Народно благостање

Страна 274 НАРОДНО

могућ. И не само да изгледа да га Немачка хоће да оствари, већ је врло вероватно, да, је на седници француског министарског савета после претресања, свију могућих тртовинско-политичких комбинација, за помоћ производњи жита у југоисточним држа-

вама. Европе проглашен преференцијал за једино

могућ излаз. Француска са Италијом била је највећа противница преференцијала, још на последњим конференцијама у Женеви. Сада она напушта Италију. Истина, тај обрт у Француској има само теориски значај за њу. Ми не верујемо да ће она моћи да уведе преференцијал као сталну установу свог тртовинско-политичког режима. То је политички немогућно. Нема те владе у Француској, која. би то могла, да, оствари. Једна је влада пала, на питању обезбеђења цена. жита у Француској; а г. Тардије, данашњи министар пољопривреде у Француској, ономад приликом буџетске дискусије, изјавио је да се пољопривреди има гарантовати цена, за пшеницу од најмање 180 франака. Ту нема места преференцијалу. Али изгледа да би ове год. Француска могла, да уведе преференцијал за ову периоду између старе и нове жетве (зошдите). Француска је жетва ланске године била нешто слабија и недовољна, да покрије домаћу потребу.

Ако оставимо на страну овај специјалан случај Француске, која помоћу преференцијала мисли да ратује против аустро-немачке царинске уније и случај Немачке, која путем преференлијала, мисли да акредитира своје добре намере у погледу исте паринске уније, остаје још неколико средње-европских држава, које би могле доћи у комбинацију као пасивне у погледу житног преференцијала. То су Италија, Аустрија и Чехословачка. Једина је Немачка на коју се може да примени преференцијал онако како је формулисан од аграрног блока, из разлога што је она једина, земља, на. европском континенту чији је дефицит у житу већи но евролски суфицит. Код свију осталих држава неограничен преференцијал изазвао би слом пена жита. Значи да ни једна друга, земља, не би могла да прими неограничен преференцијал. Она би морала да утврди максимум жита, који се може увести под преференпијалом а да пене не попусте, То значи, другим речима, да би све остале земље увознипе жита морале да вежу преференпијал за континтент. Контингент пак страшно компликује ствар и елеменат је анархије у међународној размени добара.

У литератури код нас и на страни није поклоњена потребна пажња искуству које се начинило у односу између Аустро-угарске н Орбије пре рата — које су практиковале за промет свињама најчистији преференцилал с контигнентом. По трговинском уговору између Србије и Аустро-угарске од 1910 године Орбита, је мотла увести до 50.000 комала свиња пол претеренпијалом. За количину преко тога потребно је било напочито одобрење. Како је извозни континтент свиња. Орбије питао преко 100.000 комала, дебелих свиња, то је било природно ла, се сваки тртовац паштио да своје свиње иввезве под режимом континтента, јер без тога није био сигуран ла ће уопште моћи да извезе. Ла оставимо на страну, колико је било коруптивно искушење за нашу надзорну власт, која је делила контингенте и у колико је она. успела, да се одупре том искушењу. Оно што је главно то је, да је храњење свиња за извоз из Србије тада била једна обична коцка. Ако трговац

Бр. 18

успе да му сазру свиње пре но што се исцрпе континтент и ако не буде био од надзорне власти бачен на други ранг, онда је посао могао бити веома, уносан; у противном морао се завршити са великом штетом. Има један једини начин за избегавање те анархије, коју нови собом континтент, а то је: планска производња. Код жита, је то потпуно искључено. Према, томе континтент за жито који не може да, испуни целокупни наш вишак производње, направио би неред на нашем домаћем тржишту жита, и био би више од штете но од користи. Ту ни привилеговано извовно друштво са својим фактичким монополом не би могло ништа помоћи.

То је прва тешкоћа преференцијала код осталих европских држава сем Немачке. Друга, тешкоћа. лежи у чињеници да ниједна друга држава, није вољна да улави у једнострани преференцијални однос. Све ће остале државе тражити компенвадције у виду преференцијала. Те контра-концесије не бисмо могли одрећи, али би њихово остварење наишло на огромне техничке тешкоће. Пре свега ни ми не бисмо могли друкчије дати преференцијал до за нарочито одређене артикле у нарочито одређеним континтентима, који би били од прилике еквивалент преференцијалног континтента који је нама дат. Како је потпуно искључено да се ва увоз тих артикала оснује какво привилеговано увовно друштво TO. излази да би тај преференцијал који бисмо ми дали, био други елемент нереда на нашем домаћем тржишту. Сваки би се увозник паштио да увезе под преференцијалом, Неки не би могао да стигне. У том случају бисмо имали два царинска, става за исту робу: преференцијлни и уговорни. Они, које би увели под преференцијалом, зарађивали би огромне суме. |

У вези с тим стоје такозвани квотни уговори ва којима швермује Италија. Као што смо већ једанпут казали, квотни уговори имају за циљ да одрже трговински биланс између двеју земаља у равнотежи. Практично то би била још много већа анархија. Ивгубиле би обе земље, не само она чији се извоз смањује, већ и она, чији се увоз смањује, кидају се старе трговачке везе и један читав ред трговаца, остаје без посла, и мора да тражи нови посао као што трговци држава извозница морају да траже нова тржишта; Ми не можемо уопште да, вамислимо стање да се између свију држава обавља промет на бази уравнотеженог трговинског биланса.. На такву идеју није нико дошао за последњих неколико стотина година. Ми разумемо да се повећањем царинских ставова отежава увоз једног артикла, али да. се континтентира целокупни робни промет с једном земљом, то би био замах, чије се штетне последице не могу до краја ни да сагледају.

Биће трговинске политике састоји се у томе, ла, се одређују услови под којима ће приватна инипујатива, да обавља размену добара преко границе. На, једне се артикле плаћа парина, други се увозе. слободно, за треће се тражи лекатски преглед ит. д. Тртовинским уговором се утврђује режим. правни повепак, пол којим се врши увоз и извоз преко гранипа двеју земаља, . :

Данашња трговинска политика стоји на гледитштту да је сваки увоз и извоз економска потпеба дотичне земље. јер га иначе не би било. Не чини нико ником услугу ни онај који прима увезену робу, ни онај који је извози. Квотни уговори стоје на

БЛАГОСТАЊЕ