Народно благостање

2. мај 1931.

— Poljoprivredno одејепје Уграпзке banovine le primilo | od Ministra Finansija 50 mil. dinara za isplatu prvog obroka ·

agrarnih obligacija, što je predviđeno u članu 11. Beglučke ured:

be za Bosnu i Hercegovinu (po spomenutom članu ima se ispla- |

titi u ovoj banovini 120 mil. din.).

ТРГОВИНСКА ПОЛИТИКА

— Redakciski odbor, kome je stavljeno u dužnost da izradi nov tekst pravilnika o kontroli svežeg i suvog voća zavišio ije svoj rad u Ministarstvu trg. i industrije po pitanju pravilnika samo za sveže voće. Ovaj obuhvata sveže grožđe, šljive, jabuke, kruške, dinje, višnje, jagode i ostalo sveže voće. . U пасти su isto tako predviđene odredbe o kontroli voća na domaćem tržištu i uredbe o klasifikaciji voća za izvoz. Ovai nacrt biće dostavljen na mišljenje zainteresovanim privrednim organiza= cijama, pre nego što se izradi definitivni tekst.

— Grčko-irancuski trgovinski pregovori nastavljaju se. Francuska se izjavila spremnom da povisi grčki uvozni kontingent za vina na 325000 hektolitara, ali je odbila da dade роvlasticu za uvoz grčkog šampanjca. Carinske povlastice za vino važiće unazad od 1. aprila t. g. Osim toga obavezaće se ftancuska duvanska režija da kupi u Grčkoj godišnje najmanje 60 mil. fr. (132 mil. din.) duvana.

— француска је повисила царину на вино од 55 на 84 франака (122 односно 186 дин.) по хектолитру.

__Због повећања царина јако је опао увоз стоке специјално свиња у Чехословачку. За прва 3 месеца ове године увезено је у свему 23525 ком. свиња према 131.088 у истом раздобљу прошле године. у марту 0. г. је увезено свега 5958 комада, према 35613 у марту пр. г. Највише је опао мабарски и пољски увоз први од 8209 на 0, а други од 21.038 на 751 комад. Наш увоз је порастао у марту, од 1854 (према истом месецу прошле године) на 4107 комада. Увоз меса у Чехословачку је порастао од 5502 товара марта 1930. на 6714 товара марта ов. г. Томе је узрок царина од 232 круне (389 дин.), која је дакле за 168 круна (282 дин.) мања него на живе свиње. Упркос смањења увоза живих свиња цена им је слаба због повећаног увоза меса. Напротив на пољском тржишту се цене свиња и говеда поправљају. За меснате свиње плаћа се цена за 6 до 7 злоти (38 до 44 дин.) већа но почетком априла. За свиње од 120 до 150 кг. тежине плаћа се 120 до 124 злоти (756 до 781 дин.) цена говедима скочила је просечно за 5 злоти (31,5 дин.) на 100 кгр.

Исто тако је и цена кромпира почела да се поправља. Данас кошта товар просечно 5 до 5,5 злоти (31,5 до 35 ДИН.). Са Енглеском је закључена једна лиферација од 4.000 вагона преко луке Гдиње. То је прва велика лиферација, која иде преко ове луке, где су скоро изграђена огромна складишта за претовар. Ради заштите домаће пољопривреде пољска влада намерава подузети низ мера. Прво је повисила царину на маргарин на 100 злоти (630 дин.) по товару.

— Бразилија је сазвала међународну конференцију кафе, која ће се одржати 15. маја. На њој ће суделовати међу осталим све американске државе, које производе кафу и Холандија. Изгледа да ће се преговарати о стварању међународног картела кафе.

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Страна 219

песка влада памерава да поднесе парламенту Закон; по коме се пекари обавезују на 15%-HO примешање омаћег брашна страноме.

— Zadružna matica u Splita uputila je Ministru trgovine i industrije pretstavku u kojoj moli za dejstvo kod francuske vlade da se dozvoli uvoz što većeg kontingenta našeg vina u Francusku na bazi stafog carinskog stava — kao što je to već dopušteno Italiji.

— Удружење енглеских трговачких комора затражило је од владе да сама или у заједници са другим државама, које се интересују за светску трговину, предузме кораке против руског демпинга.

СОПИЈАЛНА ПОЛИТИКА

— U prostorijama Zagrebačke javne berze rada održana je konferencija svih zagrebačkih organizacija i institucija za posredovanje rada. Diskutovalo se o javnoj akciji za suzbijanje nezaposlenosti, da bi se posle utvrdilo gde treba najhitnije priteći u pomoć. |

__ Законом о угљу у Енглеској је основан и Национални уред за одређивање надница, али његов рад ометају послодавци. Они не пристају на регулисање надница на националној бази, јер им иде боље у рачун ревирско споразумевање. А ови пошто узалудно чекају већ дуже времена на регулисање питање надница, траже сада преко своје организације да се промени закон о минималним надницама од 1912. год. и да се као основна надница узме минимум зараде из 1914. год. плус поскупљење живота. То би значило 47%-ни пораст изнад предратног нивоа, док је у исто време цена угља порасла једва за 20,7%, а при извозу једва 15,8% изнад оне 1913. год. Врло лако може доћи до новог сукоба, јер послодавци не попуштају.

__ Загребачки Савез индустријалаца је повео акцију за увођење петодневног рада у фабрикама, са дневним радом од 16 часова. За ово су дале идеју неке текстилне фабрике. У том смислу је већ поднесена претставка влади, где се тражи овакав рад у циљу рационализације производње и смањења производних трошкова. Радници овом установом не би много изгубили по мишљењу загребачких индустријалаца. Сматрамо да је положај радника тако бедан да се не сме ни помислити на какво погоршање.

— Министарство шума и руда је одобрило преко Дирекције шума у Скопљу, да пострадали од земљотреса у Јужној Србији могу сећи у државним шумама бесплатно т. зв. прнар (једна врста жбунастог раста) за гајење свилене бубе.

ТРГОВИНА

— У Министарству трговине и индустрије је одржана 25. и 26. пр. м. конференција између претставника веледрогерија и увозника наркотичних дрога и претставника Министарства трговине и индустрије, социјалне политике и народног здравља. Донесени су ови закључци: 1) да се умоли Мин. соц. политике и народног здравља да упрости послове апотека код набављања опојних дрога; 2) успоставити сарадњу између надлежних држ. власти и увозника наркотичних дрога, како би се олакшало прикупљање података О про-

а нрнрнну фре или O a Oaza cz aza arkan | стеана те в: 4 22] лане први ар |. | нар ан ВВ По сре | У ЕНИ нанео, 4 Ба еден сен NISA салва | сан ; анти» тв |» ali: <

до ЊЕНА.

на обвезнице Ратне штете 10 350'— дин, од комада КРОЕ ФСИо РЕН са 79, годишње камате без шкаквих других трошкова,

сва PECE OE У ЈТЕ ду позна залоа ба

А, ЗА ЛУ ОЊЈЕ,

aaa a пуна лане таи орао a aan Иртншо мрави бесан а сгцга Sonar са