Народно благостање
Страна 366
БЕОГРАДСКА БЕРЗА.
У четвртак 4. ов. м. дошло је саопштење из Париза да је потпуно уписан наш стабилизациони зајам француске транше. Заједно са нашом траншом то чини свега 675 милиона франака. Исто тако је већ уписано 50 милиона шведске транше од стране Кригера и Тола. Читаоци већ знају да је нама сасвим равнодушно финансиски како тече упис нашега најма јер смо га у напред продали. Нама је због банкара пријатно што је упис завршен. „Народно Благостање"
није никад ни сумњало да ће француска транша бити упи-
сана и пре рока и уз одушевљење. Нама је то саопштење мило и због наших песимиста, који су се ухватили за познати члан уговора о преузимању зајма од стране банака,
који бисмо ми назвали вентилом сигурности и у њему гле-
дале могућност да банке отступе ако упис не успе. Данас су и крајње песимисте сигурне да ћемо добити целу против вредност зајма и да познати члан уговора не може играти више никакве улоге, O | ; Ми смо своједобно саопштили да ниједан међународни зајам за последње 2 године није успео. Ми смо то означили банкротство међународног тржишта капитала. Међутим упиг нашега зајма вршио се под најгорим приликама на новченом тржишту од свршетка светскога рата. У Њујорку је већ месец и по дана ситуација много гора но за време краха 1929. године. Тамо влада страх од хартије од вредности. Код банака се нагомилава новац у толикој мери да су из-
весне американске банке престале плаћати камату на улоге,
и траже чуварину! Али ипак зато је тражња хартијама од вредности равна нули. У отсуству тражње бесисти су господари ситуације. Са малим понудама могу да направе пустош на берзи.
За Париску берзу на пр. зна се да су Американци продали већ одавно све своје француске хартије па ипак она не може дићи главу због Њујорка. Овакво мртвило како је било за време уписа нашега зајма не памти се. По себи се разуме да овако стање не може трајати. Французи су нестрпљиви да ускоче у хартије али Царинска Унија, тешкоће Кредитаншталта које бацају рђаву светлост на целу Средњу Европу и т д. уздржавају их. И због тога имамо исту појаву на име да бесисте господаре берзом. То је у Амстердаму и у Швајцарској. А у Прагу и Бечу имали смо
За време нашег уписа зајма рен на банке. Шта се горе
може да замисли!
Тешкоће нашег финансиског агента су једна грозна фаталност по нас. Оне обарају курс Блерових облигација и стварају апетит наших капиталиста за њима. Међутим није пожељно са гледишта интереса нашег тржишта капитала да се ангажујемо и даље за тај папир. -
Наше ефектно тржиште је болесно од етђаггаз оаsirique, или од конгестије, Оно је претоварено последњих месеца. С једне стране је огроман довоз доларских папира можда баш због тога што Транс-Америка Корпорејшн није могла да одржи курсеве, те је маржа између југословенских и њујоршких курсева служила као мамац. С друге стране су притисли Беглуци. Заблудом берзијанаца који су од тог папира хтели да направе шпекулативни папир, он је јако: подигнут. Због тога су берзијанци погубили велике паре, јер је курс пао од 78 на 65. Како се тај папир сад укамаћује са 9,13%, то почињу штедише да обраћају пажњу њему у толико пре што стојимо пред законском стабилизацијом динара што чини динарске папире у толико интересантни-
_ НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ
| и
«
Велике паре. Код Беглука су шпекуланти са истом погубили паре. Били су и сувише брзи.
Поред навале доларских папира и инфлације Беглука дошао је и државни Стабилизациони зајам који је такође са својом траншом апеловао на наше тржиште, Наше ефектно тржиште дакле има грозницу варења, и проћиће дуже времена док оно све то свари.
акцијом
Једини папир који ће се релативно одржати то су Селигманове облигације пошто се оне одвајају од свију других папира. У колико курс буде попустио у толико биће већи интерес за њима.
Ратна штета пала је на 412. То је изазвало велико узбуђење међ берзијанцима.. То је наш националан папир који је најраспростренији у широким маса. Може се рећи да је један мали малер што је баш тај папир шпекулативан. По својој распрострањености он треба- да буде стабилан. |
__Али његов пад није ништа необично, И Ратна штета је подлегла удару контестије. Истина, маса која има Ратну штету, не купује ни беглуке ни доларске папире, она је чува. Али међ берзијанцима и банкама приметило се да су избацивали у последње време Ратну штету да би купили Беглуке, који носе огромну ренту и Селигмана који претставља велику стабилност, а у последње време Блера. Старо искуство да се за време летњих врућина не: могу изводити велики берзански маневри учинило је, да су се хосисте, који су претоварени робом и плаћају камату банкама, решиле да се отресу једног дела робе преко лета. И бесистичка рука је до сада прилично допринела паду. Она је своју фиктивну понуду придружила ефективној понуди хосиста и тако убрзала пад. А ноторна је чињеница да Ратна штета никад није била тако занемарена. Ми нисмо никад били одушевљене присталице интервенције али сматрамо да она ипак мора доћи, ако би папир још даље попустио, а у колико Op доцније дошла у толико би скупља била. Ми се не слажемо са банкократима и некадањим штекулантима који су тражили да држава интервенише за Ратну штету у интересу државног кредита. Наш се државни кредит зна. Ратна штета је данас интересантна само због тога што је у рукама широких маса народа.
Има две врсте ималаца хартија од вредности: шпекуланата и сериозних, Шпекулант непрекидно купује и продаје. То је најбољи начин да се заради и да се много из-. губи. Али сериозан ималац треба да се чува да не подлегне утицају курсева. Курсеви изненада падају и изненада скачу. Кад не може да погоди шпекулант, кад треба да продаје. и да купи, још мање ће то да уради аусајдер. Као што смо прошли пут казали на нашим папирима је зарадио онај који је имао нерве и стрпљења. Време ради за имаоца наших хартија.
се не може да снађе. Нико незна колико ће времена да траје сваривање. То зависи од тога како ће се развијати прили-. ке на новчаном тржишту јер је новчано тржиште код нас“ у јакој служби тржишта ефеката. Ко све то може да предвиди. Због тога треба бити миран. За неки дан ће бити HSведена законска стабилизација динара, нека врста наше фи-
ТРГОВАЧКО ОБАВЕШТАЈНИ ЗАВОД А. Д. R. G. DUN & CO.
ууазвпнннвннинивнвавинанвивининввава
НАЈВЕЋА ИЗВЕШТАЈНА ОРГАНИЗАЦИЈА НА СВЕТУ.
ЂЕОГРАД ЗАГРЕБ . кнез Михајлова 39. " Берислевићева 7.
LUJ O IJ
x: 5 с и унанивинанииниаввивлинискуривпрртивинививицуаикницукиининицацинуитиднакхниниванава
.
јим. Код Ратне штете су шпекуланти у своје доба зарадили _
У овој пролазној кризи пашег тржишта ефеката нико
нансиске заветне мисли. Гај догађај треба да донесе само : боље расположење и прилив KamHTama ca crpaHe #. TO (OM: ·
O "