Народно благостање

Страна 404.

_ НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Бр. 26

sretstvo za održavanje cena, ali pod ovako derutnim.

prilikama na svetskome tržištu može i ta mera da ot-

kaže. Tako na pr. ako seljak požuri da izveze pšenicu

odmah posle žetve, onda će se pojaviti disparitet cena prema svetskom tržištu, jer od kad se pojavila hiperprodukcija zemlje uvoznice obično kupuju na neko-

liko meseca posle žetve. U koliko bi bila veća po-

nuda od naše sirane, u toliko bi veća izvoznma ргеmija bila podeljena. Osim, ako bismo bili u stanju da tu robu zadržimo u zemlji. Zato su potrebni magacini i finansijska šretstva. Magacina ima dovolino u zemlji, ali ne i organizacije koja bi njima upravljala. Takva organizacija mogla bi odneti, ako se ne bi uspešno izvela, 20% od celokupne sume određene za pomaganje poljoprivrede.

Izvozne premije st kao što rekosmo najbolje sred-

stvo, ali one predstavljaju jedan izdatak iz državne kase koji kod nas ove godine može varirati između 200 i 300 miliona dinara. Za budžet od 13 miliardi dinara to ne bi bila tako velika suma ; ma kako da je naše finansisko stanje, ona bi mogla da se mobilizira. Ako. ne drugojače a ono upotrebom onog dela zajma, koji je

namenjen za |avne radove, a putem eskonta državnih bonova po zakonu o Narodnoj banci o stvaranju obrtnog

kapitala. Ako bi deo zajma ostao kod banke nedirnut, onda eskontovanje bonova me bi imalo ničeg пероvolinog. U Mađarskoj se prakticira sistem po kome potrtošači pšenice u zemlji putem poskupljenja hleba daju državi sume potrebne za izvozne premije. Ovaj sistem nije dobar. To je i mađarska praksa pokazala. Ipak se pomišlia na mobilisiranje sredstava pomoću jedne Centralne zadruge, koja bi plaćala seliaku 180 din. po tovaru, a prodavala mlinovima po 220. Razlika od 40 din. bi pružila novac za pomaganje izvoza. Mi mislimo da ne bi trebalo poći tim putem. To zahteva organizaciju za koju je i suviše kratko vreme i za koju smo mi vrlo. ne-

sposobni. Pri tome je vrlo lako mogućno da se mali mlinovi dogovore sa seljakom i plate mu pšeniću po 190 dinara. Seljak je pri tome dobio 10 dinara više, a

linar |e kupio za 30 dinara jeftinije. Na taj bi način

bila oštećena država. A kontrola je gotovo nemogućna. · . Kad se stane na gledište da treba pomoći poljoprivredi, onda je mnogo bolje povećati poreze no pristupiti organizaci|a ad hoc. Te organizacije koštaju često 10—20%, čine zloupotrebe i stvaraju zlu krv. Kod povećanja poreza svega toga ne bi bilo. Niko se u zemlji neće buniti protiv poreza za pomoć poljoprivredi. A-povećanje cena hlebu putem državne intervencije razlikuje se od obićnog poreza samo po tome što је тпого nepravičniji. – Unutrašnji potrošači рбетсе јези уагозат, rad-

|nici i u pasivnim krajevima. stočari. Jedan deo va-

roškog stanovništva i stočari mogli bi podneti poveća–nje cena hlebu ali bi u toliko nepravednije bilo, ako bi ono palo na radnike, |er ima kod nas mnoštvo radnika čija nadnica varita između 10 i 20 dinara. Za njih је povećanje cene hleba od ogromnog značaja.

Pšenica je samo jedan deo našeg poljoprivrednog problema. Mnogo je važniji problem kukuruza Njegova je proizvodnja mnogo veća pa sledstveno i mnogo sudbonosnija po položaji poljoprivrede. Ako bismo se ograničili na manipulaciju sa cenama pšenice, onda bi smo pomogli samo zemljoradnicima u izvesnim krajevima.

Mi se ograničavamo na to da konstatujemo prob-

leme'i njihove teškoće. „Narodno Blagostanje” nema "обшсај да vadi iz rukava solucije. Do dobrih rešenja

dolazi se saradnjom celog naroda i javnom diskusijom. Ali se najviše očekuje od onih koji imaju iskustvo u unovčenju te vrste artikala. Ni od vlade se ne može da. traži pronalazak volšebnih solucija. Ali su izvozne

premije ipak najprostije pa i najeftinije rešenje,

ево

Б. Бајкић

IV ЧИН

РЕПАРАЦИОНЕ ДРАМЕ

— Усвајањем Хуверовог предлога изгубили бисмо ове године 900 мил, дин.

У пр. броју, у чланку „Репарације“ смо изнели мишљење, да постоји тајни споразум Немачке и Енглеске с једне странени Америке с друге. Маша се претпоставка обистинила, јер се не може ни замислити да је Хуверов предлог одлука од пре неколико дана. Њему су морали претходити разговори и студије од неколико месеца. Та одлука мора да је код Хувера зрела већ два три месеца. Том приликом смо истакли да се ревизија репарација може вршити на три начина: иницијативом Америке, процедуром предвиђеном у јанговом плану и специјалном дипломатском акцијом Немачке. Наступио је први случај. Ми смо међутим претпостављали да је трећи случај највероватнији,! због тога смо поручили Немачкој да наш пристанак може добити под условом да има разумевања и за наше економско стање. Сад је то све беспредметно. Иницијативу је узео Хуверу форми коју нико није очекивао. Шта можемо ми да учинимо за заштиту наших интереса 2

Хувер предлаже државама, које потовжују ма

Америка, има да трими ове године, ко 'GČ

што и ма од кога по обнови репарација) да дужви- | добро сећамо, 250 милиона динара на име потрежицима, даду једнотодишњи мораторијум за укупко по- |вања по уговорима о ратним дуговима. Као што се тражшивање, под условом да Америка поступи истојувиди из писма из Америке, које се налави на челу тако према својим дужницима по основу ратних |данашњег броја, она се налази у тешкој криви; број дугова. Њетов' предлог је апсолутан. · Највећи део незапослених радника варира између 6 и 10 мисветског јавног мњења назвао је то највеликодулт- |лиона, њевин извоз је за прва 4 месеца ове године нијим актом у историји света. пао испод нивоа 1914 год. ; дакле у области спољне