Народно благостање
Страна 426
radu alkaloida. Na osnovu ovih konstatacija uprava. komore
za izradu alkaloida otkupljuju sirovi opium s obzirom na njegove proizvodne troškove, a u prosečnoj razmeri sa cenama njegovih finalnih produkata; 2) da preporući proizvođačima napuštanje ove kulture, sve dok se ovo pitanje ne reguliše kod Društva naroda; 3) da se zamoli vlada za dejstvo kod Narodne banke, Hipotekarne i РиуПесоуапе астагле ђапке да оршт 1 dalje lombarduju i sačekaju do boljih prilika povraćaj datog avansa na Osnovu Već učinjenoS Iombarda; 4) da se zamoli vlada da povede brigu oko likvidacije celokupne količine prošlogodišnje i ovogodišnje berbe opiuma.
— Према последњој одлуци мађарског Министарства пољопривреде, сви транспорти стоке из Југославије упућени у Чехословачку преко Мађарске биће превезени без икакве специјалне дозволе и ветеринарских прегледа — што се до сада захтевало.
КОМУНАЛНА ПОЛИТИКА
— Градски одбор Славонске Пожеге донео је одлуку
да прода велики део градских шума (500 јутара) за подмирење комуналних дугова и то 2 милиона за исплату дуга за спштинску болницу а 1 милион за покриће разних летећих дугова.
— Грађевинском одељењу сарајевске општине пријављено је за ову годину 84 нове зграде, које се већ подижу и које ће почети да се граде још у току ове године. Од тога су: 18 приземних, 17 једноспратних, 4 двоспратне и 3 троспратне зграде. Осим тога подићи ће се још 33 зграде босанског типа,
СОЦИЈАЛНА ПОЛИТИКА
— Друштво „Хрватски Радита“, које има око 14.000 чланова и 600 организација, подићи ће ове године у Загребу велики интернат за 800 питомаца, који ће коштати 9 мил. дин. Дом ће носити назив : „Дом северо-америчких Хрвата“.
ТРГОВИНА
— Према статистици Генералне дирекције царина за првих пет месеци 1931. год. наш целокупни извоз бележи 1.361.410 тона у вредности 1.965.537.242 дин. што значи за 657.235 тона или 32.56% по количини и за 588.802.410 дин. или 31.14% по вредности мање него за исти период 1930; год. Наш увоз за првих пет месеци износи 440.325 тона у вредности 2.196.887.434 дин. за 141.466 тона или 24.32% по количини и за 776.541.167 дин. или 26.12% по вредности мање него за исти период 1930. год. Биланс наше спољне трговине показује дефицит за првих пет месеци 1931. год. 231.350.172 дин. (а у 1930. год. 117.088.549 дин.).
— Француски увоз је за првих 5 месеца ов. год. већи за 5,57 милијарди фр. (12,4 милијарди дин.) од извоза, који износи 13,72 милијарди (30,5 милијарди дин.). Целокупни промет робе опао је за просечно 22 процента, и то увоз за 15, а извоз за 29%. |
— Пољски извоз дрвета погоршао се још више откако је истекао провизориум о лиферовању дрвета са Немачком. За прва 3 месеца ове године опао је за 696.000 т. или 87,6 милиона злоти (552 мил. ДИН.).
— У току прошле године увезено је и потрошено у Загребу око 23.000 вагона разног грађевног материјала (цигаља, црепова, песка, цемента и др. за хиљаду вагона више него у 1929. год.) ; затим 30.498 вагона дрва и разне врсте угља (у 1929. год. 31.118 вагона); 610 вагона коже, и обуће (у 1929. г. 1077 вагона) и 9.176 вагона разне друге робе (према 7.801 вагона у 1929. г). Од овога броја највише пада на: 800 вагона шећера, 220 вагона каве, 2,600 брашна, 722 кромпира, 339: масти, 718 пиринча, 177 свежег воћа, 250 поврћа, ; фема и т. д. | ,
НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ
ИНДУСТРИЈА moli vladu: 1) da podejstvuje kod Društva naroda da fabtikel
215 поморанџи и лимупа, 4 и по вагона "пар| | 'нице у Новом Саду.
