Народно благостање

Страна 306

i kod rumunskoga. Ali kod Rumuna troškovi oko štampanja obligacija, pošiljke, i t. d. padaju na teret Rumunije, dok po našem ugovoru sve te troškove snosi Sindikat. Kad se uzmu u obzir troškovi, rimese i t. d. onda svi oni ukupno iznose 5'/,%. To su za zemlje našega kredita minimalni troškovi. Kod Blerovog zajma iz 1922. godine oni su bili utvrđeni na 8%. Prema tome imamo da primimo neto 81"/,%, to čini ukupno 786.68 miliona franaka (plus naša tranša koja se upisuje u dinarima) odnosno dinara 1.860.054.175.—.

2. Zajam nije mali. |

Može se čuti ovde onde u usmenom razgovoru mišljenje, da je zajam mali. Mi pak nalazimo da je to njegova najlepša osobina. Od ukupne sume 1.860.054.175 dinara upotrebiće se 1400 miliona na otplatu državnog duga kod Narodne banke odnosno na povećanje metalnog i deviznog pokrića. Ostatak će biti upotrebljen na javne radove. Istina je da se na javne radove mogu upotrebiti neograničene sume, ali to nije razlog da se гаdovi preduzmu u neograničenom obimu. U ostalom, od prošlog leta naša država izvodi javne radove u velikom obimnu iz redovnih prihoda. Ko prati podatke o javnim licitacijama nu „Narodnom Blagostanju” taj se može O tome lako uveriti. U 1928. godini a u budžetu za 1928. i 1020. godinu bili su izbrisani svi javni radovi i to kako veliki tako i tekući s motivacijom da će se izvIŠIti iZ zajma. Kako se zajam dugo ustezao to smo mi, kao što rekosmo, sve do leta 1930. godine bili tako reći bez javnih radova. Iznos koji od najnovijeg zajma pretiče za javne radove biće dovoljan da podmiri one rupe u budžetu koje su stvorene produženjem već započetili javnih radova. Za javne radove ima i vremena i drugih puteva. „Narodno Blagostanje” je od početka bilo protivno. zaključenju zajma osim za stabilizaciju. Saobrazno tom svom gledištu ono je sretno što može konstatovati, da je od tog zajma tako mala suma pretekla za ciljeve koji ne stoje u vezi sa stabilizacijom. Mi se nikako ne možemo da složimo sa sporadičnim gledištem, da je zajam mali. On je taman toliki koliki je trebao da bude..

Po projektu o stabilizaciji iz 1928. godine država је trebala da oduži samo za jednu milijardu dinara svoj dug kod Narodne banke. Sad se ta suma povećala na 1400 miliona dinara. Mi smo skloni da smatramo tu sumu za obilnu. Jer na povećanje metalnog i deviznog stoka ne ide samo ta suma, koja je namenjena na oduženje državnog duga kod Narodne banke, već i ceo iznos zajma. Znači da se metalni i devizni stok posle zajma povećava za ceo iznos zajma, naravno u koliko anticipacijom nisu devize već utrošene. Verovatno, da se pri ovom povećanju sume namenjene na oduženje državnog duga kod Narodne banke više rukovodilo željom, da se smanji što jače državni dug kod Narodne banke, no povećanje metalnog i deviznog pokrića. Svakako je najbolje da se što veći iznos zajma upotrebi na oduženje državnog duga kod Narodne banke.

3. Nacionalno-ekonomsko dejstvo zajma.

Mnogo se govorilo i pisalo o tome kakvo će nacionalno-ekonomsko dejstvo imati taj zajam. I u koliko je dobro raspoloženje zbog povoljnih osnova zajma bilo opravdamo, u toliko se s više rezerve mora da primi shvatanje, da će ovaj zajam sam po sebi moći proizvesti promenu konjunkture u našoj narodnoj privredi. Istina, po monetarnoj teoriji konjunktura je uslovljena volumenom kredita i visinom kamafne stope. Drugim rečima, u koliko je obilniji i jeftiniji kapital u toliko je intenzivnija privredna delatnost. Mi ostavljamo na stra-

