Народно благостање

_O7. jynm 1931.

| На међународним пољопривредним конгре_сима, нарочито у Европи, говорило се како је. Аме_рика упропастила цене пољопривредних производа огромним повећањем производње, коју је она машинизирала и механизирала ; да она производи путем комбин машине, која штеди радну снагу, која је овде врло скупа. То. је погрешно. гледиште. Само један мали део американске производње жита, отпада на потпуно механизиране и машинизирани фарме. Постоји огроман број фарма, које, збот неподесног терена, не могу ни мислити на употреба · машина. Велика множина произвођача шшенице у Америци не може да производи пшеницу испод 80 „центи по бушелу. А ми 'имамо сада већ цену од 45 цента по бушелу, тако да долазимо у ситуацију, да "може бити у целој Америци неће бити ни двадесетина произвођача, који ће моћи ове године производити са зарадом пшеницу, уз цену од 45 цента, по бушелу.

Због тога, се у Америци води дискусија о томе, како да се изиђе из ове пољопривредне криве. Влада стоји на гледишту као и Федерална пољопривредна дирекција, а то је мишљење потпуно тачно, да се мора редуцирати производња. Зато је

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Страна 403

потребно времена. Оту да св у последње време праве најфантастичније комбинације, Све се,чешће препричава, она оцена у држави Сан, Паоло, која је: у присуству несвинара целога света спалила огромне количине кафе. Оличан је случај са произвођачима поврћа и воћа западне Америке (Калифорније): читави возови поврћа и воћа бацани су у. море вбог тога, што се не могу да продаду. Јер је толика, велика, производња.

На, кратко све се више помишља. на ODMA цију, на уништење једног дела "жетве. | 0 | DI најскупље.

По моме мишљењу американска, о иде. У катастрофу, која ће бити равна оној произвођача туме. Ту има свега два пута: или ће се држава упети финансиски да спречи катастрофу, или ће Америка повући цео свет, Ништа, Европи не. вреде сви планови и комбинације о националном и међу» народном уновчењу жетве, ако бе свали Америка на. светско тржиште са својим овогодишњим вишковима. Настаће у Европи заџуе чи 'peut, али се нико неће спасти.

Можда је то ипак за нешто добро! |.

V. Bajkić O

PROBLEM PŠENICE

— Kritički podled na predlode i sugestije —

Iz novina vidimo da postoji kod nas namera državne intervemcije radi obezbeđenja minimalne cene pšenice drugim sretsvima, no što je to dosada pokušavano. Strahujemo da nije dockan. A bilo je dovoljno razloga da se na to misli pre više meseca. Više od godinu dana mi tvrdimo u izveštajima sa robnog tržišta i inače, da će cena žita morati dalje padati. Nismo mi jedini koji smo stajali na tom gledištu. Ali se glas pesimista nije čuo. Skok cena žita pred kraj kampanje 1930/31. godine dao je maha lakovernim ljudima za veliki optimizam u pogledu cena. Mi smo ukazivali na to da je završena kampanja imala ogromnu količinu od pola do {edan milion vagona pšenice, koja se ne može da utroši. Iz takve se situacije ne može izaći samo tehničkim sret· stvima. lole dobra žetva ove godine ima da dotuče cene izvesnih poljoprivrednih proizvoda.

Ne može se poreći da su prekookeanske zemlje veoma vešto operisale poslednjih meseca. One su prodale Evropi prilične količine robe po relativno visokoj ceni, koje su same podigle. Naše {e duboko uverenje da postoji karte] između Kanade, Argentine i Australije.

U prkos svim mogućim manevrima prekookeanskih

zemalja u pogledu kamutfliranja rezultata ovogodišnje

. Žžetve danas je svima jasno, da nam |e ona donela jedan nov nepoftrošimi višak. Cena pšenice na svetskom tržištu dodirnula ie nivo od 100 dinara. To je cena pri kojoj

ne rentiraju ni najrentabilnija gazdinstva. Sa svim je,

ројатпо da se u svima zemljama vlade odlučuju na mere za pomoć poljoprivredi. Namera naše vlade da obezbedi minimalnu cenu pšenice ne može se kritiko· vati pošto je naša ekonomska politika već odavna zasnovana na principu da se pojedinim privrednim granama zaštitnim carinama i na drugi način obezbeđuje

cena. Celo je pitanje a i raćionalnog izvođenja ove mere.

Od država izvoznica do danas |e najbolje prošla Mađarska. Prema izjavi njezinog ministra pretsednika ona je najnovijim trgovinskim ugovorom за. Halijom i Austrijom obezbedila. prođu svoga izvoznog ·viška pod uslovima koji joi| garantuju cenu od 200 dinara. Mađarska je uopšte u ovom ftrgovimsko-političkom haosu u sjajnoj situaciji. Trgovinski ugovori sa Italijom i Austiijom i predstojeći trgovinski pregovori sa :Nemačkom garantuju joj privilecisan položaj u tim državama, čiji je uvoz agrarnih proizvoda mnogo veći no njezin iZVOZni višak. Preferencijal i kontingenti za istočno-evropske agrarne. zemlje momentano su vrlo korisni. Kad bi smo mi uspeli da obezbedimo ·preferencijal za 30: hiljada vagona — a toliko se ceni naš izvozni višak ove godine –-– naša bi situacija u |O 12du а ПА да bude vrlo povoljna.

Postoje mnogobrojna srelsiya Za' manipul isanje cena jednog proizvoda u zemlji i na strani. AH najstarija i najoprobanija sretstva su kod deficitarnog artikla uvozne carine, a kod suficitarnog izvozne premije. Ove se daju u najtaznovrsnijim oblicima: putem uvoznica koје se upotrebljavaju za plaćanje carina, putem specijalnih novčanica, putem isplata u gotovom:novcu а. Тедriski mi bismo mogli obezbediti našem seljaku cenu од 180 dinara kad bismo odlučili da na svaki izvezeni tovar damo premiju ravnu razlici između 180:dinara i cene na svetskom tržištu. Pri tome su mogućne vrlo

velike zloupotrebe, jer su vrlo različite cene prema tome

kuda se roba izvozi. Ali to sve spada u МА а mi za sada tretiramo načelno ovo pitanje.

Istina nekada je izvozna premija bila savršeno