Народно благостање
Страна 346
— Површина засејана хмељом смањена је ове године у Чехословачкој за 40%, у Пољској за 40%, Белгији за 20%. Исто тако је проведено смањење у Немачкој и Елзасу, али се још не зна за колико.
— Како је остотап рогазе рголтуодпје 21!а ргекоокеапskih država vidi se najbolje, kad se uporedi današnja površina za obradu sa onom od pre rata. U Americi je 1913. godine bilo zasejano 205,8 mil. akra žitom (51,5 mil. pšenicom, 38,4 mil. zobi, 7,5 mil. ječnmom, 2,6 mil. raži i ostalo kukuruzom), 1929. god. 219,5 mil. akra. U Kanadi je 1913. god. iznosila 23,45 mil., а 1929. 44,76 mil. akra (pšenica od 11,01 na 24,41 mil. akra); u Argetini 1914. god. 11,879 mil. ha, a 1929. god. 15,723 mil.; u Australiji 1913. god. 3,1 mil. ha, a 1929. g. 14,812 mil. ha.
— Veliko interesovanje izazvalo je predavanje doktora Branta, profesora Visoke poljoprivredne škole u Berlinu, održano u Karlsrue, o nemačkoj agrarnoj politici. On optužuje ministra Šilea da svojom politikom upropašćuje 5 miliona seljaka da bi spasao 5.000 velikih posednika. -Rentabilnost stočarstva, kao i živinarstva koje stoji u rukama seljaka zasniva se na jeftinim cenama žita, koje proizvode velika gazdinstva. Seljak mora da plaća za stočnu hranu cenu nekad za preko 250% a za šećer za 200 veću od one na svetskom tržištu. To čini ukupno opterećenje godišnje od 4 do 5 milijardi maraka (54 odnosno 67,5 milijardi dinara). Beda, u kojoj se velika gazdinstva nalaze, prenosi se na seljaka. Proces je lagan i pokazaće se kroz par godina. Ali kad bude završen trebaće nebrojene milijarde za pomoć zapadnim krajevima.
— Prema trvrđenju jednog člana engleskog parlamenta, engleski polioprivrednici dve godine žive od kapitala, jer su im troškovi proizvodnje iznad tržišnih cena. To je uzrok da su oni vilo nezadovoljni zbog vladinog oklevanja da im priskoči u pomoć.
САОБРАЋАЈ
— Дирекција речне пловидбе Краљевине Југославије отвара 1. јуна о. г. експресни путнички саобраћај на линији Београд—Будимпешта—Братислава—Беч и обратно, који ће се редовно обављати по реду пловидбе једанпут недељно. Из Београда брод полази сваког уторника у 7 и по часова, сти; же у Будимпешту средом у 13.15 часова, продужује даље истог дана у 18 часова, стиже у Братиславу четвртком у 9,55 часова, продужује у 10,15 часова и истог дана стиже у Беч. Из Беча лађа полази сваког петка у 8 часова ујутру.
— Министарство саобраћаја је изменило тач. 16: Правилника о повлашћеној путничкој тарифи, чиме чланови Земаљ. савеза индустријалаца уживају повластицу од 50 од сто за време од !. јула до 30. септ. 0. Гг,
ЈАВНИ РАДОВИ
— У Сарајеву ће се подићи овога лета велика и модерна царинарница. Сарајевска општина је за ове радове већ одобрила суму од 3 мил, дин.
— Крајем августа 0. г. у Скопљу ће бити потпуно довршена зграда Скопске радио-станице. Истовремено са последњим радовима инсталираће се и радио апарати, који су набављени на рачун репарација, а коштају око 25 мил. дипара. Таласна дужина ове станице биће преко 2300 м. Исто тако у току ове сезоне подићи ће се једна монументална палата у којој ће бити смештене пошта, телефон, телеграф, дирекција пошта и поштанска штедионица. За ове радове ће се употребити око 30 мил. динара.
