-poljskom frgovinskom ugovoru. Poljski poljoprivrednici traže sniženje carina na agrarne proizvode i neka veferinarska povlašćenja pri uvozu stoke u Čehoslovačku, a tekstilni industrijalci da se iz ugovora izbaci klauzula o povlašćenju čehoslovačkog tekstilnog uvoza u Poljsku.