Народно благостање

Стрева 420

„Вр. 27.

UA ПН ОШ И

celokupne evropske potrebe. Višak dolazi od РВИ АШ Hartije za cigarete 11.13

zemalja.

У. Уазрозгауапје ravnoteže na sveiskoni MU može se izvesti za izvesne specijalne kulture, kao šećerna repa, duvan, pamuk, kakao, kaučuk, šećerna” frska i, |. d. a u izvesnoj meri za smrznuto meso, buter, sir, Svilu i t. d: formiranjem kartela Tabrikacije i utvrđivanjem kontingenta proizvodnje. Ta fakultativna organizacija |e:i ograničena na specijalne kulture, a poželina je pod uslovom. da je prihvate poljoprivrednici i industrijski karteli.

4. Ograničenje proizvodhje radi vaspostavljanja ravnoједе ређа да se ograniči samo na prekookeanske zemlje, jer one su proizvele pad cena na svefskom fržištu. Pri tome treba pretpostaviti fakultativne mere kao na pr. rejoniranie proizvodnje, subvencije za preorijentaciju, krediti i t. d.

5. Dok se ne izvede svetska organizacija, evropski kontinenf treba da se združi da vaspostavi ravnotežu ponude i tražnje za sebe. Time bi se podigle cene evropskih proizvoda i ogarantovao rentabilitet najvažnijih poljoprivrednih grana.

6. Ta organizacija ne treba da štiti interese izvozničkih prekookeanskih zemalja niti pak mere, koje pojedine države preduzimaju za zaštitu svoje poljoprivrede. Ona se mora ostvariti putem regionalnih trgovinskih ugovora između agrarnih i industrijskih država na bazi preferencijala i pomoću centralnih izvoznih organizacija.

7. Ukoliko klauzula najvećeg povlašćenja bude smetala takvim ugovorima, treba je izbaciti iz trgovinskih ugovora, ali samo u koliko se odnosi na dotične artikle.

8. Samo povećanje cena poljoprivrednih proizvoda može da poveća kupovnu snagu poljoprivrednih naroda i da zaštiti nezaposlenost industrijskih država. Zbog. {loga industrija i polioprivreda treba da ujedine svoje snage.i da paralelnim putevima idu istom cilju, na ime rešenju privredne krize.

Iz ovoga vidimo da go. Frangeš zastupa tezu preferencijala kao što je on formulisan u Varšavi. To je upravo po njegovom mišljenju privremena mera u korist Evrope,-a kao trajnu meru smatra on međunarodni sporazum na celoj kugli zemljinoj radi regulisanja proizvodnje.. Ono što profesor Frangeš nije kazao, to je, da ta svetska organizacija može da ima samo jedno jedino sretstvo za postignuće cilja, a to je redukcija Dproizvodnje artikala, koji su u hiperprodukciji. To je gledište koje su izneli Amerikanci na konferenciji u Londonu. Ko zna, može i to jednog dana da se ostvari! Sa naše tačke gledišta je mnogo bolje да se ta redukcija izvrši ekonomski sponfano srazmerno pritisku, koji vrše miske cene na pojedine proizvođače, jer u tom slučaju bi redukcija došla na najrentabilnija gazdinstva.

U aprilu 1931. godine, Кор је prvi mesec budžetske 1931/32. godine, iznosili su prihodi Uprave monopola 187.35 miliona di: Е ша пага, 510 је прогедепо за арге lom prošle godine, manje samo za 874 hiljada dinara; prema tome može se konstatovati, da su prihodi u tome mesecu ostali. stacionarni. To je povoljno, jer smo videli, da su prihodi uu prvom tromesečju ove godine bili manji mo u 1930. godini. Sledeća nam tablica pokazuje kretanje prihoda, prema pojedinim. artiklima:

Monopolski prihodi u aprilu 1931. godine

u. a pb Fi Mi

Artikal 1929. 1930. 1931. u april 1931. prema aprilu

u milionima dinara 1930. = # —

Duvan 134.24 141.34 136.09 __ 525 So 14.12 21.74 15.74 _ — 6:00 Petrolej 8.20 4.03 TOD ~. 3.14 Žižice 9.68 10.67 8.38 _ _ 2.20.

