Народно благостање

"Страна 336 НАРОДНО

БЛАГОСТАЊЕ

Бр. 21

ZAGREBAČKA BERZA.

Devizno tržište. Promet je nešto |ači nego što je bio poslednjih nekoliko nedelja. Morala je i Narodna banka da interveniše sa nešto većim iznosima. Narodna banka povisila je kurs uz koji daje čekove na Ziirich. Pre nekoliko nedelja ona je išla sa kursom dole, sad se opet vraća gore. Ranije smo bili naučeni da kurs Zuricha imamo po nekoliko meseci pa i preko g0dine nepromenjen. Sa zakonskom stabilizacijom dinara i oslonom na zlato, promene u devizi Zurich biti će isto tako česte kao i kod drugih deviza.

Tržište akcija. Promet je dosta znatan. Koliko kod novčanih zavoda toliko i kod industrijskih poduzeća. Usled događaja u Beču, koncem prošle nedelje, bio je oslabio kurs Unionbanke

na 165 i 164. Računalo se da bi moglo doći dosta robe na tr-

žište. Međutim to nije bio slučaj. Dioničari Unionbanke nisu pokazali nikakve nervoze. Kurs je u porastu i kod novca 170 nema

robe. Na sastanku od srede nije ni bilo zaključaka što pokazuje.

da su dionice u jakim rukama.

Kod industrijskih poduzeća tendencija slabija. Naročito kod parobrodarskih papira i Trbovlja. Trbovlje se već trguje po 275 dinara. Kupon će iznositi 25 dinara. Po Поле i Trbovlje već nosi ukamaćenje od 10%.

Državni papiri. Tendencija je slabija. Naročito za Ratnu štetu. Promet je prošlih dana znatno veći nego obično. Kursevi se već prave i po 420. Prema tome kurs je pao za 67 poena. 1 to za ovo nekoliko dana. Računalo se da će novi zajam povolino delovati na kurs ostalih državnih papira. Dogodilo se je obratno. Kod dolarskih papiri kursevi nešto popuštaju. Promet je u pone-

deljak i utorak bio znatan. Po 20—30.000 dolara. U sredu nije.

bilo ni jednog zaključka. Kako vidimo Yaspoloženje se menja.

Tek po svršetku upisa novog zajma, situacija na tržištu državnih |

papira biti će preglednija. Biti će tendencija izjednačenje kurseva. Samo na kojem nivou? Na onog novo: zajma ili pak na nivou naših dolarskih zajmova.

ROBNO TRŽIŠTE.

Pšenica.

Prema dosada objavljenim. procenama iznosiće UVOZ pšenice u Evropu do 31. jula, još oko 4.9 miliona tona, odnosno nedeljno oko 450 hiljada tona. Sada se nalazimo u 41. nedelji pšenične sezone i podatci o evropskom uvozu u prošloj 40. nedelji to potpuno potvrđuju. U toj nedelji bilo je uvezeno svega 434 hiljade tona pšenice; koliko je Evropa u ovoj godini u pšenici oskudna, zbog stalnog padanja cena kao i veštačkog ograničavanja uvoza u deficitarnim državama najbolje ilustrira upoređenje sa uvozom u odgovarajućoj nedelji 1930. godine, kad |e uvezeno svega 240 hiljada tona; to dokazuje, да је OVOgodišnji uvoz poslednje nedelje povećan za preko 56%. U norimalnim prilikama bi ovako veliki dovozi izazvali povišenje, cena — što, kako vidimo — sada nije slučaj; evropskim uvoznicima su ogromne zalihe prekomorskih država više no poznate; a :

prodavci su danas više no zadovolini, ako mogu kod sadašnjih

cena smanjiti zalihe. Na svetskom tržištu je merodavna vinipeška berza koja noftira 21. o. m. nešto ispod 60 centi.

što se je u ostalom dogodilo početkom ove nedelje., Pšenica ie kotirala 62.5 centi, ali |e na vest o kišama u:Kanadi, koje su

znatno popravile stanje zimskih i proletaih useva, cena odmah.

popustila na 59 centi, da bi se tek krajem ove nedelje opet malo popravila

Cena pšenice u Mađarskoj nije se popravila пе 745.

