Народно благостање
Страна 330__
САОБРАЋАЈ — U Engleskoj je završeno građenje najvećeg okeanskog parobroda Empress of Britain sa 42.500 registertona. On je vlasništvo Canadian Pacific društva. Saobraćaće na liniji QuebecSounthampton, a biće veoma luksuzno uređen. — Турска влада намерава да изгради пруге Сивас—
Ерзерум и Адабазар—Болу—-Бајиндир у укупној дужини од
450—900 км. које имају стратегијски значај. Радови ће коштати око 3,78 милијарди дин. шао би на 10-годишњу OTзлату чинило 378 мил. дик. годишње; за турске финансије не мала сума. Са отплатом би се почело 1935. године. Као најозбиљнији кандидат за извођење градње спомиње се немачко друштво Јулиус Бергер а. д. које је израдило анатолску пругу. У вези с тиме говори се да је једно американско друштво. понудило да изведе и финансира градњу уз 6% процентно укамаћење.
— Ради повећавања аутомобилског саобраћаја аустријска влада је одредила !! мил. шилинга (88 мил. дин.) за поправку и изградњу путева Беч—Семеринг—Брук—Целовац до наше границе према Бледу и Беч—Грац.
ЗАДРУГАРСТВО — Zveza slovenskih zadrug: u Ljubljani, koja se je prošle godine fuzionirala sa Celiskom zadružnom zvezom, imala je kra-
iem 1930. godine 304 zadruge, prema 162 krajem 1929. godine..
Od toga ima kreditnih zadruga 147, nabavljačkih i prodajnih 17, mlekarskih 22, živinogojskih 23, za poljopfivredne sprave 15, za proizvodnju elektrike 22, zanatskih 10, građevinarskih 15, voćarske 2, štamparske 7, za osiguranje stoke 2 i t.,d. i t. d. Ulozi zadruga su porasli od 23.5 miliona krajem 1929. na 28.8 miliona krajem Ove godine. Krediti, koje je Zveza odobrila članicama, porasli su od 19.9 na 23.8 miliona dinara.
—Središnji savez hrvatskih seljačkih zadruga imao je krajem 1930. godine 351 zadrugu sa 4814 poslovnih udela u iznosu od 471 hiljada dinara. U 1930. godini pristupio je 31 novi član, a istupilo je 56 zadruga. Do smanjenja članova je došio zbog toga, što je 56 zadruga već ranije zaključilo likvidaciju ili uopšte nisu radile. Savez je poslednje dve godine prošao kroz teške krize, koje su likvidirane pomoću vladine potpore od 5.19 miliona dinara. Ukupni promet je u 1930. godini iznosio 696.71 milion dinara, od toga u robi 8.18 miliona. Potraživanja zadruga iznosila su kod Saveza po tekućem računu krajem 1929. godine 20.55 miliona dinara; u 1930. godini je na novo uloženo i na kamati pripisano 24 miliona; isplaćeno. je svega 25.27 miliona, tako da su koncem 1930. godine zadruge potraživale 19.28 miliona dinara ili za 1.27 miliona manje no u 1929. godini. Ulošci na štednju iznose 2.23 miliona; krediti Saveza po tekućim računima dostižu krajem 1930. godine 3.89 miliona, a po menicama 3.25 miliona. Kod Štedionice Savske banovine imale su članice Saveza krajem 1930. godine menične kredite od 8.5 miliona dinara. U prošloj godini je prodato 722 katastarskih jutara; taj ie posao u mnogome potpomogla Agrarna banka, koja je Savezu odobrila kredit od 5 miliona dinara za finansiranje parcelacije veleposeda Cabuni. Agrarnim dužnicima Saveza odobravaće se dugoročni zajam od 2500 dinara po katastarskom jutru, kako bi imali mogućnost da se oduže kod Saveza.