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Бо. 20

nu pitanje koliko je to monističko objašnjenje Копјипкture tačno. Ne možemo morticati da obilnost i |eftinoća kapitala dejstvuje izazivajuće na privrednu delatnost. Ali pri tome ima čitav niz okoMosti koje mogu celu stvar da stave naopako. Pitanje je pošto i na koji se rok uzima kapital sa strane, na koju se vrstu radova upotrebljava u pogledu produktivnosti i t. d. Novi se zajam neće utrošiti na privrednu delatnost u zemiji, bar ne odmah. Mi uzimamo zajatmi radi stvaranja što jačeg pokrića našoj nacionalnoj valuti. Pokriće se ne troši već se čuva. To ne znači da se pokriće ne sme potrošiti. Jedan deo se može lako da potroši. Potrošeni deo ćc samo da poveća našu kupovnu snagu na strani.

Međutim on može da posluži nepotrošen za pove= ćanje obrtnog kapitala našoj narodnoj privredi. Kao devizno pokriće našeg dinara može on biti pretvoren u kapital na taj način što će se na bazi njegovoj izdavati nove novčanice. Ali to ne mora da bude. Ima vrlo mnogo momenata kad to ne treba da bude. Za sada to nije poželino. Naš opticaj je saturiran. Sa te tačke gledišta poželjno je, da novac dobiven putem zajma ne bude iskorišćen kao kapital. Mi smo to u ostalom već anticipirali: kad je Narod. banka dala kredit državi u novčanicama iz posebnog kontingenta, za koji ne važe propisi o pokriću, onda je ona stvarala nov kapital štampajući novčanice i preko državne kase puštala ga u narodnu privredu. Mi se njime služimo. I zajam je došao samo zbog toga, da se od papirnog kapitala stvori ekonomski kapital, da se novčanicama izdatim bez pokrića d4 podloga i time asanira dinar. -

Drugim rečima zajam je zaključen za asanaciju stanja stvorenog inflacijom za račun države. Fiktivni kapital se pretvara u realni a papirni dinar u zlatni.

Ta će operacija da stane državu žrtve, koja je ravna kamati, koja se ima platiti na najnoviji zajam. Država odužuje dug Narodnoj banci. koji je beskamatan, zadužujući se na strani po relativno visokoj kamati. Možda ima ljudi, koji se ne bi složili sa tom tranzakcijom. Na to bi im se imalo odgovoriti da su gotovo sve države tako radile prilikom zakonske ili faktične stabilizacije. То је državno-finansijska šteta a narodno-ekonomska korist. Biće nesrazmerno veća korist od pozlaćenog dinara nego što će biti šteta od kamate koju plaća država vršeći konverziju u obrnutom smislu t. j. od nikakve na visoku kamatu.

4. Oproštaj s Blerom.

Istorija sveta je zabeležila nekoliko korumplivnih perioda u raznim državama, kao n. pr. Ualpulova u Engleskoj u XVIII. veku. Ali je najstrašnija korupcija, koju |e istorija doživela, bila u Americi, sredinom XIX. veka, u vezi sa građenjem železnica i kolonizacijom. Veliki američki milijarderi, kao što su Vanderbilt, Gud, Sejdž i Bler vode poreklo svog bogalstva od građenja Žželeznica. Dobit se sastojala prvo u bogatim koncesijama koje su dobijane za građenje železnica kao što je oslobođenje od poreza i niz drugih privilegija, a međ njima najvažnije poklanjanje ogromnih površina zemljišta koncesionaru. Bilo je država, kod kojih je dvadesetina celokupne površine bila data tim koncesionarima. Ovi su to zemljište pod zelenaškim uslovima prodavali kolonistima, na veresiju. Na taj način su železničke kompanije u XIX. veku bile najveće Мројекагле banke. Koncesije i privilegije dobijane su redovno putem korupcije. Pedesetih godina XIX veka pomenuti milijarderi, tada još samo milijoneri, podmitili su više od polovine članova kongresa, o čemu postoje parlamentarna akta u arhivama Severne Amerike. Postoji nekoliko