Народно благостање
Страна 394 | · BAPOJIHO · звамо да ли би нам извоз рентирао, пошто су француске минималне царине на жита: несносно високе, а како излази из предлога, који је француска влада поднела парламенту ових дана о увођењу максималних царина, Француска не намерава да спушта своје" минималне ставове. Ми имамо за извоз обично“ свиње, стоку разне врсте, месо, живину, јаја, вино, дрво; и т. д. Мали број ових артикала могао би наћи прођу у И По то Под условом замашног ЛИ цијала.
" "У чланку ал ТЕ сети положај“, ми смо на основу статистике утврдили које су државе наши главни купци и чији би преференцијал био за нас од драгоцене користи.
Ту“ би ODO помоћ могла да нам учини незаборавне
услуге. ·
У Бечу је одржана 17. јуна ванредна скупштина акцинара _ аустријске ·. Народне
Догађаји у Бечу
банке ради давања одобре- |
ња за мере у циљу санира- Ma а Кредитаншталта. Банка. даје 30 мил. шилинга (240 мил. . Дин.), од чега 12,4 (100 мил. дин.) иде на покриће губитака, а остатак за куповину нових акција Кредитаншталта.
Банка узима 100 мил. дин. из своје јавне и тајне резерве. Истовремено је збор одобрио измену статута по коме се др-
жава разрешава до 1945. г, од редовне отплате својих дугова банци (475.000 шилинга годишње) и даље одустаје банка од права за идућих пет година да задржава целокупно учешће државе у добити ради отплате њезиног дуга (а после пет година држава прима од добити само 3 мил. шилинга, а вишак се употребљава на отплату дугова). Простор нам не допушта да изложимо дискусију, која је претходила одлуци збора, али је било гласова који су кривили банку за слом аустријског новчарства, а готово једнодушно је изражена жеља да се кривци за губитак у
Бр. 25
Кредитаншталту ставе под кривичну истрагу. Гувернер д-р Рајш је тврдио да не постоји никакав конкретан поступак који је изазвао кризу у аустријском банкарству, већ да је она последица слома аустријске народне привреде.
У исто време је гувернер саопштио збору да је у споразуму са банком за Међународне обрачуне наименован за саветника аустријске Народне банке проф. д-р Брункс, комесар при холандској новчаничној банци.
БЛАГОСТАЊЕ
и --=='64 Пад је први пут пронесена вест кроз Београд да су 0облигације нашег стабилизационог зајма нуђене на неким берзама у Европи по 83, настала је нека врста панике међ неким нашим финансијерима, која је уродила уверењем да до уписа зајма неће уопште доћи и да ће се Синдикат без тешкоћа извући из своје обавезе.
Ми смо нашим написима о новом зајму указивали на очајно тешке прилике на светским берзама и због тога огласили наш стабилизациони зајам за један сјајан успех, у чије извршење нисмо ни за тренутак сумњали. Наш нови зајам још није припуштен ни на једној берзи. А ако се прилике не поправе може и курс одиста да попусти. У. целој Европи је било извесно изненађење да је нови румунски државни зајам закључен по 86,5 са каматом од 71]. %. То су изгледали банкротски услови. Међутим курс румунских 06лигација се у међувремену несразмерно погоршао. Према последњем извештају из Њујорка, који ми имамо, 7%-тни стабилизациони зајам румунски од 1929. год. нотирао је само 74.
Међутим финансијски листови јављају да је ових дана уведена швајцарска транша тога зајма на циришку берзу н да је први курс забележен цигло 72%. Код оваког стања ствари наши папири стоје сјајно.
Треба гледати од себе и к себи
ОБАВЕШТАЈНА СЛУЖБА
Због нагомиланости материјала изостао је из овог
броја одговор госп, Славка Лавиншека, фин. савет-
ника на чланак нашег уредника, под насловом „Трговински Олане и порески биланс“.
НОВЧАРСТВО
— У управи бечке Кредитаншталт биће поред дирек-
тора Ван Хенгела делегиран и један претставник француских интереса. — Аустријска Народна банка повисила је дисконти) стопу од 6 на 7 и по, а мађарска Народна банка од 5 и по на 7 и по на менице, варанте и ефекте, а за ломбард обвезница зајма Друштва Народа на од 6 на 7 и по од сто.
— Француски Министар финансија именовао је коми- |е
сију од 8! индустријалаца и 6 банкара, коју ће ових дана одаслати да студира прилике, у којима се налазе средње-европске државе и поднесе му после извештај, јер влада жели да се француски-капитал јаче заинтересује“ за Средњу Европу.
— Аустријска Народна банка повисила је у задњи час свој каматњак за ! и по на 7'и по %. Народна банка се надала да ће та мера моћи зауставити повлачење сталних крецита. Криза је захватила огромне размере, а паника је захватила и страну и домаћу публику. Кредит Аншталт је био банка главних аустријских штедионица. Ове су последњих
дана пале у тешку ситуацију због рена на касе. Инфлација
(ЈЕ аустријској публици утерала толики страх да је врло
осетљива и реагира на кудикамо безначајније догађаје него што су данашњи. Штајерска штедионица у Грацу, један од најстаријих и најсолиднијих завода своје врсте, претрпела је ових дана такав рен да је при исплаћивању запала у тешкоће, јер није могла наћи привремени кредит.
Лисница аустријске Народне банке скочила је од почетка месеца за равно 380 на 450 милиона шилинга (3,04 односно 3,60 милијарди дин.). Банка је била приморана да дирне и у златно покриће, које се смањило за 220 мил., али је решена да га више ни по коју цену не дира. Кад је криза захватила кулминацију и кад се мислило да даљег излаза нема, енглеске банке су изненада одобриле аустријској Народној банци предујам од 150 мил. шилинга на претстојећу мисију државних благајничких бонова у истом износу. Изгледа да је то узрок да су се сада и француски банкарски кругови решили на хитну помоћ, а зато ће у управу Кредит Аншталта ући и један Француз.
— Поштанска штедионица је и ове године разделила
3 „фонда штедње“ добрим ђацима 2825 уложних књижица сваку са улогом од 100 дин. Награде су раздељене овако : на подручју управе града Београда 76, у Савској бановини 764, у Дунавској 518, у Моравској 312, у Дринској 308, у Вардарској 302, у Зетској 15 у Дравској 134 и у Приморској · 102 награде.