Народно благостање
20. јуни 1931, ____ НАБОДКО
Имамо исту ситуацију данас. Широке масе наивног света, који се не разуме апсолутно ништа у трговини ефектима, улаже сву своју уштеђевину у ратну штету. То је некада пропагирано из самога Министарства финансија и од стране једног дела јавности. Сервирана је народу ратна штета у свима могућним обландама. Може да се каже, да се она налази данас у свакој кући. При свакој простој или опасној крађи налази се у списку покрадених ствари и ратна штета. Она се даје као повојница, напој“ ница, мирав, исплата ортака, и т. д. Она је данас одиста репрезентативна на наш државни кредит. Ето због чега се она, мора да. негује.
Ми не можемо довољно да саветујемо имаопима државних хартија од вредности да остану хладнокрвни. Кад је пре три године претседник Хувер тврдио, да је американски просперитет веит, довикнуо је економиста Бепен да Американци
БЛАГОСТАЊЕ
не треба то да верују, иначе ће америка добити назив највећег марвеног тржишта на свету. Зло OM, било кад би једнако била киша или једнако лепој време. Кад би курсеви папира једнако скакали цео, би остали свет осиромашшио, а онда би и папири
Страна 389
предели нулу. Ми имамо већ три године сјајну хосу наших хартија од вредности; што је ко купио, зарадио је. Тако није могло ићи у бесконачност. До» шао је мамурлук. Дошао је пад курсева. И као што не моту ићи бесконачно на више, још. мање могу ићи једнако на ниже. Наше се тржиште ефеката вагушило. Има врло много папира. Једнако се довлаче из Америке, а из Босне стижу „беглуци. Нема довољно расположивог катитала да моментално посише сву ту количину. Доста је од тога остало на рукама шпекуланата и посредника, а како се ови служе туђим новцем, то су приморани да продају. За капиталисте је баш овај моменат за куповање. Али је у сваком случају потребно сачувати присебност и сачекати да понова скачу. Не треба гледати на оне, који су случајно, из разних разлога, продали раније своје папире и сад могу да постигну зараду. Кад би сви хтели да постигну зараду, онда нико не би могао ништа да заради. Један може да добије само тако, ако други изгуби. И кад човек није умео. да буде међу онима, који су добили, треба даебе чува да се не нађе међу онима који губе.
У. Вајкте,
А
ЈЕРТАМЗУТАТТ
— Larma bez razloga —
1. Kredianštalt nije austriski.
Ko hoće da analizira nacionalnost Kreditanštalta, treba da pođe od Anglo-internacional Bank, koja je postala 1926. godine luzijom Anglo-Austrijske banke i British Trade Corporation. Gro njezinih akcija nalazi se u rukama Engleske Banke, koja je 1922. godine Anglo-Austrijsku banku pretvorila u englesko akcionarsko društvo, da bi unovčila akcepte, koje je njezina londonska filijala pustila u opticaj još pre rata. Pošto su obe banke, iz kojih je postala Anglo-Internacionalna banka, imale težište u Srednjoj Evropi, to je i ova srednje-evropska banka. Austrijsku filijalu Anglo-banke primio je Kreditanštalt u Beču, a hrvatsku pretstavnicu Anglo-banke, Hrvatsku eskontnu banku, pretvorila je ova u Jugoslovensku udruženu banku. Na taj način Anglo-Internacionalna banka je jedan holding bankarskih poduzeća, čiji je portlelj pun srednje-evropskih\ akcija. S druge strane Anglo-Internacionalna banka stoji pod strogom kontrolom Engleske banke, koja ie njezin najveći akcionar. Ona se smatra za jedno odeljenje Engleske banke isto kao i Securitis Menagement 'Prust, limited, u Bankers' Industrie! Development Cie.. limited, koje je Engleska banka osnovala. |
Petar Bark, generalni direktor Anglo-Internacionalne banke, ligurira kao potpredsednik u upravnom | odboru svih tih ustanova, čije akcije ima njegova banka pa tako isto i u Kreditanštaltu i u našoj Union banci.
engleski, ali ipak pretežno engleski. Kod jedne bankće, koja ne živi od uloga na štednju, nije gospodar onaj, koji ima akcije, već onaj koji daje pare. Kreditanštalt stoji i pada sa kreditima iz Londona i Amsterdama, prema tome u njemu je gospodar ne Luj Ročild, ne Nojtat, već Petar Bark, ne Dr. Raiš, guverner austrijske Narodne banke, već Norman guverner Engleske Banke.
U celoj Austriji vlada uzbuđenje zbog toga, što se sanacija Kreditanštalta ne privodi kraju. 70% celokupne austrijske industrije zavisi od sudbine Kreditanštalta. A teškoće sanacije dolaze otuda što inostrani poverioci, a to su u glavnom Englezi, „ucenjuju” austrisku vladu, kako to vele Austrijanci. Vodeći austrijski ekonomista Valter Federn prebacuje vladi što se uplašila ı u tome duševnom stanju pristala na sve uslove stranih poverilaca. Sad je na redu zahtev poverilaca da austrijska država garantuje sve obaveze Kreditanštalta, jer samo pod tim uslovima pristaju oni da ostave svoje pare na dve godine i da dadu nov kapital u vidu kređita. Federn veli čak da se strani poverioci samo pretstavljaju kao spasioci Kreditanštalta, a u stvari oni žele da se obogate iz njegove likvidacije.
il. Uprava Kreditanštalta prelazi u prijateljske ruke.
· Još uvek se u našoj ekonomskoj štampi pojavljuju glasovi, koji glorificiraju nacionalizaciju Kreditnog zavoda u Ljubljani i koji traže i dalju emancipaciju naše
Ogroman paket akcija Kreditanštalta i Union banke nalaze se u rukama Anglo-Internacionalne banke, odnosno posredno Engleske Banke. Posle ovoga nameće se pitanje: čiji je Kreditanštalt: austrijski ili edgleski. Po akcijama, on je pola engleski, a pola austrijski, a po upravi on |e do sada takođe bio pola austrijski, pola
narodne privrede od „zavisnosti” od bečkog imperijali
„2та. To pišu oni u trenutku, kada Austrija treba da
položi odmah Kreditanštaltu ukupno 3 milijarde dinara, kojih nema i koje može dobiti samo tako, ako se stavi pod tutorstvo francuskih banaka i Banke za međunarodne obračune i u frenutku kad austrjski republika