vođenje bonova od 3 penge, koje je trgovac davao seljaku, pri. plaćanju pšenice, i kojima je ovaj posle plaćao svoj porez državi, već je pala za iznos bona. Vlada namerava da iznos bonova utrostruči, da bi osigurala poljoprivredniku troškove proizvodnje. Ona očekuje rezultat Londonske konferencije pšenice.: Ova ima da raspravi mađarski predlog da se viškovi proizvodnje utroše na stočnu hramu, Pošto u junu počinje žetva vlada nastoji da

tal je cena toliko labilna, da je može i najmanji potres poremititi,

"što pre uredi pitanje cena. Pšenica slabijeg kvaliteta će ovih dana biti denaturirana i prodavaće se po 13 penge (130 din.) od

tovara za ishranu stoke. U pogledu cena pšenice pa i - kukuruza, mi smo išli SVO-

jim putem. Robe uopšte više nema i zbog toga su i cene na

našem domaćem fržištu vrlo čvrste. Plaća se 180 dinara za 100

"kg. a u unutrašnjosti i preko toga. Zbog takvih prilika nije ni

čudno, ako se na Sušaku prodaje već i mađarsko brašno, ocafrinjeno, po 2.80 dinara za 1 kg.

| Tržište svinja.

Cena svinja na poljskom tržištu je pala za daljih 6 zloti (37.5 din.) od 100 kg. zbog niske cene slanine (bekn). Poljska je uspela da ove godine jako poveća svoj izvoz slanine u Englesku (u prvom kvartalu ove godine 114.533 tovara, prema celokupnom prošlogodišnjem izvozu od 243.842 tovara), ali na štetu cene, koja zbog velike danske konkurencije sve više pada. Sigurno je da se izvVOZ OVOZ proizvoda neće: moći mnogo povećati. Poljski izvoz živih svinja se sve više smanjuje, dok se onaj slanine (bekn) i svežeg mesa povećava. Ovo poslednje je slučaj sa izvozom u Čehoslovačku i Austriju. U Čehoslovačkoj je carina od 232 kruna. (515 din.) od 100 kg. na meso skoro dva pufa manja nego ona na žive svinje. To je razlog da je poliski izvoz mesa u Čehoslovačku porastao na 18.823 tovara u prvom kvartalu o. g. prema 617 tovara u istom razdoblju pr. 8., a u Austriju na 26.355 fovara prema 11.030 u prvom kvartalu 1930. godine. 1 o je učinilo jak pritisak na cene mesa i svinja na oba spomenuta tržišta. Još će teže stanje nastati za poljski IZVOZ svinja od 1. jula, kad stupe na snagt nove austriske carine. Zbog toga su poljski izvoznici požurili da pre gornjeg roka izvezu što više u Austriju tako da je u prvom kvartalu o. S. uVOZ pOrastao za 23.040 kom. prema istom razdoblju pr. g. (05.855 kom.

|| prema 72.815 pr. g.). Danas se na poljskom tržištu plaća za || svinje od 100 do 120 kg. 102 do 105 zloti (642,6 do 661,2 din.),

а од 120 до 150 Ко. 108 do 110 zloti (680.5 do 603 dinara).

Buter.

Prema izveštaju vodećeg danskog lista „Dagens Nieder? stanje na danskom tržištu poljoprivrednih proizvoda je katastrofalno. Cena butera je 190 kruna (2888 din.) od 100 kg. Razlog leži u povećanoj proletnoj proizvodnji a sa druge strane i u smanjenoj potrošnji u za Dansku najvažnijim izvoznim državama. U Nemačkoj je zbog velike nezaposlenosti primećena znatna preorientacija potrošnje od butera ka margarinu. Sem toga dejstvuje još i stalna neizvesnost, da li će Nemačka povisiti carinu na buter, kao što je najavlieno, od 50 na 100 maraka. A u Engleskoj naišao je danski buter na sve Veću konkurenciju novozelandskog butera, koji je jeltiniji.

Мипа.

Poslednja londonska aukcija vune, završena 15. o. m., donela je labave cene do 15%, to je donekle iznenađujuće, jer ie ovogodišnja hosa time prekinuta. Objašnjava se veoma slabom tražnjom Engleske, dok je nemačka prerađevinska industrija pokazivala veća kupovanja.

'Metalno tržište.

U pogledu na metalno tržište vredi zabeležiti, da je kod bakra u ovoj nedelji došlo do ponovnog sniženja; kartel je spustio cenu od 9.525 na 9.275 centi za cif robu — ali ni ova mera nije oživela tržišta, tako da se dalina sniženja još uvek očekuju.

Kod kalaja je poslednjih dana došlo do povišenja cena za 4 Lstge 5 sh na 109 Lstg 12 sh 6 d za tonu, kao posledica novih međunarodnih ograničenja proizvodnje koje su utanačene na haškoj konferenciji proizvođača. Kod dosadanjeg kartelovog ugovora je svetska potrošnja bila cenjena sa 145.000 tona, što se pokazalo, kao suviše visoko. Po novome ključu podele proizvodnje predviđena je potrošnja sa samo 125. 000 tona što je imalo za posledicu, da je proizvodnja reducirana za novih 16%.