Народно благостање

6, јуни 193. BHAPOJIHO

требало да буде узрок побољшању курсева и скраћења кризе сваривања. Бов о =

Обрт у нашим хартијама од вредности је у току ове недеље на београдској берзи био следећи:

У Ратној штети је трговано за 3.95 милиона, од тога у промпт роби за 1.54 милиона а у терминима за 2.41 мил. динара. 7%. Инвестициони зајам имао је обрт од 220.000 денара — код курса 87.25. 7% Блер тргован је за 330.000 8% Блер за 680.000 а 7% доларске обвезнице Државне хипотекарне банке 240.000 динара. Укупно је у ефектима тргсвано за 547 милиона динара.

На београдској девизној берзи примећујемо попуштање курсева сем Цириха. Обрт је износио 26.56 мил. динара.

ZAGREBAČčKA BERZA.

Novčano tržište. Likvidacija angažmana koji dospevaju ultimo maia bila je dosta teška. Novčano je tržište napeto kako već nije bilo dugo vremena. Novčani zavodi bili su primorani da dadu u eskont veće iznose menica. Ta napetost traje i posle ultima. Delom i radi toga što novčani zavodi Žele, s obzirom na opšti razvitak prilika, da zadrže jaku likvidnost. Opaža se nećka vrsta mobilizacije raspoloživih novčanih sretstava.

| Devizno tržište. Promet se kreće u običajnim granicama. Ali ima privatne robe na tržištu daleko više nego ranije i Narodna banka intervenira sa manjim količinama. Veća ponuda privatnih deviza dovodi se delom u vezu sa nastojanjem banaka da budu što likvidnije. U tu svrhu prodaju se postojeće devizne zalihe a tu i tamo iskorišćuje se i inozemnri kredit. U devizama su sada veće oscilacije nego ranije kad je dinar bio tako usko povezan za švajcarski franak.

"Tržište akcija. Promet je dosta znatan. Mnogo veći nego obično. Naročito kod akcija novčanih zavoda. U pojedinom papiru dnevni promet iznosi i po koju stotinu komada. Kursevi su poslednjih dana opštenito nešto popustili. Naročito kod onih papira gde je ponuda jača ı gde je prodavac spreman da svoje akcije dade ı nešto jeftinije. Kod industrijskih papira bila ije senzacija da Dubrovačka ne plaća dividende što je nepovoljno delovalo na kurs parobrodarskih papira. Trbovlje se je znatno oporavilo posle isplate dividende. Ova iznosi 25 dinara. Kurs pre dividende bio je pao ispod 250 dinara. To je značilo ukaтасепје од ргеко 10%. A ipak je Trbovlje naše najveće industrijsko poduzeće. A sigurno financijski i najbolje fundirano.

Državni papiri. Poslednja dva dana kurs Ratne štete nešto se oporavio. Promet je znatan, naročito prošle nedelje. | u dolarskim papirima promet je intenzivan. Kursevi su u opadanju, s obzirom na razvitak kurseva u New-Yorku. Disparitet između kursa u New-Yorku i na našim berzama iznosi već 5—6 poena.

ROBNO TRŽIŠTE ·Cena pšenice je u ovoj nedelji na svetskom tržištu opet labavija. Razloži leže tako na strani prodavaca kao i kupaca. Ne smemo ispustiti iz vida, da se nalazimo u poslednjim nede-

БЛАГОСТАЊЕ Страна 367 ljama kampanje. Ima izveštaja da je u Sjedinjenim severo-=amcričkim državama, u Teksasu, već otpočela nova žetva. |I što je svake godine, pred kraj kampanje uobičajeno, nastupilo je i sada. Proizvođači su izgubili nerve pa i disciplinu, kojom su poslednjih meseca suzdržavali ponude; one su poslednjih dana postale veoma intenzivne — ali su naišle na otpor potrošačkih država.

Kroz tri nedelje prestaje službena intervencija na čikaškoj berzi, pa se očekuje, da će ona ponovno zauzefi vodeće mesto ı pogledu određivanja svetske cene pšenice, koje је morala odstupiti Vinipegu. Zbog toga vidimo interesantnu berzansko tehničku sliku. Razlika među vinipeške i čikaške nofice za pšenicu iznosi za prompt robu 22 do 24 centi za bušel (toliko je čikaška pšenica skuplja); međutim već prvi termin, dakle |ulijska roba notira na obema berzama Jednako — 59—60 centi za bušel. U pogledu razvoja cene nove robe mišljenja su veoma podeljena — svakako da će izveštaji o atmosferskim prilikama početi da igraju jednu važnu ulogu. Za sada se javlja, da su izgledi svugde vanredno povoljni i da će nova žetva biti rekordna..... -

Na našem domaćem tržištu treba podvući, da su ponude nešto oživele — ali tražnje nikako nema. To je i razumljivo. Neverovatno visoka cena na našem domaćem tržištu je imala za posledicu, da su se brzo pokupile sve raspoložive rezerve — i bacile na pijacu. Dok se najbolia rumunska pšenica, sa samo 2% urodice, prodaje eks šlep Bratislava po 105 do 113 dinara, kod nas se plaća za robu lošijeg kvaliteta, franko naša dunavska stanica 180 do 195 dinara. Ipak su naše cene već malo popustile, zbog čega je prestao uvoz mađarskog brašna, o kojem smo u jednom od ranijih izveštaja javili. ;

Analogna je situacija i kod kukuruza. Il tu smo daleko iznad svetskog pariteta. Svakako vredi podvući, da se roba franko šlep Sisak, koja se pre četrnaest dana kupovala još po 127 dinara, danas već teško prodaje po 114 dinara za 100 kg. Inače notira bačka vagonska roba 105 do 107, a šlepovska roba 103 do 105 dinara. Naročito velike su ponude rumunske i bifgarske robe, koje su države zbog konkurencije Argentine znatno spustile cene.

Tržište stoke.

Na našem domaćem tržištu stoke situacija je u poslednjoj nedelji sledeća: volovi i krave imaju niske cene, kod slabe tražnje i slabih dogona. Cena teladi i svinja dalje opada (6—8 i 8—8.50), dok se za izvoz postignu donekle bolji uslovi. Kod konja tražnja velika, cene dobre; dogoni su prilični, tako se sva roba vrlo brzo plasira. Na bečkom tržištu postizavale su se sledeće cene: tovljene svinje-105 do 127 groša, seljačke svinje 100 do 120, stare 95 do 100, mesnate 90 do 115 grošaj za kg. žive teže.

Tržište koža.

Na evropskom tržištu koža. velikom se pažnjom pratio razvoj cena ı tendencija laipciške aukcije koža. Ponude su bile ogromne, što je imalo za posledicu da su cene popusfile prema kvalitetu i vrsti robe za 5 do 25%.

Давање у експлоатацију Буковичке Бање у Аранђеловцу Министарство социјалне политике и народног здравља нутем оферталне лицитације на дан

15, јуна 1931. год. издаваће у експлоатацију Буковичку Бању у Аранђеловцу, за 50 година са изворима минералне воде, купатилима, инсталацијама, земљиштем, зградама и свима покретностима по

расписаним условима,

Услови за издавање у експлоатацију могу се добити и народног здравља по цени од 50 дин, у Економском отсеку, 0. Бр, 7122 од 29, априла 1931, годе иопшт ег одељења Министарства социјалне политике

и народног здравља у Београду,

у Министарству социјалне политике