Народно благостање

16, мај 1931.

autentičnih istoriskih dela, na koji su način postala bogatstva amerikanskih milijardera. Jedno od najboljih je „Istorija velikih amerikanskih imetaka” od Gustavusa Majersa. Ko hoće da vidi kolika korupcija može da bude u javnom životu jedne države i koliko opasni mogu da budu finansijski magnati, treba da pročita ove dve debele sveske. Pišući istoriju kuće Bler kaže pisac u uvodu: „Naše neumorno istraživanje po službenim arhivama nije nikad bilo nagrađeno radošću pronalaska bar jednog jedinog neuprljano stečenog bogatstva. Kadkad nam se činilo da smo naišli na takav jedan primer, ali smo se ubrzo razočarali. Kroz sve imetke velike i male provlaći se crveni konac prevare i krađe. Da nismo slučajno naišli kod Blera na neuprljan imetak? Možemo li ovde uzviknuti: Heureka? To će nam pokazati sledeći retci” (Str. 4094). Zatim nastaje jeziva istorija jednog bezobzirnog i bezskrupuloznog, a veoma sposobnog polovnog čoveka, koji je kao seljački sin počeo kao kalfica u jednom seljačkom dućanu i uspeo da izgradi dvadeset i nekoliko železničkih pruga i da završi život u dubokoj starosti kao veliki filantrop. Džon Bler se rodio 18302. codine u državi Nju-Džerzi, u Severnoj Americi. Da nije 1929. godine banka Bler i Komp., koju je osnovao njegov sin, a koji je već u mladim godinama bio ortak svome ocu, izgubila svoju samostalnost fuzijom sa Đaninijevom Bank Amerika Korporejšn, slavila bi firma 130 godina svog poslovanja. Danas se ime Bler još nalazi kao sastavni deo firme „Bank Amerika end Bler Korporejšn”, koja je samo jedno od mnogobrojnih preduzeća, kojim upravlja Transamerika Korporeišn, na čijem se čelu kao pretsednik nalazi Eliša Yoker, nekadašnji pretsednik Blerove banke.

Banka Bler je bila najveća finansijska senzacija u istoriji Jugoslavije. Ona je potpisala na našom državom 1922. godine dva ugovora, O kojima će imati tek da piše naša ekonomska i finansijska istorija. U prvom ugovoru se predviđa zajam od 100 miliona dolara, koji se ima realizirati u cilju zidanja Jadranske pruge. U drugom se ugovaraju osnovi za građenje te pruge, pošto je nju imalo da gradi Blerovo „društvo za građenje železnica i pristaništa u Jugoslaviji” sa sedištem u Gerzeleju. Cela je zemlja s radošću pozdravila želju Blerovu da postane bankarom Jugoslavije. 8. maja ove godine rastavismo se od Blera zadovoljni i mi a možda i on. Bler nije mogao da ostvari ugovoreni zajam. Sa teškom mukom realizirao je 45,250.000.— dolara. Ostalo je neostvareno 54,750.000.— dolara. Bler nije kriv što to nije moglo biti ostvareno. Nekoliko puta smo istina sumnjali u njegovu dobru volju s obzirom na činjenicu da je on istovremeno bio bankar i drugih država u Evropi, među kojima su bile i one, koje su nam pokvarile amerikansko tržište. Ali je s druge strane notorna činjenica da je Bler rđavo prošao sa jugoslovenskim finansiskim operacijama. Nije bio dorastao propagandi koja je vođena u Americi protiv nas. ! zbog toga je propalo za nas amerikansko tržište ,a on je pretrpeo velike gubitke. Drugu tranšu od 30 mil. dolara zaključio je on

po 86. Međutim vrlo kratko vreme posle emisije zajam |!

je dostigao tu visinu. Znači, ili mu je cela emisija ostala u portfelju ili ju je morao prodavati s gubitkom.