|skrupule bile bez zamerke. Na tom položaju je bio najduže

9.78 ODO __ 2 „| Razhi prihodi 0.33 0.65 10200 | 1263 Ukupno 11710. 188.22 187.35 __ (007

Ova je tablica veoma informativna; iz nie vidimo, да: ви „fazni prihodi” u aprilu ove prema aprilu prošle godine porasli za 12.63 miliona dinara; da toga nije bilo, ukupni prihodi bili bi u ovoj godini manji za 13.5 miliona dinara. Osim ove pozicije porasli su jedino prihodi od petroleuma, za 3.14 miliona na 7.17 miliona dinara. Mi smo već nekoliko puta imali priliku da istaknemo, da je to u vezi sa uvozom i načinom naplate takse — a uvoz petroleuma podvrgnut je raznim. sezonskim okolnostima. Najvažniji monopolski artikal čiji prihodi iznose u aprilu preko 72% ukupnih monopolskih :prihoda, je duvan. Taj ie artikal i vrlo interesantan kao konjukturni barometar. Njegovi prihodi su i u aprilu ove godine podbacili — za 5.25 miliona, a iznose svega 136.09 miliona dinara. Ovu smo pojavu konštatirali ovogodišnje za sve mesece a smatramo, da je екјаtantan dokaz o znatnom pogoršanju privrednih prilika. i

Znatno je podbacio i prihod soli; prema istom mesecu prošle godine za 6 miliona dinara, a iznosi 15.74 miliona dinara. Svakako za to smanjenje ne smemo tražiti razloga u opadanju konjunkture; *o bi bilo pogrešno. Prihodi od soli su opali zbog toga, što su velikozakupci u ranijim mesecima nabavili velike stokove, koje sada postepeno rasprodavaju. Prihodi od žižica manji su za 2.29 miliona — što je takođe sezonskog karaktera.

Hartije za cigarete su podbacile za 3.12 miliona (skoro za 30%), zbog toga što potfrošaći sami sve manje prave cigarete. To opadanje je pojav, koji primećujemo već nekoliko godina.

U toku prvih četiri meseca kalendarske 1931. godine ukupni monopolski prihodi iznosili su 701.7 miliona dinara; u istom razdobliu prošle godine 723.3 miliona — prema tome su u ovoj godini manji za 21.6 miliona dinara.

_ Ako je verovati Topazu, a Patlamenfarni anketni odbor za istraživanje mnedopuštenih veza između politike i finansija +to potpuno potvrđuje, francusko zemljište je vrlo pogodno za razviće korupcije. Postoji čitava literatura o korupciji u francuskom političkom i parlamentarnom ·životu za. poslednjih sto godina,.ali se nikada do sada nije pružio prst na pretsednika francuske republike, niti je ikada pala sumnja na njega, da je svoj uticaj zloupotrebio u cilju koristoliublja.. Na tom položaju su bili stalno ljudi, čije su moralne.

8.

Dumerg 1 Роепкаге .

Poenkare, francuski Aristid. Zna зе, да је оп собоуо celo svoje imanje izgubio za vreme svog pretsednikovanja, ali malo njih znaju, kako je fo bilo. у

Kad je proklamovana Treća republika, ni u· jednom 2а-'

'konu nije bilo propisano, da pretsednik ne podleže plaćanju po-·

гета na svoja pretsednička beriva. Ali se tokom vremena via fakti došlo do toga, da su pretsednička beriva postala oslobođena od poreza. Tako je bilo * kod nas pre dvadeset i nekoliko. godina. Radikalni ministri su, jednim raspisom oglasili ministar зке plate za oslobođene od poreza. Samostalska vlada 1905. godine poništila je taj raspis, koji je u ostalom bio nezakonit, i razrezala porez na ministarske plate. Čim su pali samostalci i došli ponova radikali, oslobodili su ministarske plate od poreza, i lime se staviti u tom pogledu na isti rang sa krunom, čija. je civilna lista na osnovu ustava bila oslobođena od poreza., Docnije je to ušlo i u poreski zakon.

G. Poenkare je kao dobar poznavalac zakona jednoga dana primefio da blagajnik koji mu isplaćuje pretsednička betiva ne zadržava ništa na ime poreze.

Tražio је да ти se "опезе zakon, i pošto je- Ра да,