Народно благостање

6. јуки 1931. НАРОДНО

БЛАГОСТАЊЕ

Страна 355

години само значе да смо престали бити државасечном ценом из целе кампање. Тај би рачун могао

извозница — да немамо шта да извевемо. Следствено па ни Извозно друштво нема заслуге за овако високу цену ишенице код нас.

|. Један нетачан рачун.

Полазећи од горњег тврђења писац чланка у „Времену израчунава добит од тога по нашу пољопривреду. Он вели:

| „Крајњи резултат је нижа цена наше ишенице у кампањи 1929./80. године према цени на трима. страним пијацама, (Винипег, Ливерпул и Брајила) у износу од 53.4 динара, а виша цена у износу од 11,40 динара у кампањи 1980./31. године. А то је укупно побољшаље цене пшенице на нашем тржишту према страним пијацама у овој кампањи од 64,80 динара, по метерценти што чини повећање прихода пољопривреде на 8,5 милиона метерценти продате тишенице од око 500 милиона динара.“

_ Ништа не може да унесе већу заблуду од рачунања, просечним бројкама. Просечна, бројка. није стварност, већ фикција. У извесним случајевима она је одлично средство уопштавања, свођења, више бројева. у један; али у много случајева она не само да не даје никакве претставе о стварности, већ на против уводи у заблуду. То важи и за горњи рачун. Он је фантастичан и погрешан. Фантастичан је јер узима. да. је наша, пољопривреда продала 8,5 милисна товара. Нико не зна нити може да зна, колику је количину наша пољопривреда продала у кампањи 1930./31. године из разлога што не постоје податци, који би ма колико личили на статистику а само статистички могу да, се обухвате појаве те врсте, А погрешан је због тога што се рачунало са про-

да. се прими само онда, кад би продаја шпенице од стране пољопривреде ишла истим темпом кроз целу кампању. У сваком периоду би требала да буде 0брнута. иста, количина, док је међутим у животу сасвим обрнуто, у извесним месецима, нарочито одмах после жетве продаје наш пољопривредник највише, а у зимским месецима и првим месецима, пролећа врло мало.

Колико је наша пољопривреда добила услед тога, што је цена пшенице код нас била, извесно време над оном на светском тржишту, могло би се утврдити само тако кад би се имала статистика продаје и цене за сваку партију и за целу кампању; а то је за нас непостижимо као рачун квадратуре круга. ;

А ако би се хтело да оперише са, претпоставкама, онда би се могле направити најразноврсније комбинације. Много је вероватнија претпоставка, да је наша пољопривреда у кампањи 1930./31. године много већу количину продала по цени испод оне на. светском тржишту и да је према томе шшеница уновчена релативно са губитком, а не са добитком. Цена тленице на нашем тржишту све до пред половину новембра. била је испод оне на светском тржишту, а наш сељак продаје највећи део жетве од јула до новембра.

Али, ако је немогућно утврдити како је прошла наша пољопривреда у кампањи 1930./31. тодине с обзиром на необично кретање цена пшенице код нас, у толико се лакше може да утврди како је прошла наша народна привреда са продајом шше-

кице иностранству (извозом). То ће нам најбоље показати следећа таблица.

КА М ПА Њ A

о На 1925/26) 1926/27 _ 1921/28 . 1928/29.. 1929/80 1930/31 Пи ЛУ топама 9.686 874 5.044 29395, 9.975 У 1000 дин, 29.047 2.481 13.380. 67.600 | 10:452 Ме 34.486 5.664 79.578 ~ 161.736) 50.843 | 98.358 | 17.670) 199:740. | 372070 | 97401 O 54.010 | 3.288 | 54.715 (62.400. 201682 5 150:802 || 10.027, | 138:280 141.037 | 35.128 O 40.837 3.030. 15.589 138.624 16.198 | 111.486 9508 | 30.752 | 208.104 | 26.248 e 34.131 4.600 5.194 | 53.907. | 28.712 ; 38.012. 14.030 14.842 | 115.30 | 45345 а 17.892 4.087 1.505 57.681 7.235 ; у ОПАЛА 12.874 |. 3.002 | 115:716). | 10.623 + Па 20.899 7.594 65 626 31815 1.484 2 62.263 21.850 209 1.602 ~ 76.626 2.152 17,394 2.481 12 833 9.796 30 Teopyan , 53224 7442 41. 2.083. 19176 48 M. 11.195 8,938 3 4.350. |) 13.357 46 7 32.243 26,600 10) 11.000 ||2000%0 | | GA e 20.213 8.117 2 10.804 19.892 3.230 , G1.245 || 28.46, 8 49.736 38.879 5.760 Maj | 16.820 9.800 1.164 | 03./24 )10.030 > 51.039 | 30.302 3.900) | 32.916: | 341073 1 | 18.827 5,641 | 10.742 21210 ; | 55:89 | 17.437 4... 22.390 · |) 42.540 105.348 234.413 22.790 212.404 622.506 | 138,435 916.700 650.024 | (0,862 529.742 1,349,410 242.821