Народно благостање

Страна 388

posle rata, on je samo obilaznim putem mogao da utiče na njega. Ništa nije toliko žestilo Nikolu Pašića, kao „Trgovinski Glasnik”, i ako je ovaj poslednjih godina njemu još najbliže stajao. |

Pisac ovih reda bio je član redakcionog odbora i saradnik "Trgovinskog Glasnika”. On neće nikad zaDoraviti revnost, sa kojom su trgovci ispunjavali Deogradsku dužnost ni diskusije, koje su vođene prilikom neslaganja u važnijim aktuelnim „ekonomskim pitanjima. I ako je čoveku dano da svoje sfavlja pre svega, „Trgovinski Glasnik” je stalno zastupao opšte interese. i

To je njegova glavna odlika, ali ne i jedina. Tako je n. pr. on nekada imao svoj ekonomsko-politički pravac: liberalni. Odavno ga je napustio, koje glupošću Austro-Ugarske, koje lukavstvom Pašićevim, Кој је uvek težio da sva pitanja, pa i ekonomska, prefstavi kao nacionalna. A nešto je učinilo i vreme.

„lIrgovinski Glasnik” je mnogo pažnje posvećivao nacionalnim pitanjima zahvaljujući uredniku, koji

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Бр. 25

је za njih imao specijalne interese, a koji je mnogo doprineo samostalnosti lista. |

„Trgovinski Glasnik” je naš prvi i najstariji i ekonomski list. Njegov je pravac danas potpuno pobedio; i čisto politički listovi obrađuju danas sve više čisto ekonomska pitanja. On je bio odgajivač ekonomskog novinarstva. Sve što je želelo da govori o ekonomskim pitanjima , služilo se decenijama njegovim stupcima. Na njemu su sarađivali svi koji su stekli ime stručnjaka u ekonomskim pitanjima. Nema našeg ekonomskog političara za poslednjih 30 godina, koji se nije koristio gostoljubljem „,Trgovinskog Glasnika”. |

Nije laka stvar bila uređivati dnevni list, koji se bavi prvenstveno ekonomskim pitanjima. Ali se može meći, na našu veliku žalost, da taj zadatak u našoj maloj Srbiji nije bio ništa teži, no danas u Jugoslaviji.

I „Narodno Blagostanje” je iz porodice B. T. O. Zbog toga ono smatra proslavu B. T. O. za svoju sopstvenu svečanost. |oš sjajnija budućnost čeka B. T. O. Naše najlepše želje prate je na tom putu.

В. Бајкић

ЗАШТО ПАДА КУРС РАТНЕ

— Савети и

И наше се берзе налазе у знаку бесе. Сви курсеви падају. Зар би могло друкше и да буде, кад све светске берзе бол болују, кад Немачка покреће питање репарација, у Аустрији и Немачкој бежи народ од домаће валуте, а хартије од вредности падају стрмоглаво и дневно проузрокују штедишама губитке од стотине милиона % Кад погледамо шта, се дешава на светским берзама, можемо рећи да је наша берза још најотпорнија. Има то пл свог нарочитог разлога, али баш тај равлог доказује да стање тржишта ефеката код нас није заражено никаквом тешком болешћу.

Управо оно што даје тако суморну слику наше берзе и што доприноси много и паду курсева, то је пад курса ратне штете. Према томе питање би пре требало да гласи: зашто пада ратна штета.

Одтовор на то питање почећемо једном компарацијом, која сјајно илуструје психологију масе. 80% жртава код несрећних случајева већег броја људи није проузроковао елементарни дотађај, већ саме жртве. Окомад се у Француској удавило у мору 500 људи само због тога, што су сви појурили на једну страну да, се заклоне од буре и кише. Лађа се преврнула. Стручњаци за проучавање узрока жртава код несрећних случајева у затвореном простору, на Hp. код пожара у поворишту, тврде, да има врло много случајева са небројаним жртвама У људима, који би се завршили без и једне огреботине, да је сваки сстао на своме месту. Код једног пожара у лондонском биоскопу ватра је била већ угашена, тад је маса света још тинула на степеницама излаза.

То исто важи и за ратну штету. Курс је почео да.

пада под притиском бесиста. Ми смо небројено пута, писали; да није добро да један државни папир, најраспрострањенији у народу, буде предметом штекулације. Збот тога смо заступали од увек гледиште да је купе требале стабилтзирати. А то би се мотло врло лако извести. За кратко време би штекуланти окре-

ТТЕТЕ 2

сугестије —

нули леђа том папиру. Нас нису послушали и много су погрешили.

Чим су курсеви почели да падају, почели су хосисте да продају своју робу, декуражирани чињеницом да курсеви падају одмах после закљученог стабилизационог зајма. Они су очекивали, с правом или не, то је овде споредно, да курсеви пођу горе после закључења зајма. И кад се та њихова нада извитоперила, они су изгубили храброст и почели да реализују са већим или мањим губитком. То је био нов притисак на курсеве. То је убрзало њихов пад, а то је пак све више нервирало имаоце ратне штете. Сад је паника прешла и на нешпекуланте. Нико није заборавио да, је курс једанпут пао на 380. И за колико је курс више падао, у толико је већи број имаmama журио да прода да избегне веће губитке. У толико је била већа понуда, у толико је курс брже падао, у толико је већа била паника, у толико је био већи број понуђача, у толико је брже курс падао и т. д. Као што видимо, исто као у позоришту у тренуцима панике. Да је сваки остао на свом месту. односно да су сериозни имаоци мирно чували своје папире, куре би био много, већи. Имаоци ратне штете себи ломе врат, па и имаоцима осталих хартија, јер је песимизам заразан као зевање.

Кроз месец дана напуниће се две године од краха ратне штете. Куре је био: пао на 380; ишао би и ниже да није јавна рука то опречила. Онда су биле потребне велике суме за интервенцију. Ми, и ако. смо начелно противни интервенцији, пледирали смо за. исту с обвиром на ту психолошку страну ефектног тржишта. Ми смо онда докавивали, да ће интервенција у толико јефтиња бити, у колико се буде раније појавила. Јер у колико паника, дуже траје, у толико се она више шири, у толико је већи број преплашених понуђача, у толико је потребна. већа свота да се заустави лавина. Ни онда, није поступљено како треба. Много се јефтиње могло свршити.