Народно благостање

у | o

23. мај 1931. НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ Страна 321 В. Бајкић ИН и ен — Победа американизма у Паризу. — Moc ли остварење зајма доћи у питање, — Народна банка у новој улози. — Међународност новог зајма. — Обавезност према непријатељским поданицима. — Трошкови. — Кад

ће се добити новац од зајма, ми (Други чланак)

1. Победа американизма У Паризу.

У низу наших многобројних закона има неколико чија је лектира толико тешка, да се на прсте

могу избројати људи, који су их пажљиво прочитали — сем наравно људи који су то морали чинити

у службеној дужности. У реду најгорих текстова.

«на југословенском језику без сваке сумње су з4кони о првој и другој транши Блеровог зајма. Ти су текстови на енглеском језику изузетно рђави, па је сасвим природно што су на нашем језику добили још пејоративнију _форму. · Наши предратни финасијери били су необично збуњени кад им је

први пут дошао до руку уговор о спољнем зајму од

1922. године. На супрот томе били су уговори о зајму које је Србија закључивала, са француским капиталистима пре рата идеално кратки и јасни. Такав је био чак и после рата уговор о државном зајму од 300 милиона франака од 1923 године.

Текстови трију уговора о стабилизационом зајму који су закључени 8. тек. мес. у Паризу јако се разликују у погледу стилизације и обимности од уговора, које су до сада практиковали француски банкари. Американизам је у Паризу потпуно победио. Она. за правну свест Европљана и за, европску јуридикцију потпуно непотребна понављања, и. објашњења, којима кипте американски уговори у ољште, пренесена су и у уговоре о стабилизационом зајму. Новина је да-се о једном истом зајму закључују три уговора, али то ипак можемо да разумемо јер је Код сваког уговора други сауговорач: код првога и трећега Banque de | Union Parisienne, код другога синдикат.

У сва три се уговора налази врло много реченица, које не само да, ло форми потсећају на американску стилизацију већ и по садржини. Има, неколико одредаба. које је наша држава први пур потписала у уговорима о зајму са Блером.

По себи се разуме да, са наше стране није могло да се утиче на начин како ће бити редитовани уговори, јер би се то од стране банкара могло разумети као тежња избегавања да се на несумњив и јасан начин документују све обавезе које су примљене. Али је свакако за жаљење да су Французи подлегли у тој мери американизму. Европски правници решавају не само на основу граматичког већ и на основу логичког тумачења правних текстова. Европским правницима није потребно на пр. да. се у одредбама, о амортизацији обвезнипа понављају све оне недогледне цифре о валутама разних земаља за три врсте комада пошто је све то изложено напред, где се говори о облику обвезница.

П, Може ли остварење зајма доћи у питање.

Са неколико смо. страна, упозорени на то, да чл. 6 уговора о преузимању зајма даје могућност банкарском синдикату да се ослободи обавезе преузимања износа целога зајма у случајевима да до закључка емисије наступе околности које би по ми-

шљењу банкара могле да доведу у питање остварљивости операција, за навек или за извесно време. Колико је нама познато не постоји ниједан уговор о зајму који је закључила предратна Србија ад се у њему не налази слична, клаузула. · Не може се тражити од банака да из својих каса исплате противредност целога зајма и онда

кад су наступили догађаји који су из основа изме-

нили стање на тржишту капитала. Израз „околности" је кров неодређен, али то не значи да је остављено банкарима. на вољу да цене једнострано те 0колности. По свим трима уговорима предвиђени су изборни судови, те би следствено по овој ствари они имали да решавају. У осталом у тренутку када свај чланак буде у рукама читалапа биће још свега 15 дана до завршетка, уписа односно истека, рока, до кога, банкари могу да. чине употребу од горње кла-

увуле. А данас под послератним међународним ре-

жимом много је мање могућно да, на европском финансиском хоризонту наиђу догађаји који би могли да имају значај „околности: предвиђених 6 чл. уговора. Привремена ликвидација питања аустро-

немачке царинске уније у Женеви показује нам да и проблеми, којима се придаје врло велики међу-

народни значај, на којима. се сусрећу супротнополо-

жени интереси великих држава, добијају сасвим ~

мирна решења. |. Народна банка у новој улози.

Чланом 7 уговора добила, је наша, Народна. банка, једну нову функцију коју ни код једног нашег јавног зајма ни предратног ни. послератног није имала ни она нити која друга домаћа банка. По-

менутим чланом се прописује. да је Монополска

Управа дужна да. крајем свакога месеца предаје Народној банци дванајсстину уговореног ануитета, који ће последња одобравати на специјалном рачуну — рачуну ануитета 7% стабилизационог зај-

Ma 1981. године. Те суме шримљене од Моно-

полске Управе, Народна банка, ће предавати финансиском атенту у Паризу у уговореним роковима који су обично на месец дана пред скаденцију купона или амортизације.

У Блеровим уговорима било је предвиђено да Монополска Управа месечно предаје финансиском атенту дванаестину ануитета тако да се може рећи ла. просечно осам месеца у години финансиски агент држи те суме у својим рукама и користи се њима неплаћајући нама никакву накнаду или врло малу. У одредбама стабилизационог зајма новац остаје. просечно десет месеца у години у земљи на рукама Народне банке, која их може употребити за разноврсне краткорочне кредитне операције. О обзиром на нашу оскудицу у капиталу то је несумњиво

велика добит за, нас.

Добит је и у престижу, јер то преставља, нарочито поверење од стране финансиског атента, односно једне велике париске банке, у нашу Народну