Народно благостање
-- 4. јули 1931. НАРОДНО.
Страна 419
спорт робе високе вредности. У томе погледу има аутомобил несумњиво преимућство над желегницом, за коју претставља робни саобраћај на кратка отстојања извесне губитке. Даље мора аутомобил да обавља службу дотурања и растурања робе за железницу. |
Саобраћај на велика отстојања има да остане домена железнице. -
Да, би се то могло постићи, потребно је да се прикључи аутомсбил управи железнице или да се сва аутомобилска предузећа државном интервенцијом удруже у један монопол који може бити приватан, са државним надзором, или чисто државни.
То су већ разне државе покушале да спроведу. У Чехословачкој су прошле године основале државне железнице аутомобилско предузеће, са главницом од 5 милиона Кч. У Немачкој су прошле јесени закључиле државне железнице уговор са великом шпедитерском кућом Шенкер и комп., према коме се штедитерски саобраћај има да прикључи железници, тако да ће пошиљаоц робе у будуће имати посла само са железницом а не више са шпедитером и железницом. Осталим шпедитерским фирмама дата, је могућност да приступе томе уговору. Морају се обавезати да одустану од сваког саобраћаја на великим одстојањима, Тим уговором отежан је и саобраћај на кратким отстојањима у колико се не ради о саобраћају у погледу локалног дотурања и растурање робе.
Велико је питање да ли ће бити ссигурана праведна и економски правилна подела рада и интересних сфера између железнице и аутомобила, ако последњи буде прикључен управи железничкој. Сматра се да. јој недостају психолошки предуслови да употреби аутомобилски саобраћај тамо, где би могао да ради рентабилније од железнице.
"Због свих тих недостатака ми смо. мишљења
БЛАГОСТАЊЕ
који ужива железница. На овом захтеву базира и законски предлог који су прошле год, упутиле не мачке трговачке коморе свом Министарству саобраћаја. Сем до сада наведеног, подвлачи се још и то, да постоје између обе саобраћајне гране велике техничке а н економске равлике. Железнице имају велике јединице за товарење (вагоне), високе отпремне трошкове и ниске трошкове путовања. Код аутомобила ствар је обрнута ; код њега су трошкови товарења ниски а они путевања релативно високи. Аутомобилски саобраћај је много индивидуалнији од железничког. Окупљање и растурање добара, други је посао но транспорт на велика отстојања: тражи друге услове рада и другу технику, друге инвестиције и друге капитале.
Покрет ка централизацији аутомобилског саобраћаја је у појединим државама у пуном јеку. У интересу сваке државе је, да потпомаже тај развој и да води рачуна о организованој сарадњи између железнице и аутомобила.
Овако решење изгледа целисходно. Тиме се спречава неекономско и непотребно бацање капитала (као последица међусобне конкуренције) а истокремено се не кочи развој аутомобила као саобраћајног сретства, Тако на.пр. постоји могућност да, се У случају економског експлоатисања нових територија, или код повећања саобраћајних сретстава ради проширења саобраћаја лако може израчунати, да, ле ће се подићи аутомобилски друмови или железнички колосек; експлоатацију има да преузме она грана, која ће радити са нижом режијом.
Стављање аутомобилског саобраћаја под државну контролу има још и друге предности. Свака државна економска политика мора остати илузорна ако не обухвата и сав саобраћај. Политика унапређења извоза, или закључења трговинских уговора или заштита домаће производње, не може бити
да је у интересу модерне поделе рада потребно да се;
отвори нарочити монопол за аутомобил поред онога
од успеха ако држава нема могућности да утиче на одређивање превозних тарифа.
дамо
ДОГАЂАЈИ И ПРОБЛЕМИ
— — Ми смо већ јавили да је Не-
100 милиона долара за не- мачка Рајхсбанка због бегмачку Рајхсбанку јуна т. г. изгубила преко
O O и и-=--е== [9]. милијарди „марака. У злату и девизама, због чега се новчанично покриће крајем месеца било смањило на циглих 40,4%. Законски предвиђена граница покрића је, као што је познато 40%. Крајем сваког месеца се оптицај новчаница повећа просечно за 600 мил.
марака због ултимо' ликвидација, за крај јуна постојала је
велика вероватноћа да ће даљи одлив девиза имати са последицу. смањење покрића чак и испод законске гргнкце. Да се не би то догодило Рајхсбанци су прискочили у помоћ Енглеска банка, Француска банка, Федерал Резерв Борд и Банка за Међународне обрачуне са краткорочним
кредитом од 100 мил. долара, што чини једну трећину њеног |
губитка злата и девиза. Свака од споменутих банака учествује у кредиту са 25 милиона. Кредит, који истиче 16. јула,
понуђен је у вези са Хуверовим предлогом у намери да уб- |
лажи привредне тешкоће Немачке, за прелазно доба, док се
буду водили преговори за мораториум. Он треба да поврати |
ства од марке од почетка |
КЕ ·Ргедауапје ргојезога g. Dr.
поверење иностранства у немачке унутрашње политичке при--
лике и донесе олакшање на тржишту капитала. То се очекивање до краја јуна није испунило. Смањио се девизни сток Рајхсбанке за 40 милиона марака, али свакако треба истаћи
да је тај кредит био довољан и да је немачку привреду спа'сао од увођења рестрикције кредита од стране немачке
Рајхсбанке.
Naši su listovi zabeležili, da je g: profesor Dr. Frangeš održao u prvoj sekciji kongresa predavanje o mogućnosti organizo|L Seal a ev orkms 2 00 Vala, poljoprivredne DFOIZVOGnje i o nameri da se fegulišu ponuda i tražnja poljoprivrednih 'proizvoda. To je predavanje otštampano u zasebnoj brošuri na
:Frangeša na Praškom petnaestom međunarodnom agrarnom kongresu
||. francuskom jeziku (koji bi mogao biti bolji, a koji je redovno
ina kongresima vrlo slab) i mi ga preporučujemo našim čitaocima. Za one, koji nemaju mogućnosti ni volje da ga pročitaju, mi ćemo u kratko izneti rezime njegove teze:
1. Ne postoji ravnoteža ponude + tražnje najvažnijih po'ljoprivrednih proizvoda. Ponuda je · nadmašila tražnju. .
2. Opšte uzev u Evropi nema hiperprodukcije, jer njezine "автатпе zemlje ne mogu da liferuju više od 15% žita i 36% mesa
| i |