Народно благостање

Страна. 392

Nemački {irgovinski ЛЕ sa Rumunijom su 2ароčeli, kako je poznato, još u proleće t. g. na inicijativu Nemačke, koja je htela da pre sastanka u Novi ostvari jedan preferencijaini- trčovhski ugOvOf. Prečovoti, koji su se vrlo brzo razvijali, odjednom su prekinufi, zbog sastanka M. Antante, a započeli su ponova ovih dana. Rumunija izvozi u Nemačku najviše ječam, drvo, petroleam i kukuruz. Izvoz ječma je prošle godine čak porastao za 26%, a petroleuma za 33%. Sada Di htela da putem preferencijala sa Nemačkom poveća svoj izvoz kukuruza i pšenice. Za rumunsku trgovinsku politiku karakteristična je izjava Ministra trgovine :da Rumunija ima jedini put za izlazak iz privredne depresije to je forsiranje domaće industrijske proizvodnje i povećanje izvoza. Za ostvarenje toga postoje dva puta: ili istodobnori satadnjom svih evropskih država ili pak sklapanjem regionalnih ugovora.

Prvi način ima to preimućstvo da ne bi imao politički karakter dok je to kod drugoga slučaj, ali bi se njime pre dostigao Željeni cilj. Sada u pregovorima sa Nemačkom, svojim glavnim potrošaćem žita, i Austrijom, najvažnijim pofrošačem stoke, Rumuniji se pružila prilika da pokuša primenu jednog od spomenutih načina.

Ako se Brijanov plan pokaže uskoro ostvarljivim Rumunija će imati mogućnosti da nastavi svoje trgovinske pregovore u njenom okviru. A on bi omogućavao saradnju svih evropskih država.

ri x O A KC IA Zrak ia:

Огромпа незапосленост почела је све више да угрожава енглески државни буџет. Помоћ незапосленима даје се из једног осигуравајућег фонда, који се оснива на приносима послодаваца и радника и утврђене помоћи државе. Међутим је незапосленост, која од прошле јесени непрестано расте, побркала тај рачун и бацила фонд у стални све већи дефицит. Фонд се. задуживао код државе да би покрио дефицит тако да данас дугује држави округло 24,3 милијарде динара. Издаци фонда: повећавају се недељно за 270 мил. динара, због чега се равнотежа државног буџета налази у озбиљној опасности. Влада је одредила комисију за реформу осигурања у незапослености, која ће завршити рад тек у октобру. Али пошто стање државних финансија захтева хитне мере комисија је почетком овог месеца објавила претходни извештај, у коме тражи да се сместа укине државна помоћ фонду. Ради санирања фонда предлаже се повећање приноса и скраћење трајања потпоре од 52 на 26 недеља, као и смањење саме потпоре.

Недељна потпора мушких радника треба да се смањи "од 230 на 202 дин, женских од 202 на 176 динара. По истеку 26 недеља незапослени би дошли па буџет помоћи у кризи, коју даје држава, а за коју су потребни докази о великој потребитости.

Ови предлози стављају владу пред алтернативу: или да их одобри и тиме отстуни од својих социјално-политичких начела и прекјини обећање да ће радити на одржању досадањег животног стандарда радника; то би јој јако ослабило изгледе за идуће парламентарне изборе. Или да их не' одобри и тиме изазове опозицију целе привреде.

Макдоналд је засада избегао опасност на тај начин, што је одложио одлуку до октобра, кад комисија за реформу незапослености заврши свој рад. Засада је по-

· Енелеска радничка влада пред социјално - политич-

ком дилемом

ВАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

1 Бр. 25 неће смањити дефицит поготово ако незапосленост настава да расте. Док се у осталим државама показују знаци слабог оживљавања коњунктуре и смањења незапослености У Енглеској је ова поскочила прошлог месеца за 144.000. По свему горе изложеноме радничка влада се налази у скоро

безизлазној ситуацији, пошто ће у јесен свакако морати да се изјасни.

У августу прошле у тодине склопљен је у Паризу угоБор између. европских држава произвођача вештачког ђубрета и чиленске индустрије у погледу заједничких продајних цена. Како је трајање тог уговора било продужено само за време од једне године, то су се ових дана састали у Паризу заступници заинтересованих држава због продужења конвенције. Међутим су преговорачи наишли на велике потешкоће, пошто су прилике на азотном тржишту као и подела снага у току прошле године битно измењене. Чиленски произвођачи сада су много јачи, пошто је у међувремену извршена рационализација њихове производње, реорганизација чиленског тржишта шалитре и пошто су укинуте све чиленске државне извозне дажбине. Али ни европске државе нису остале скрштених руку. У првом реду Францу-

Криза међународне индустрије вештачког ђубрета

река је знатно повећала своју производњу, а њеном примеру

следиле су и друге државе тако, да је ситуација на међународном тржишту постала веома компликована: с једне · стране имамо повећање производње а са друге је потрошња, због опште аграрне кризе, у последњој години знатно смањена. По себи се разуме, да су код оваквог стања ствари изгледи за продужење досадашње конвенције минимални. Тиме су поједине државе већ и рачунале и има извесних знакова, да су европске извозне индустрије почеле да се спремају на оштру борбу.

Иницијатива изгледа да је поникла од стране француске индустрије. Влада је недавно објавила, да је француска индустрија у стању, да покрије домаћу потрошњу због чега треба спречавати увоз са стране. Тако је крајем маја објављен декрет којим се увоз азота условљава нарочитим увозним дозволама. Предвиђено је и државно максимирање цена, чиме би домаћа индустрија у знатној мери било помогнуто, а нарочито државним предузећима, на које отпада око 30% укупне француске производње.

На то је реагирала немачка влада, која је на наваљивање својих произвођача у последњој уредби од 5. свог месеца увела заштитне мере на увоз вештач-

ког ђубрета, чију висину може влада према сопственом на= хођењу да утврди. Немачки произвођачи се наиме плаше, да ће чиленско ђубре, коме је француска пијаца затворена, бити помоћу дампинга у прекомерној количини пребачено у Немачку. Пошто је Немачка сама врло велики извозник, TO je помоћу заштитних царина осигурано индустрији врло висока цена на домаћем тржишту, што са друге стране опет омогућава продају немачке робе уз дампинг цене на светском тржишту.

А пошто су се Пољска и Чехословачка оградиле високим увозним царинама, то је неизбежно, да ће на незаштићеним пијацама доћи до тешке међусобне борбе европских и чиленских произвођача ако у Паризу не успе утаначење заједничких извозних цена — за шта постоје, као ашто

оштрена контрола фонда и његова рада, што, разуме се, видимо, врло мало изгледа.

НУСКЕ КЊИГЕ па ФРАНЦУСКЕ КЊИГЕ ČTPYMHE "ЦЕНЕ ВАЈПОВОЉНИЈЕ ДОБИТИ

у Фравцуско-сриској | књижари

ЕФОН 51-28.