— На последњој седници банскога већа Дринске бановине, дискутовано је питање закључења зајма од 400 мил. дин,, који би се употребио за изградњу пруге Тузла— Брчко. Исто тако, како смо јавили, прихваћен је предлог закључења зајма од 30 мил. дин. за подизање 384 нових школа у свој бановини.
НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ
|
'
Bp. 22.
— Министарство грађевина је одобрило кредит од 2.288.168 дин. за извођење јавних радова (635.285 дин. за делимично осигурање леве обале реке Саве испод ушћа БоcyTa; 584.432 дин. за наставак радова на обали реке Драве у сектору Крижница—Франићева Ада; 366.836 дин. за наставак регулационих радова на Драви код Букевља и 702.215 дин. за наставак регулационих радова на реци Драви, у сек-
'тору Беловар—Визвар.)
— Splitska tvornica „La Dalmatiene” otpočela je ovih dana sa gradnjom vodovoda od Omiša do Dugog Rata u dužini od & km; cena koštanja je utvrđena sa 20 miliona dinara.
— Министарство народног здравља је одобрило кредит од 2,5 мил. дин. за подизање нове болнице у Сплиту (на Фирулама).
МЕЂУНАРОДНОСТ
— Carinska unija i međunarodni karteli. Dr. Vilhelm Grotkop, izdavač uglednog nemačkog časopisa „Evropavirtšaft” upoređuje u jednom od svojih novijih članaka ideju carinske unije sa onom međunarodnih kartela. Pokretači austro-nemačke carinske unije mofivišu svoj korak oštrom krizom, u koju su pali zbog nebrojenih i visokih carinskih barijera nastalih posle rata. 'Carinskom unijom oni misle da stvore širu privrednu oblast i veće tržište a tada bi se dala provesti i racionalnija podela rada; to bi bio izlaz iz prevelike proizvodnje. Tome naprofiv ostvarenjem međunarodnih kartela ne misli se povećati tržište, već očuvafi dosadašnji uslovi proizvodnje. Ideja međunarodnih kartela osniva se na statičkom principu koji stoji profiv položeno dinamičkom principu carinske unije. U novije preme se države jugoistočne Evrope nalaze u centru interesa. Nemačka ih vrbuje za sebe nudeći im carinsku uniju, a Francuska im u svom konstruktivu nudi stvaranje međunarodnih kartela. Od odsudne je važnosti po dalji razvoj privrednih i političkih prilika u Evropi da li će doći do saradnje između Fracuske i Nemačke, i u kom obliku.
ЗАДРУГАРСТВО
— Министарство пољопривреде је доделило из Државне пољопривредне закладе суму од 145.000 дин, као помоћ Неготинској, крајинској винарској задрузи у Неготину (45.000) и Тимочкој млекарској задрузи у Рготини (100.000 динара.)
— На иницијативу новооснованог Савеза задруга Срба привредника у Београду, основана је у Ковину Задруга Срба привредника. Циљ је овој подизање и јачање привреде у овом крају. ,
ИЗ ПОСЛОВНОГ СВЕТА
Skupštine.
31. maja. Srpska štedionica d. d. u Plaškom (redovna).
2. juna. „Silk” tvornica čarapa d. d. Zagreb (redovna).
3. juna. „Preslica” tekstilna industrija d. d. Zagreb (red.).
5. juna. Prvo sušačko trgovačko d. d. Sušak (redovna).
7. juna. Eksport trgovina sa hranom d. d., Vel. Bečkerek (vanredna).
10. juna. Novosadska fabrika šratova i gvozdene robe d. d. Novi Sad (vanredna). .
23. juna. Veliko-kikindski parni mlin d. d., Vel. Kikinda (redovna).
24. juna. Hemiska fabrika „Bril” a. d. Beograd (redovna).
26. juna. Opšte građevinsko a. d., Beograd (redovna).
27. juna. Juta i konoplja a .d., Beograd (redovna). — Industrisko i trgovačko d. d. Drina, Beograd (redovna).
28. juna. Zemaljska banka a .d., Beograd (redovna). Šabačko a. d. za električnu snagu, u likvidaciji, (vanredna).
30. juna. Izvozno a. d., u likvidaciji, Beograd (redovna).