Народно благостање

Страва 354 НАРОДНО цент,“ Затим почиње пад код нас и на светском тржишту; код нас још у августу, а на светском тржишту у септембру. Већ у августу прошле године наше су цене сишле испод винипешке, али су мање више паралелно опадале све док нису до половине новембра винипешке сишле испод наших. На висини од 65 цента оне су се среле. Све до пред крај истог месеца, падају и даље обе цене, премда винипешке много брже од наших. Затим наше цене окрећу на више, док оне на. светском тржишту продужавају своју голтоту, (која је за равлику од Исусове, окренута, на ниже) све до пред крај децембра, кад достиже најнижи ниво од 55 цента, У тој периоди цене код нас бележе 63 цента, за 8 цента витне но на светском тржишту. У јануару па до почетка, - фебруара наступају мале поправке цена на светском тржишту али анемично, без снаге; сваки напор доноси реакцију. Наше цене међутим иду систематски на више. У мају ове године настаје O рећи вертикалан скок цена, код нас. Једним по-

евом престижу наше цене оне у Чикагу, које су “ цело време кампање биле-над нашима (сусрет је био при цени од 82 цента) и престижу у истом меседу максималну цену на светском тржишту у овој години, ону од 1 долара.

Горњи графикон потврђује дакле потпуно радосно саопштење, да ни у једној земљи са суфицитарном производњом пшенице није цена. отишла тако високо као код нас. Истина има земаља у којима цена пшенице стоји и са 100% над нашом данашњом ценом, али то је само у земљама, дефицитарпим са пшеницом, у којима заштитне парине. долазе до пуног дејства. Југославија се са ценом налази, памеђу држава дефицитарних пшеницом, чија је " производња недовољна за подмиривање домаћих потреба, а имају високу царину и држава које имају вишак производње.

!. Механизам цена.

После ове констатације намеће се питање, каКквом смо волшебном методом ми успели, да ивведемо оно, што није успело ниједној суседној вемљи, па ни Канади ни Америци. Ево како то објашњава стручњак у „Времену у поменутом напису:

„Код нас је интервенисање у житном извозу било поверено Привилегованом акционарском друштву, чији је задатак да се стара за извоз земаљских производа у опште. Интервенисање омогућено је новчаним сретствима одобреним од стране Краљевске Владе.

Упоређење тшеничне цене на нашим са ценом на, страним пијацама, показује да је овај рад у натој земљи имао несравњено повољније дејство од мера, које су друге државе примењивале. Имали

смо више цене од страних произвођачких и извовних пијаца, и ако је Југославија, потрошила, несравњено мању суму новца на интервенисање“.

Пуком случајношћу доносе загребачке „Норости“ под истим датумом (31. маја, Т. Г.) чланак под

насловом „Наша организација извоза жита“ у коме се заступа иста теда овим речма:

„Интервенцијом Привилегованог друштва, подитнута је цена житарица у нашој земљи изнад цене житарица у осталим подунавским земљама, па чак и изнад просечних цена на светском тржишту житарица,

ВЛАГОСТАЊЕ Бр. 23

Не може се порећи да се теориски може по-

|дићи национална цена, једног извозног артикла, над

оном светског тржишта. То је у приличној мери постигла Федерална Пољопривредна дирекција у Америци. Цена се може подићи до оне висине на којој се купује и последњи понуђени товар. Метод је врло прост; мобилизација потребне суме новца.

При томе наравно мора. граница бити затворена за увоз јер у противном диктатор цена мора, да купи сву количину са светског тржишта,

Али се у поменутом чланку у „Времену“ тврди даље, да та висока цена није ни мало сметала извозу. Још је одлучнији у томе писац чланка. у „Новостима“. Он вели:

„Разумљива, је била бојазан, да ће нагло дизање цена изнад цена на светском тржишту онемомогућити извоз и тиме неповољно утицати на трговински биланс. И доиста ако упоредимо наш извоз У 1930. години са оним у 1929. години видећемо да је Југославија. у 1930. години извезла, за преко двапута мању количину. Међутим не смемо смести с ума да је извоз пшенице 1929. године био рекордан _ т. ј. да је он достигао до сада, највећи износ. Али ако упоредимо извоз у 1930. години са нашим просечним извозом за неколико претходних година, видећемо да, је наш извоз и 1980. т. изнад нашег 1 сечног извоза.“

„Као што разабирамо из горњих података наш је иввоз у 1980. години био изнад просечног извоза за 5 претходних година, док продукција пшенице у споменутој години није била, већа од просечне про-

дукције за споменуто раздобље. Ако пак узмемо у "обвир да цене пшеници у земљи расту, и да су већ данас изнад трошкова производње, а да је у сврху ове интервенције од стране споменутог Друштва, утрошена релативно врло незнатна сума новца, онда су резултати, које је показао овај систем више него задовољавајући. Цена пшенице у Браили, која је у почетку маја ове године нотирала 113,30 динара, и цена пшенице у Београду, која је у истом времену нотирала, 197. 50 динара, најочитије говоре у прилог нашег система.“

То је тврђење из основа противно економском закону познатом под именом механизма цена. При елободном увозу односно извозу и у осуству ненормалних фактора национална цена артикла којим се тргује на светском тржишту, у земљи са суфицитарном производњом, равна је цени светског тржишта, мање транспорви трошкови до прве пријемне станице (наравно мање остали трошкови). У земљама које су дефицитарне у производњи, цена је равна оној на светском тржишту више подвоз од прве иввовне станице (наравно и остали трошкови), То исто важи и за једну исту земљу, према томе да ли је у даном моменту суфицитарна или дефицитарна у том артиклу. Код нас је на пр. цена пшенице у рђавој години за онолико исто већа од цене на светском тржишту, за колико је мања од исте у доброј години. Слествено никакав трговачки маневар није у стању да подигне цене на ниво оне на светском тржишту и преко њега у државама, које су суфицитарне у производњи пшенице а у времену кад имају вишак за извоз. И обрнуто кадгод у једној земљи цена пшенице оде изнад оне на светском тржишту доказ је да она нема ништа на извезе.

Из овога излази да високе цене код нас у овој