Народно благостање

Страна 280

мету и потрошњи опојних дрога у нашој земљи; 3) увести спец. формуларе о ефективном увозу наркот. дрога; 4) издавати увозне дозволе само оним фирмама, које имају право на увоз наркотичних дрога; 5 )препоручити апотекама да медицинални опијум, којега има довољно у нашој земљи набављају од домаћих фирма; и 6) настојати да се оснује домаћа фабрика опијумских деривата, нарочито морфина и кодеина. о

— Савез продаваца дувана је одржао у Београду своју редовну годишњу скупштину. Упућена је следећа резолуција управи држ. монопола: 1) да се приступи интензивном раду на доношењу новог монополског закона, који би требало да обухвати ове жеље Савеза продаваца: Број малопродаваца у једној улици треба да је у складу са јачином саобраћаја у њој, а продавнице једна од друге треба да су најмање на 200 метара растојања. Нове дозволе не треба више издавати или само изузетно. Затим малопродавце треба ослободити свих дажбина, а данашњу награду од 5% повисити на 8%, с тим да се при требовању дувана одбије 1% на име свих јавних терета, и 1% за образовање капитала кредитне задруге продаваца дувана.

Треба затим забранити продају таксених марака и таксираних хартија по државним надлештвима, као и свима лицима која не држе дуванске прерађевине. Савез тражи да његови претставници и суделују у раду око доношења овог Закона, као и да се побољша квалитет дуванских прерађебина и да се уведе ситно паковање цигарета свих врста.

— Италија је 1930. год. увела 12,173.562 тоне угља, од тога 6,9 мил. тоне из Енглеске, 2,25 мил. из Немачке, 364.019 из Пољске, 292.577 из Русије, 86,042 из Француске, 59463 из наше Краљевине и 10,091 из Чехословачке. Значајан је пораст увоза руског угља који је 1927. год. износио једва 60.000 тона.

ИНДУСТРИЈА

— Talijanska električna privreda nije prošle godine mnogo imala da frpi zbog privredne krize. Do novembra 1930. god. čak je konstatovan priraštaj potrošnje od 1,9% (prema 7,7% 1929. god.). Tek od tada potrošnja počinje naglo da opada; u novembru i decembru pr. god. pala je za 4,14%. Ove godine su se izgledi još pogoršali. Societa Ydroelletrica Piemonte (Sip) smanjila je ove godine dividendu od 9,6 na 8%. na 600 mil. (1,8 milijardi din.) glavnice; isto tako Soc. del! Adamello smanjuje dividendu od 7,2 na 5% na 450 mil. (1,32 milijardi din.) glavnice. Soc. Telefonica Internationale Piemonteze e Lombarda (Stipe) deli nepromenjenu dividendu od 8,5%. na 200 mil. (600 miliona din.) glavnice. Čisti dobitak iznosi 18,46 miliona lira (54,38 miliona din.); isto fako i Comp. Generale degli Aquedotti daje 6,5% na 150 miliona (450 miliona din.) olavnice, Као i prošle godine.

— Madžarska industrija nalazi se u teškoj situaciji. Najteže su pogođene one grane, koje su upućene na poljoprivrednog konzumenta. Čitav niz fabrika te vrste prestalo je sa radom. Ovih dana zatvorile su svoje radionice fabrika koža ' Mahlup, Budimpešta, Hungaria fabrika veštačkog đubreta kao i državna fabrika veštačkog đubreta u Madžarovari. Fabrike poljoprivrednih mašina Ganz i Manfred Vajs Stahl- und Metalwerke otpustile su veći deo radništva i znatno ograničile proizvodnju, zavodeći kraće radno vreme.

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ ПИ

__- Бр. 18

— U Engleskoj je osnovana krovna organizacija gramofonske industrije pod imenom Electric and Musical Industries 'Ltd. Pretsednik je A. Klerk od Gramophone Co., a potpretsednik je L. Sterling od Columbia Gramophone.