Љубљана Шеленбургова бр, 1. ТЕЛЕФОН 5-78

Телетрамн ШКОДОВКА, Љубљана Телефони: 29-36 и 27-371

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

И арраиае пеиаааанњ еј

А, Д, ПРЕЂЕ ШКОДИНА ФАБРИКА У ПИЛЗЕНУ

Заступништво Београд, Кнез Микамилор Венац 13-14

израђује све пројекте н шаље ма зантев своје стручно киинњере

Страна 307

Neuspeh за našim zajmovima nije razlog što se radostimo prekidanjiu veze sa Blerom. Dve su nas stvari odvojile od njega: Prvo njegova fuzija sa Đaninijem.

Prirodna je stvar da nam je tom fuzijom izašla ponovno pred naše oči verzija, da je on nas žrtvovao Talijanima. Što je glavno naša je celokupna javnost od tog dana izgubila veru o njegovu brigu za naš javni kredit i zažalila što smo mi bili s njim u ugovornom

odnosu. Mi ni danas ne znamo, zašto se Bler predao

Đaniniju. Jedino, ako nijedna nju-jorška velika banka nije htela da paktira s njim. Ta mu je fuzija u ostalom donela velike štete u Americi. Đanini |e došljak na nju-jorško novčano tržište. Svoj je upad izvršio na tako demonstrativan način, da je navukao neraspoloženje celokupne njujorške haute finance. Mi smo pre izvesnor vremena zabeležili jedan manifest nekoliko članova Trans Amerika Korporejšn, u kome se moli publika za poverenje i za saradnju protiv glasova, koji ubijaju kredit njihovog konserna. Mi smo onda izrazili toplu želju da koncern Đanini-Bler ispliva iz teškoća, jer nije lako ratovati s Morganom i ostalim nju-jorškim magna– tima. Pre izvesnog vremena donela je većina amerikanskih fTinansiskih listova jedan misteriozan kominike, u kome se veli da su poslednjih dana proneseni obespokojavajući glasovi o jednom od najvećih bankarskih koncerna Amerike i da su ti glasovi skroz neosnovani. Mi se nadamo da se to ne odnosi na konsern Đanini i Pjet. Ur našem! je interesu da” Sc (ај Копзегп 105 održi, pošto on ima veliki paket naših državnih obligacija. Mi smo već nekoliko puta upozorili naše javno mnenje na činjenicu da se kursevi naših državnih obligacija, koje je emitovao Bler, vrlo slabo drže u Americi i da se oseća izvesan pritisak na njima, koji daje utisak da jedna neograničena ponuda davi kurs naših obligacija u Nju-Jorku. Mi ranije nismo hteli da iziđemo s tvrđenjem da ta ponuda dolazi verovatno od Đanini-Blerove grupe, ali smatramo da je to vrlo lako mogućno. Nama je to vrlo neprijatno, ali nećemo da pretpostavimo da Đanini-Bler namerno baca obligacije na pijacu u oči emisije 7% stabilizacionog zajma.

Drugi razlog zbog čega ne marimo za Blera, odnosi se na njegove poslovne metode u Jugoslaviji. Poslovne metode banke Bler nemaju ničeg zajedničkog sa amerikanskim puritanskim moralom.

On od početka nije umeo da razlikuje ljude po njihovoj moralnosti. Možda ni jedan strani finansijer nije tako rđavo mislio o našem moralu kao Bler. Zbog (оса je u drugoj periodi svoga bavljena kod nas, kad je video da neće imati poslova s nama pribegao metodama koje takođe ne mogu da izdrže kritiku.

Po ugovoru o zajmu, zaključenim s Blerom 1922. godine, on je obezbedio sebi prioritet u svima našim državnim finansijskim transakcijama na strani. Jugoslavija nije mogla da zaključi nikakav zajam bez Blera i mimo Blera. Za tu klauzulu ne možemo mu zameriti; svaki je bankar težio da obezbedi sebi i buduće poslove države sa kojom je jedan posao svršio. Ne možemo zameriti i to, što je docnije jednim aktom, koji ni do danas nije rasvetljen, to svoje pravo proširio na celu Evropu. Ne zameramo mu ni zato, što je uspeo da obezbedi sebi

Sarpeo Рачкога бр. 2

Телеграви; ШКОДА — Загреб Телефон 41-9%

Телеграми: ШКОДА Бееград