Народно благостање
Страна 418 _
| Слободна кенкуренц ија. |
Поборници унапређења аутомобилског 2000 | ћаја ' траже да, гарантује држава, слободњу конку-ј ренцију, а тиме и слободан развој аутомобилског!д
саобраћја. Са социјално-ексномског становишта, тај
се захтев може бранити На следећи начин: | Развој железница је у већини држава довео до
монопола, државног или приватног : у пракси тај је
монопол железница постао и стварни саобраћајни. монопол. Речна пловидба овде није могла мното шта. променити, пошто је, као што рекосмо, ограничена,
у могућности развоја и конкуренције, Са појавом аутомобилског саобраћаја је железница изгубила тај монопол. То је свакако напредак и од велике опште користи. Сваки облик монопола садржи опасност бирократизације и заслуга је аутомобила, да је разбио то стање. Железнице нису више биле дорасле профињеним и интензивираним саобраћајним потребама данашње привреде. Ту празнину попуњава аутомобил који има. могућности да се у савршеној мери прилагоди свим индивидуалним потребама муштерија, чиме принуђава железнице да: се и оне модернизирају и прилагоде новим приликама.
Не смемо заборавити да су успеси индустрије у току
последњих година а у погледу рационаливације били омогућени великим делом побољшаном техником дистрибуције, што је опет заслуга аутомобила. И у погледу пољопривредне делатности, нарочито кад је у питању брао отпремање жетве, на пр. У Сев.
место.
o. вичке тарифе, т. ј. сразмерно веће терећење саобраћаја на, кратка отетојања у корист саобраћаја на велика отстојања; тиме пак је знатно отежано рационално искоришћавање привреде према, природним лежиштима сировина. Због тога је целисходно да се и овде појављује конкуренција аутомобила, која приморава железницу да се врати тарифама које одговарају трошковима коштања.
Из овога потиче Тражња, да. се државна, саобраћајна политика ограничи на стварање једнаких услова рада железнице и аутомобила, Држава на пример може да оптерети аутомобил нарочитим порезом, да би аутомобил у: истом обиму. доприносио издржавању друмова, као и железница за, колосек. Са друге пак стране има, држава да спречава, да железница искоришћује свој монопол и да помоћу борбених тарифа, (на. којима губи) убија развој аутомобила. тамо, где је рентабилнији од железнице.
ПН, Државна политика стежавања аутомобилског саобраћаја.
Ограничење односно кочење. -раввоја -аутомобилског саобраћаја, помоћу државних интервенција артументира се овако: Државе су инвестирале у железнице огромна сретства: ако ве дозволи слббодна конкуренција аутомобила, онда би известан део тих инвестиција постао нерентабилан што би опет имало за последицу да би се велики део овако инвестираних капитала, морао оттисати. — и
Слабљење железница треба, спречити већ и у
погледу на њезине јавне функције и због нарочитих,
дужности које има на основи нарочитих законских прописа, Дужност обављања транспорта, значи обаBey извршења, сваког транспорта, а не само оног
од којег има користи. Даље има железница дужност.
__НАРОДНО_БЛАГОСТАЊЕ
9 већини држава важе прогресивне желез-
Еј KASE =
__Бр. 27
одржавања, редовног промета, т. ј, она мора у свако“ 4004, у слабој коњунктури или сезони, одржавати
(одређени јој саобраћај. Њезине најважније јавне
рункције моту се овако сумирати: она мора подупирати депресиониране привредне гране (појефти-
|рравањем тарифа, ба шта обично не добија отште-
те), унапређење извоза, олакшање увоза потребКих животних намирница или сировина, одржавање родовних веза међународних путничких возова ит. д. Све. те дужности може железница, да испуњава само онда ако при томе има, могућност да путем по-. вишених тарифа. на. робу, која то може поднети, на- докнади претрпљене губитке. У томе пак је спречава конкуренција. аутомобила, _ Државе које приступају законским нормирањем конкуренције, усвојиле су горе наведена, гле- · дишта. Недавно је објављен у Белгији нов саобраћајни закон који предвиђа, да, мора аутомобил дати железници отштету од 10% на свима оним линијама тде је у конкуренцији надмашује, Мађарска, је у закону од 1980. године нарочито тешко укочијта разБој аутомобилизма. Сви аутомобили за јавни превоз подвргнути су концесији, која се одобрава једино ако. зато има потребе и ако за већ постојеће железничке линије од овога не буде од какве штете. За добијање концесија уживају предност железничка предувећа а затим предузећа речне пловидбе.
Уз поделу концесија предвиђене су стриктне
ање же —-јодредбе у погледу реда вожње и висине тарифе. Америци, заузима аутомобил једно надасве важној
хонцесионар има дужност да редовно отправља · транслорт, да изврши све превозе и да прими све остале обавезе које падају п железници. |
Ш. Монсполистичка саобраћајна политика,
Обе до сада наведене могућности за отклањање конкуренције не задовољавају. Ако се прихвати слободна конкуренција, железнице морају да изгубе велики део својих инвестиција. Ради се о суБиште великим износима да би се могло прећи преко њих са, једноставном, мотивадијом, да сваки технички проналазак мора да има за последицу отпис застарелих инвестиција. Тако на пр. је у Немачкој око 05 до 60 милијарди златних марака ннпвестирано у железнице, а, то је |; до '/. укупног немачког националног иметка. Неограничена слободна конкуренција спречава железницу да врши јавне функције, које са друге стране аутомобил не може. | да обавља.
Али ни ограничење односно кочење аутомобилског саобраћаја. не може да удовољава. потребама модерне саобраћајне политике. Пренмућетво које нови саобраћај аутомобилима тиме не долази до иаражаја. А то је социјално-економски штетно. Због
тога се код тих закона и добија утисак,.да су до.
нети из тренутне нужде, да би се њиховом помоћу спречило опадање прихода железница, док се о оправданим саобраћајним потребама привреде није. водило довољно рачуна. 1 | Остаје још анализа треће могућности, наиме координација оба, саобраћајна срететва у рационалној и смишљеној државној саобраћајној политици. Полазна тачка овакве политике треба, да буде по: лела, саобраћаја на обе гране, тако да обавља свака онај саобраћај у коме може постићи оптимум рен-. табилитета и у највећој мери одговарати економским потребама земље, Аутомобилу би имао да припада саобраћај на кратка отстојања, пре "света трави с.