_Бр. 27
— Austrijska proizvodnja piva smanjila se od 1. septemDra 1930. do početka juna 1931. za 22%. Računa se да'се деlicit kod trošarine na pivo izneti ove godme 20 miliona šilinga (160 mil. dnara).
— Najveća južnoalfrikanska dijamantska firma Debers ne daje ove godine dividende. Prošle godine je na povlašćene akcije delila 40%. __
ПОЉОПРИВРЕДА | | | — Закон о извозу и увозу пшенице, ражи и пшенич-
вог брашна објављен 28. јуна предвиђа, да је извоз и увоз свију врста пшенице, ражи и пшеничних брашна искључиво
право државе, која ће извршивати преко својих органа или
преко установа које за то овласти Министар трговине. Даље је публиковано и званично саопштење да је Министарски савет решио, да држава интервенише за одржавање цене, да би се тиме обезбедило правилно уновчење овогодишње жетве пшенице. Према томе биће овлашћено Привилеговано извозничко друштво, да било посредно, било преко земљорадничких задруга и иначе, у свако време, почев од 5. јула ове године купује понуђену количину пшенице по најмањој цени од 160 динара за пшеницу просечног квалитета, утова-
урено у вагон или са одговарајућом повећаном ценом у
лепу. Шпеница познатог бољег типа по свом пореклу плаћаће се сразмерно више. Ове цене за све врсте пшенице постепено ће се у току године повећавати, Држава ће ставити Извозном друштву за то потребна сретства на расположење. Унутра, у границама наше државе, промет са пшеницом, ражи и пшеничним брашном потпуно је слободан, а врши се као и до сада несметано. То значи, да произвођач слободно може свом купцу (дакле било извозном друштву, било задрузи, било трговцу, било млину и т. д.) да прода своју шиеницу а купац може слободно куповати уз једину обавезу, да плати цену одређену решењем Министарског савета,
= Ових дана је у нашој земљи отпочео редовни пре-. 803 шећерне репе са утоварних станица у фабрике шећера.
— У Министарству пољопривреде врше се велике припреме (постављени су разни стручни одбори) за овогодишњу кампању сувих шљива и пекмеза. Контролне комисије вршиће преглед робе на извозним станицама да би тиме огарантовале извоз само добре робе. Очекује се да ће овогодишњи род шљива бити изврстан.
— Румунском парламенту је поднет законски предлог о увођењу премија на извоз пшенице у висини од 10.000 леја по вагону.
— U Francuskoj je povećan procent primešanja uvezenog brašna od 25 na 30%, jer domaće rezerve neće biti dovoljne do završetka žetve.
— U Kanadi se živo propagira osnivanje zadružnih or-
ganizacija za izvoz svinja. U Olendel je osnovana prva оуака.
organizacija, čiji članovi su obavezni da 2 godine sve svoje viškove iztuče njoj uz cenu, koja će biti utvrđena.
— Grčka vlada rešila je da otkupi i spali sav duvan slabijeg Rhvaliteta, koji bi rđavo uticao ma prođu iduće žetve duvana. |
čavanja uvoza veštačkog đubrefa. Oni kažu da domaće fabrike proizvode samo azot u većoj meri, dok je potrošnja šalitre pet puta veća od domaće proizvodnje. Sprečavanje uvoza će izazvati oskudicu u nekim vrstama veštačkog đubriva 1 poskup=
ljenje istoga, čime (Се se još jače ugroziti rentabilnost boljo- |
privrede.
| и по мил. дин. за подизање пољопривредне. огледне: ста-
--- Francuski poljoprivrednici protestvovali su protiv spre-
— Министарство пољопривреде је одобрило кредит од ' У SU (а Ма — i S += те [56 У; 5
1