Народно благостање

21 јуви 1931,

plativost potraživanja konkretno i individualno poreskoj vlasti obrazloži. Kako banka otpisanog potraživanja nije pokazala u r-nu gubitka i dobitka i prema fome, kako g. dr. Bajkić vrlo, lepo pokazuje, istoga zbor akcionara nije mogao odobriti, to je rešenje Finansijske direkcije sasvim opravdano prema Važećem poštulatu zakona. Bajka ispitivanja: završnih računa i utvrđivanje bilansa od strane zbora akcionara zna se vrlo tačno, — kaže о. ди. В. — zato je i molivacija Fininsijske direkcije O петина i prirodna. | Nikako pak se ne možemo složiti sa g. dr. B. u пјеооvom {vrđenju, da se poreski zakon sa cit. postulatom meša u dinamiku društVa. U svomi članku g. dr. B. sam kaže, da DOkazivanje dubioza H zasebnoj stavci r-na gubitka i dobitka ne

može 'biti štetno po društvo i da već sama načela dobrog bi-| ·

lansa пагедији, da se otpis dubioza pokazuje zasebno. Šta

pak drugo traži zakon, nego samo to, što diktira ovaj trgovački

princip? Zakon ni toliko daleko ne ide, ako ga se malo šire in- | ·dob., upotrebljena potrebna suma za otpis, a ta podela · O

terpretiše, da treba iskazati ovakav olpis u zasebnoj stavci. On traži samo odobrenje istog od strane zbora primanjem' bilansa. A to odobrenje može se dobiti i ha drugi način, ne Samo рокаzivanjem u zasebnoj stavci r-na gubitka i dobitka. Baš u naćinu odobrenia po dosadašnjoj praksi razrezivanja postoji sukus celog tog pitanja i u tumačenju tog načina. Evo slučajeva:

Društvo izvrši oipis direktno na r-nu samom a na teret којег drugog računa, (troškova, robnog i i. d.) tako da on nije vidljiv nigde u bilansu, a društvo tvrdi, da je zbor akcionara fime, što je odobrio bilans i s njim sve račune, Које је pregledao nadzorni odbor, odobrio eo ipso i Otpis.

Društvo pokaže u bilansu samo pasivni saldo između nenaplativih i naplaćenih ranije već otpisanih potraživanja, pa tvrdi isto tako, iz gornjih razloga, da je odobrio zbor celu sumu otpisa.

Društvo si ustanovi rezervu za dubioze, smanji istu Upofrebom za otpise ,pa opet tvrdi, da je sa odobrenjem zbora аксјопата. Sve se kreće samo oko pitanja načina odobrenja od strane glavnog zbora. I tu je pogodio g. dr. B. u živo, kad je tako lepo pokazao, koliko je bajka ispitivanje računa i bilansa od strane zbora akscionara. Za ove konstatacije smo mu vrlo zahvalni, pošto je imao smelosti, da jedanput otvoreno kaže, kako se na glavnim zborovima primaju bilansi. Kad nam je pored toga još poznato, ko je kod mnogih društava posednik akcija, koliko uski krug ljudi ima ih u rukama, kojima je do svega pre nego li do što jasnijeg bilansa, onda dođemo do uverenja, da'je zakonski postulat sasvim opravdan, jer ne traži ništa drugo a naglašuje samo ono, što traži poštena trgovačka savest i načelo javnosti akcionarskih društava samih. Mišljenja smo, da je zadaća poreskog zakonodavca ne samo fiskalni interes, već i u koliko je moguće — interes javnosti, dobro ne samo akcionara već i celog širokog kruga, koji ima poslovnih veza sa društvima, a i osobito zašiita malih ulagača, za koje je najveći interes da jasno vide kako stoji zavod, kome su poverili svoj teško prišteđeni novac. U toj zadaći poreskog zakonodavštva vidimo ukazanu potrebu fražnje jasnosti“osobito u pogledu otpisa dubioza, koje su u poslednjim godinama ugušile mnoga društva. :

Државна. Жиштотекајрна || Бека ПР ши 64 и a

И Страна 407

'Da se vratimo načinu odobrenja otpisa dubioza od strane glavnog zbora! Ima više mogućnosti, da se udovolji cit. zakonskom postulatu. U dosadašnjoj praksi naišli smo na sledeće slučajeve i načine — ne dirajući u drugi postulat pravilnika O konkretnom individualnom dokazivanju potrebe oftpisivanja, koji su se poreski priznali kao zakonu odgovarajući.

