Народно благостање

Страна 412

давања са демонстрацијама. Изложба ће трајати непрекидно кроз целу годину, док ће предавања бити подешена тако да ће бити корисна и поучна баш и за тај моменат и за дотичну околину.

— Грчка влада улаже много труда да помогне домаћим продуцентима дувана, који се налазе у веома тешком положају. Решила је да им да зајмове према величини про-

изводње. Међутим сумња се да је то прави пут, јер произ-

водња дувана пати од превелике производње, а не од недостатка капитала. — Немачки монопол кукуруза снизио је цену на 17

марака (229,5 дин.) по товару, у исто време влада је сма-.

њила царину на јечам на 5 марака (676,5 дин.) по товару за увознике, који истодобно купе од њених друштава једнаку количину пахуљица од кромпира чија је цена снижена на 17 марака (2295 Дин.) од товара. Тиме је сточна храна појефтинила за 1,55 марака (20,9 дин.) на просечно 15,3 марска (206,5 дин.) по товару.

— Argentinska vlada je spremila zakonski projekat prema kome se u najkraćem vremenu ima da pristupi podizanju većeg broja žitarskih elevatora i silosa. Time bi se smanjili troškovi transporta, očuvao bi se kvalitet robe, a i kreditiranje bi u~znatnoj. meri bilo olakšano; Glavni razlog leži u tome, što bi se dobilo efikasno sreistvo za reguliranje ponuda, koje se u Argentini nalaze u upravo anarhičnom stanju. Predviđen je i dugoročan zajam za finansiranje gradnja tih smestišta, koje bi imala da podigne domaća industrija. Argentinska vlada je pre izvesnog vremena primila jednu kanadsku ponudu za podizanje 600 elevatora, koja međutim nije usvojena.

КОЊУНКТУРА

— Postoji mišljenje, da je čitava engleska industrija u bezizlaznoj krizi i da je privredna inicijativa engleskog industrijalea potpuno uništena — a sve to samo гбов toga, pošto se glavne grane engleske izvozne industrije nalaze u teškoćama. Postavljeno je već i pitanje, da li nije Engleska već izgubila svoju tradicionalnu sposobnost brze asimilacije na novonastale prilike. Protiv ovakvog generalisanja i proricanja privrednog debakla ustao je poznati engleski privredni list Mančester Guardian i podvlači, da |e propast engleske izvozne industrije prirodna posledica toga, da se niz država, u koje je Engleska ranije izvozila, za vreme rata i posle njega emancipirao od engleskog tržišta i podigao sopstvene industrije, ali da O pomanjkanju privredne inicijative engleskog industrijalca ne može -bfti ni govora. Kao dokaz tome objavio je opširan prikaz stanja engleske industrije konzervi, koja se nalazi u vanrednom konjukturnom poletu. Ta je industrija zauzela u Engleskoj veći obim tek pre pet godina. Pre dve godine bilo је svega pet producenata, dok ih aanas ima već preko 40 vrlo dobro fundiranih. VoJumen proizvodnje je poslednje dve godine udvostručen. 1930. godine iznosi godišnja proizvodnja 30 do 35 miliona konzervi (samo voće i povrće) a investirani kapital se ceni na 3 miliona engleski funti sterlinga odnosno 810 miliona dinara.

ЗАДРУГАРСТВО

— Савез немачких пољопривредних и кредитних задруга у Новом Саду је имао у прошлој години укупно 34члањених 254 разних задруга и то: 124 кредитне, 98 свињогојских, 5 хуманих, 3 млекарске, по једну столарску, електричну, за набавку пољопривредних справа и т.д. (У 105)

O 0 00 10 | "M ORO | UO O M 0 do a алати

: ТРГОВАЧКО ОРОВЕПОЧНИ ЗАВОД А, Д. в. С РОМ &# СО.