— Na konferenciji Saveza električnih centrala Savske banovine, koja je odžana 27. pr. m. u Zagrebu, po pitanju elektrifikacije ove banovine iznesena su ova gledišta Saveza: 1) Intenzitet sadašnje struje u banovini je vrio raznolik, tako da u elektrifikacionom pogledu ova ne čini jednu zaokruženu celinu. Zato je Savez mišljenja da podela generalne koncesije za celu banovinu ne odgovara stvarnoj potrebi. Na protiv, Savez smatra da je potrebno da se izradi generalna tehnička osnova na bazi opšte državne elektrifikacije; 2) Elektrifikaciju treba sprovoditi javnim kapitalom, dakle opštinskim, državnim, banovinskim, a tek po potrebi privatnim kapitalom; 3) Ovakva elektrifikacija ni u kom slučaju ne bi trebala da vređa stečena prava već postojećih centrala, kao i pravo podizanja centrala za vlastitu upotrebu, pa makar ove ležale i van teritorija opština odn. gradova, ako zato govore stvarni ekonomski razlozi; 4) Savez je mišljenja da bi bilo štetno iz nacionalno-ekonomskih razloga da se da monopol stranom kapitalu, čime bi se u sprovođenju ove elektrifikacije eliminirao domaći, koji se baš na tome polju privrede pokazao kao sposoban. Na kraju Savez smatra, da se ne može celo područje Savske banovine snabdeti strujom iz jedne ekscentrično ležeće centrale, kako su neki predlagali, već da je električna sentrala u Bujavici tehnički i ekonomski najpovoljnija za razvoj elektritikacije u celoj banovini, i da će ova poslužiti kao osnov sprovođenja elektrifikacije u celoj državi.

— Fabrike piva u Jagodini i Sarajevu su uputile pretstavke Ministarstvu saobraćaja, u kojima mole da im se snize podvozne tarife za njihovo pivo, kako bi mogle da ga plasiraju u sve krajeve države.

— Na predlog Trgovačko-obrtničke komore u Splitu, Banska uprava i Direkcija pomorskog saobraćaja u Splitu sazvale su anketu zainteresovanih na kojoj će se diskutovati o načinu konserviranja ribe u nastupajućoj sezoni.

— Fabrika cipela „Peko” iz Tržića otvorila je svoju novu filijalu u Vukovaru. U projektu su nove filijale u Crkvenici, Celju i Kragujevcu.

ПОЉОПРИВРЕДА

— Министарство пољопривреде је прописало Правилник о примени и извршењу мера за заштиту од сточних зараза и за њихово угушивање.

— Рачуна се та ће овогодишња жетва кукуруза у Аргентини износити 6,43 мил. тона.

— Од ступања' на снагу закона о принудном примешању домаћег брашна страноме у Чехословачкој лежи у пограничним складиштима 400 вагона американског брашна, о којем преузимању се воде преговори између американских лифераната и чешке владе.

— Кметијска дружба у Љубљани, на једној од по-. следњих седница, решила је да организује заједничку продају земљорадничких производа у своме делокругу. У те сврхе она тражи да јој се од стране Бановине, државе, Хи- . потекарне банке, Народне банке и Поштанске штедионице | стави на расположење бескаматни (или не више од 2 од. сто) кредит од 10 мил. динара, који би се употребио у лом- _ бардне сврхе.

чишивошппвпанвнинвтпцношониввивисншанишповванипнвнлилинизонинопилавинпшиновн—-анвнвпивиинанвиппкнипнишпзивинивниваницимнининкинимизј

ФРАНЦУСКО СРПСКА БАНКА

У БЕОГРАДУ И ЊЕНЕ ФИЛИЈАЛЕ

ЛОМБАРДУЈЕ

по 1 · НАЈПОВОЉНИЈИМ УСЛОВИМА

Доларске 79, Облигације Државне Хипотекарне Банке 1927. год. (Селиштмен 7) Доларске 7', и 87, Облигације Државног Спољног Зајма од 1922. године (Блерову 2:/; 9/, Обвезнице Ратне Штете (КАО И СВЕ ОСТАЛЕ ОБЛИГАЦИЈЕ КРАЉ, ЈУГОСЛАВИЈЕ)

аанвишнланлвилишиипишшпниваннининниининволапиашвицвопваваливвансавовитввивимн.

се аи пиши ита вии ваши а шта и този тв