Народно благостање
= 16, мај 1931.
У. Вајизе
__ НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ
Страна 305
GLOSE UZ NOVI ФА ЈАМ
— Uslovi zajma, — Zajam nije mali. — Nacionalno-ekonomsko dejstvo zajma. — Oproštaj s Blerom, —
1. Uslovi zajma..
Маја 8. tek. god. potpisao je Ministar finansija 25. Dr. Stanko Švrljuga ugovor o zajmu od 1025 miliona francuskih franaka sa 7% nominalnom kamatnom stopom i emisionim kursom od 87 i po. Rok amortizacije je 40 godina, a posle pet godina imamo pravo otkaza. Amortizacija se vrši kupovanjem na berzi, dok kurs ne dođe al pari a zatim izvlačenjem. Od strane banaka pregovori za ovaj zajam vođeni su od Banque de ИЏЈтоп Parisienne, kao šefom jednog bogatog sindikata kome pripadaju između ostaloga Crćdit Lyonnais, Comptoir d' Escompte, Socićte Genćrale, Вапque Nationale de Credit, Credit Industriel, maison Lazard Frčres, Credit Mobilier et Credit Commercial de France.
Sve francuske banke prvog i drugog ranga nalaze se u sindikatu za Jugoslovenski 7% stabilizacioni zajam. Ukoliko je mnogoljudniji sindikat i u koliko su veće banke u njemu, u toliko zajam ima više šansa na uspeh. Banke našeg sindikata u Francuskoj imaju preko 4 hiljade šaltera. Kako francuska tranša iznosi 675 miliona franaka, to znači da na svaki šalter dolazi 170 hiljada franaka. Za irancusko tržište kapitala io pretstavlja jednu intinitezimalnu sumu, jer |e Više no Ssigurno da će biti vrlo veliki broj kapitalista, koji će pojedinačno upisati veće sume no što pada na |edan šalter.
U spisku sindikata, kako je objavljen u francuskim novinama, primećujemo osustvo Banque de Paris et de Pays Bas i Banque Ottomane. Prema našim informacijama obe su otstupile u poslednjem trenutku. Otomanska banka smatra da ne može da učestvuje u sindikatu Zbog toga što nije regulisan otomanski dug, a Banque de Paris et de Pays Bas izostala je verovatno zbog toga, da bude neko i van sindikata. Kako su obe banke poslovne, t. |. nemaju filijala, to njihovo oisustvo ne znači ništa. Glavno je da učestvuju pri emisiji etablismani kao što su Credit Lyonnais i Socićte Genćrale.
Upis će početi 18. maja i trajaće tri nedelje. Naravno, ako se cela suma bude brže upisala upis će se i ranije zaključiti. Ovako dugo vreme bilo je potrebno Zbog toga što je konjunktura na francuskoj berzi promenljiva, te je potrebno, da se sačeka, da se eventualno nepovoljna tendencija zameni povoljnijom, pošto je, tako reći, zakon da se na berzama ove dve tendencije stalno smenjuju. U ostalom, rok upisa može biti dugt koliko se hoće, pošto ne postoji nikakva hitna potreba za tim zaimom. Prema ugovoru sa bankarskim sindikatom isti nam ima položiti protivvrednost 28 juna tek. godine. Dotle će kod nas biti svršene sve formalnosti u pogledu stabilizacije dinara, pošto je ona glavni povod zaimu. .
Vodeća banka u našem sindikatu Вапдие де PUnion Parisenne je stara i čuvena poslovna banka. Ona je glavni partner Banque de Paris et Pays Bas u akviziciji emisionih poslova. To su dve banke koje među sobom dele 80% sviju ugovora o novim emisijama. Pretsednik ban! · je g. Seržan koji je za vreme pariske Konlerencije mira bio podsekretar u Ministarstvu finansija i delegat Francuske na istoj za finansiska pitanja. G.
Seržan je još tada pokazivao mnogo simpatija za našu otadžbinu. U međuvremenu je napustio državnu službu i prešao u banku. Ali njegovo jedanaestogodišnje bavljenje u banci ne samo da nije ugasilo njegova osećanja za našu zemlju, već ih je šta više i povećalo. Ukupnost uslova 7% stabilizacionog zajma relativno tako je povoljna, da se ne može da propusti a da se ne oda priznanje njegovoj inicijativi.
Kod javnih upisa zajmova veliku ulogu igra |avnost. Francuz reagira na pisanje štampe kao mimoza na dodir. Uspeh pretstojeće emisije našeg zajma materijalno nas se ne tiče, pošto smo mi prodali ferme naše obligacije pomenutom bankarskom sindikatu. On nam ima u svakom slučaju da položi novac 28. juna tek go·'dine pa makakav bio uspeh upisa. Ali nam je moralno mnogo stalo do toga. Do potpisa ugovora o zajmu bilo
je nekoliko pariskih listova, koji su napadali tranzak-
ciju u očiglednoj nameri da je ometu. Ali se posle potpisa sve ređe čuju glasovi protesta i opozicije. Verovatno, da je uticaj sindikata, a svakako i francuske vlade i Francuske banke, uspeo da ubedi nezadovoljnike, da se na držanju prema jugoslovenskom zajmu ogleda razumevanje interesa same Francuske. Francuskom narodu nije poželjno da upis ne pokaže 100 procentni uspeh.
Ostalih 350 miliona franaka biće izloženo upisu u pet raznih država i to: Švajcarskoj 125 miliona franaka (na čelu sindikata su Švajcarsko bankarsko društvo i Švajcarski kreditni zavod), u Čehoslovačkoj 100 miliona franaka (sindikat predvodi Anglo-čehoslovačka i Praška kreditna banka)'*) u Švedskoj 50 miliona franaka (pod vođstvom Krigera i Tola), u Jugoslaviji 50 miliona i u Holandiji 25 miliona franaka (na čelu sindikata stoji Mendelson i Ko).
Kao što rekosmo emisioni kurs iznosi 87 i po. On je mnogo bolji no kod poslednjih dveju međunarodnih emisija pod vođstvom Irancuskih banaka. Naš zajam je najveći spoljni zajam koji se od posle rata upisuje u Francuskoj. Rumunska tranša zajma je mnogo manja. Pa ipak kod Rumuna emisioni kurs je 86 i po od sto, a kamatna stopa 7 i po od sto. Poslednji poliski zajam je sasvim drugo nešto. Tu nisu u pitanju obligacije poljske vlade već jednog francuskog društva, koje je preuzelo da gradi gdinsku prugu; a celokupni iznos je 400 miliona franaka. Nakratko, naš zajam je najpovoljniji od sviju inostranih emisija državnih zajmova u Francuskoj od posle rata. Ali se pokazuje još u mnogo povoljnijoj svetlosti naš stabilizacioni zajam kad uporedimo prilike na tržištu kapitala danas ı one pod kojima je emitovan naš poslednji zajam.
Ukupni troškovi zaima iznose 5t/,%. Toliki su isti
#) Апојо-сећозјоуаска i Praška kreditna banka upisala је već za svoj račun 12 mil. franaka i smatra se, da će njezin konsern upisati najveći deo čehoslovačke tranše našega zajma, Oha je još za vreme pregovora pokazivala vrlo veliki interes za naš zajam i zadovoljna je što je dobila priliku da pokaže svoje simpatije za našu otadžbinu u čijoj prestonici ima svoju filijalu,