" = " " n " = " " = = s. ааапепппинпипапининилпавовивнипивнав псгпопнвивнинининннвна

. “ “ = " = " u " [1 " Е " хнинишсг

инвннинниниваппнцив

_ВАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ С i 26

прошле године број задруга је само порастао -за 128, од чега само на свињогојске пада 98). Целокупни новчани обрт износио је 632.633.566 дин. (у 1929. г. 249.758.135) динара.

"|Имовина савеза износи 1.011 319 дин., а члановима је у про-

шлој години одобрено кредита у износу 30. 547.127 дин, Са» без је извео у 1930. год. 1772 вагона цереалија Према. 1641 у 1929. год. и 1454 вагона у 1928. год.

ПРОФЕСИОНАЛНЕ ОРГАНИЗАЦИЈЕ

—У Сарајеву је одржана 23. ов. мес, годишња скупшитна Савеза занатлија за Босну и Херцеговину, на којој је у главном расправљано о социјалном осигурању занатлија, Донесена је резолуција, у којој се тражи следеће: 1) ma се у што краћем року приступи изради нацрта закона о социјалном осигурању занатлија; 2) осигурање мора бити принудно; 3) да се осигуравају све самосталне занатлије до навршене 65 године; 4) да се предвиди осигурање за случај болести (без хранарине и новчане помоћи), несреће, изнемоглости, старости и смрти са правом пензноног осигу. |рања удовице и за рад још неспособне деце умрлог занатлије; 5) у погледу приноса и висине ренте осигураничке' треба делити у три групе, с тим да занатлије имај у право слободног избора групе; 6) од државе се тражи да за прво време помогне занатлије и 1) занатско социјално осигурање треба спровести по засебним установама под контролом посебних занатских комора.

— Приликом годишње скутштине Савеза градова у Сарајеву, основан је и Савез градских и самоуправних штедионица. У те сврхе решено је: 1) да се одмах образује радни одбор који сачињавају Градске штедионице: Загреб, Београд, Нови Сад, Сарајево и Савез Југословенских штедионица у Љубљани; 2) овом одбору је стављено у дужност да изради заједнички пројект правила за Савез и достави га свима штедионицама на мишљење, као и да предузме све што је потребно д се најдаље до 1. новембра 08. год. сазове оснивачка скупштина Савеза и 3) да исти одбор што пре дође у везу са Министарством трговине и индустрије ради добијања нацрта Закона о комуналним штедионицама, с којим ће упознати све штедионице пре сазива оснивачке "скупштине. >

#43 пословног СВЕТА

Лицитације.

Технички одељак при среском начелству, Вуковар, 17. јула, за реконструкцију бановинског пута Оролика— Лазе (637.318—). —- Одељење за средњу наставу Министарства просвете, Београд, 25. јула, за набавку штофа за одела, зимске капуте и чојице за капе за православне богословије у Битољу, Призрену, Цетињу, Сарајеву и Срем. Карловцима и Велику Медресу у Скопљу (800.000). — Рачун. економ. оделење Мин. грађевина, Београд, 13. јула, за оправку држав-

лог пута Платичево—Кленак (5.260.847). — Команда Јадранске див. области, Мостар, 25. јула, за подизање једног објекта у Книну (404.116.71). — Техн. одељак при среском

пачелству, Бијељина, 10. јула, за оправку пута Рача—Зворвик (432.515). — Дирекција држ. рудар. предузећа, Сарајево, 28, јула, за зидање поштанског уреда, пекаре, месаре и чинов. станова у Сењском руднику (580.980.28). — Техн. одељак, Сомбор, 10. јула, за оправку бановинског пута Сомбор—Апатин и Апатин Стапар (528,540). — Техн. одељак, |

„осизававнвиннинннинннвавилвиваванниввлнилжнаннинниннихлннлнлла

НАЈВЕЋА ИЗВЕШТАЈНА ORO UMI НА СВЕТУ

БЕОГРАД ЗАГРЕБ

Кнез Михајлова 59. Бериславивева 7-