КОЊУНКТУРА — Док је још у првом полгођу 1930. год. Шведска била сматрана за „острво добре коњунктуре “у мору при-
__НАРОДНО_БЛАГОСТтАЊЕ
· |вредне кризе"
Бр. 21
: крајем године је депресија у њу захватила м то у врло јаким размерама. Трговински биланс је закључен са пасивом од 130 мил. круна (1,98 милијарди дин.) због педа извоза главних националних производа: дрвећа, целулозе и гвожђа. Исто тако се у буџету за 1931../32. год. показује дефицит од 37 мил. (562,5 мил. дин.) јер је влада морала ове године унети велике субвенције пољопривреди, слецијално производњи шећерне репе, као и велике суме за извођење јавних радова ради смањења незапослености. У току идуће 3 године извешће се електрификација железничке пруге Штокхолм— Малме, што ће коштати 70 мил. круна (1065 мил. дин.). Лиферације су поверене искључиво швед-
|ским фирмама.
МЕЂУНАРОДНОСТ
— Штампа Лорда Биро лука напала је енглеску политику наклоности према Друштву Народа. Енглеска тиме сема себи јаму копа, јер: око 3.000 филијала, које је Друштво Народа основало у Енглеској одгаја становништво у међународном духу на штету идеје британске имверије. Политика Друштва Народа смета решењу кризе и здравом раз- | воју привреде Европе. Оно служи Француској да учврсти
|| свој престиж у Европи,
из пословног СВЕТА
Skupštine
24. maja. Varaždinska industrija svile d. d. Varaždin (re"доупа). | 25. maja. „Neptun” d. d. za kupaoničke i ел игедаје, Хазтеђ (тедоупа),. 26. таја. Мизтад, јисозјоу. tvornica čavala te željezne 'robe d. d., Katlovac (redovna). | 27. maja. Kontinentalno Bauksitno rudokopno i industrisko d. d., Zagreb (redovna). — „Jugoforest”, opće privredno 'd. d., Zagreb (redovna). — Željezni majdan i talionica, Topusko d. d.,, Zagreb (redovna). — „Una” d. d. za industriju drva u
Zagrebu (redovna). — „Ferus” d. d. za industriske proizvode, Zagreb (redovna). — S. Woliner, d. d. za šumsku industriju, Vinkovci (redovna). — Destilerija d. d., prva jugoslov. tvornica
езепса za rum i likere, eteričkih ulja i etera u Zagrebu (тедоу.). — Jugoslavenska Florenz ivornica vaga i utega d. d., Zagreb (redovna). — Veliko-Bečkerečki izvozni mlin, Vel. Bečkerek (redovna).
28. maja. „Fostat” d. d. za promet i trgovinu umjetnim gnojivom, Zagreb (redovna). — Slatinska industrija drva d. d., Zagreb (redovna). — Jugoslovensko Burko d. d., Zagreb (redovna.) — Hofer i Peller d. d., Zemun (redovna). — Kafa Hag d. d., Zagreb (redovna). — „Mira” tvornica čarapa d. d., Dugaтеза (redovna). — Građevno poduzetništvo Batušić, Juričić i Skopal, inž., d. d., Zagreb (redovna). — Dion. društvo domaće tvornice predenja i tkanja pamuka, Dugaresa (redovna). 'Slavia. d. d., Osijek (redovna). — Pučka štedionica d. d., Kutina (redovna). — Novosadsko elektr. d. d.. N. Sad (redovna).
29. maja. Urania kino d. d., Slav. Požega (redovna). —
Jugoslov. Lloyd d. d., Zagreb (redovna). — Europa, industriјајпо ! (гооуаско 4. d., Zagreb (redovna). — „Rave” kemijskofarmaceutsko. :ndustrisko i trgovačko d. d., Zagreb (redovna). 'Domaćča tvornica rublja d. d. Zagreb (redovna). — Gospodar-
sko dioničko društvo za proizvodnju i ralinovanje žeste, Daruvar (redovna). — Izis, d. d.. za:industriju i promet droga i ke-
U hotelu „Splendid” sobe su vrlo čiste; svaka soba ima toplu i hladnu tekuću vodu i centralno grejanje. U hotelu „Splendid” cene su упо штеrene: soba sa 1 krevetom od din. 40. 99 do 70, soba sa 2 kreveta od d. 60—100.
IPLENDIJ"
ВЕОСКАВ
Ко samo jedanput odsedne u hotel „Splendid” uvek će posle odsedati u njega, jer se u njemu ima najveća udobnost i nalazi se u centru varoši, sproću Dvora, Brianova (ranije Dvorska) ulica br. 5. — Telefon: 29-44.