1) U r-nu gub. i dob. u zasebnoj stavci pokazana cela suma otpisanor potraživanja;

2) U računu gub. i dob. pokazan pasivni saldo između otpisanih i naplaćenih ranije otpisanih dubioza, a ceo račun po= kazan u izveštaju upravnog odbora;

3) Otpis dubioza pokazan u ukupnoj sumi sviju otpisa i amortizacija, a detaljisan u izveštaju upravnog odbora;

4) Otpis izvršen u podeli čiste dobiti, a pokazan kao takav zasebno u r-nu gub, i dob.; 5) Od postignute čiste dobiti, pokazane u r-nu gub.

samo. u izveštaju Upravnog odbora i zapisnički odobrena na

| у пот zbofru.

w svim gornjim · slučajevima сео зе је, да одсоуагаiu zahtevu zakona pa i osiguranju interesa akcionara pa i opšte

javnosti. Mislimo, da se time dovoljno išlo u susret društvima,

te se ni malo nije htelo dirati u dinamiku njihovu.

Svi drugi načini, po kojima društva hoće često da Sprovode fe otpise, ne želeći ih otvoreno pokazati javnosti, ne mogu

se poreski priznavati, pošto ne odgovaraju zakonu i pored toga

toliko diraju u tehniku razrezivanja, osobito u današnje vreme, kad ima tih otpisa skoro kod svakog društva, da Finansijske direkcije godinama ne bi mogle svršiti razreze za jednu godinu, što je isto tako u nemalom interesu društva. Neka se vrši otpisivanje direktno na računu samome, ili tesauriranjem zasebnim rezervnim fondom ili u poveriocima (što je izrično zabranjeno raspisom Ministarstva finansija — odeljenja poreza br. 36.324-IIli od 3. juna 1930. god. Komori za trgovinu, obrt i industriju u

'Ljubljani) i naposletku bacanjem u opšte administrativne iro-

škove, u svakom slučaju potrebni bi bili toliki pregledi knjiga, odnosno toliko opširna i teška evidencija rezervi, da razrezna vlast sa još folikim brojem tehničko izvežbanog osoblja ne bi mogla na vreme posvršavati razreze, i društva bog zna kad bi mogla doči do razreza. Međutim od velike važnosti je za svako društvo, da već u toku godine dobije zaduženje za tekuću godinu, kako bi se moglo prema sumi zaduženja upravljati i ne ulagati u državnu blagajnu odvišnih suma poreze, od kojih gubi, ako ne drugo, ono barem interes.

U interesu je ne samo poreske prakse i društava samih, već i cele javnosti, da se pokrenulo pitanje otpisa dubioza u ozbiljnom privrednom. listu sa strane:priznatog privrednog stru= Спјака. Кадијето se, što se u članku naglašuje, od kolikog je uficaja stavka otpisa dubioza na ocenu društvenog stanja i da njihovo prikrivanje spada u najgrublje pogreške povrede principa publiciteta kod sastava bilansa, pa da su u tome slaže 'i privreda i razrezna vlast. Samo u najtešnjijoj saradnji jedne i druge i u jasnosti te otvorenosti njihovog rada može doći do dizanja poreskog morala i fime do pravedne podele neophodno potrebnih:javnih tereta. |

"на по Ратне штете ПО 550: — дин, од комада || са 79, годишње камате без икаквих других трошкова, |]

_ РЕЕСКОНТУЈЕ менице новчаних завода са

8% камете шесто,

1 | | |