Народно благостање

11. јули 1931.

це (22,9 мил. 1930. год.), а 6,1 мил. ражи, према 7,2 мил. 1930. год.). Принос жетве је опао саобразно смањењу површине за обраду од 1,57 на 1,56 мил. хектара.

— Данашњи режим у Италији ставио је себи за задатак да исуши и оспособи за обраду преко 4 мил. ха некорисне земље. Велики предели као и пр. Падска и Венецијанска низина, римска кампања, крајеви у провинцијама Емилији, Калабрији, Сицилији и Сардинији састоје се из мочвара и пресушеног тла, испуцаног као камен тврдог, Радови се проводе грозничавом ужурбаношћу, јер Италија поуздано очекује да ће мелиорацијама решити неколико важних националних проблема. Познато је да је италијански трговински биланс са аграрним државама дефицитаран. Велика потреба пољопривредних производа у Италији је узрох њеноћ. неповољном . трговинском билансу чији дефицит је 1928 год. био 7,5 (22,5 мил. дин) а 1929 год. 6,5 милијарди лира (19,5 милијарди дин.). Стварањем нове земље за обраду повећаће се пољопривредна производња па ће у савезу са тргевинско-политичким мерама излечити трговински биланс од дефицита. Повећање производње би имало за последицу и повећање просечне годишње ренте, која данас у Италији не износи више од 6.600 дин. на главу становника, према 13,5 хиљада дин. у Француској, 22,5 хиљаде у Енглеској, а 42,6 хиљада дин. у Америци. Тежак проблем је и нагли пораст становништва, чија густоћа је достигла највиши степен.

Велика насељеност, а слаба могућност зараде створила је у Италији масу Т. зв. брачианти, људи који живе од данас до сутра, највише пољоприврелних радника. Влада

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Страна 445

САОБРАЋАЈ

— Дунавско паробродарско друштво објавило је извештај за 1930. год. Оно исказује понова губитак и то од 4,27 мил. шилинга (34 мил. дин.), од чега ће се 4,07 покрити из резерва, док ће се остало пренети. јавили смо да је друштво закључило са аустријском владом уговор, по коме ће му ова давати кроз 20 година субвенцију, |

КОЊУНКТУРА

— У Бугарској је запретила озбиљна опасност општег штрајка. Радници траже 20% повишење надница. У итрак су ступили већ радници текстилне и цигларске индустрије,

из ПОСЛОВНОГ СВЕТА

Godišnje skupštine, 19. jula: Prva srpska bašaidska štedionica d. d. Bašaid

(vanredna). — Konjska železnica (tramvaj) d. d.; Mel: Gorica (redovna). — Srpska štedionica d. d. Okućani (vanredna). Липитације. |

Инж-техн. оделење Мин. војске и морнарице, Београд, 21. јула, за довршење зграде занатлиске чете у Београду, (2.269.536.84). — Инж.техн. оделење Мин. војске и морнарице, Београд, за подизање зграда .у Ћуприји (динара 2.050.190.45у. — Инж. команда шумадиске див. области, Крагујевац, 18. јула, за израду једног објекта у Грошници (дин. 1.362.149.98у. — Техн. одел. Кр. Банске управе, Загреб, 21. јула, за утврђивање обале на Драви, сектор „Крижница—

намерава да њима подели ново земљиште да га обрађују под њеном контролом. Рекли смо да се радови хитно изводе. Исушује се мочварно земљиште пумпањем и стварањем мреже канала и насипа. То ће трајати можла 2 ло 3 деценијг коштаће небројене милијарде. Чврста одлука влале да изведе свој план огледа се у чињеници да успркос великим уштедама није кресала суме одређене за то извођење.

Међутим и ако ће коштати огромне суме споменути радови су тек претходни, јер У извођењу плана тежиште пада на оплоћавање земље, поделу и насељавање њено, страрање села и комуникација.

— јелна група аустотских банака пол воћством Лендербанке поделила је аустријским поодуџентима шећепне репе предујам од 4 мил. шил. (32 мил. дин). Они лобивату од ложаве јелан лео приноса од пореза на шећер. На то им је дат салањи предујам.

—_ Ауетбијски увоз глаког дувана за првих 5 месепи т. г. износи 29 мил. шил. (232 мил. лин.). према 6 мил. (48 мил. дину у истом разлобору протлле голине. Потроттња грчког дувана повећала се на пачун бугарског и турског, чији је квалитет ове голине слабији.

— У финској ће ускоро бити основана Банка за пољопривредни кредит чија ће задаћа бити да конвертира по :0привредне дугове, чији су услови тешки. Већ је успостављен сснивачки одбор, али се дискусија води око висине главнице будуће банке. Изгледа да ће максимални износ емисија облигација бити око 200 мил. фин. марака (2,85 милијарди дин.). Да би се пољопривреди што обилније помогло зајмови ће износити 70% вредности заложеног земљишта, а 30% заложене шуме.

Франићева ада“ (584.432.91). — Инж. одел. команде ваздухопловства, Нови Сад, 4. августа, за подизање једне зграде ва аеродрому у Краљеву. — Рачунско-екон. одел. Мин. грађевина, Београд, 18. јула, за оправку држав. пута БеоградЛазаревац (716.986.45). = Команда Краљеве Гарде, Топчидер 18. јула, за подизање касарне коњичке бригаде Краљеве Гарде у Топчидеру (14,783.268.81). — Техн. оделење Кр. банске управе Савске бановине, Загреб, 20. јула, за ва-

пренос и утовар у вагоне (996.000).

"Trgovački registar,

Radio a. d., Beograd, upis novoizabrahog člana Upravnog odbora, g. Maksa Gojtajna iz Berlina. — Elekirično društvo Vojvodina a. d. Beograd, upis osnivanja sa glavnicom od .din. 4,000.000 — podeljeno na 4000 akcija od po din. 1000.ојазебе na ime. Upravni odbor: 8. 8. Charles Breck, Walter Binns, Aca Pavlović i Vasilj Engaličev i Nadzorni odbor: 2. 5. Clarence Carruth, Cornelius O'Sullivan i Miša Pavlović. — Amerikansko-|ugoslovensko elektr. društvo, Wilmington, Sjedinjene amer. države, upis otvaranja filijale u Beogradu, punomoćnik g. Charles Renwick Вгеск. — Opšte jugoslovensko bankarsko društvo, a. d. Beograd, upis brisanja članova Upravnog odbora: g. g. Georges Theunis i Dr. Vladimira Đorđevića i upis noVoizabranog člana g. Edmunda Goldšmita iz Beča. — Tetovska trgovačko-industriska banka, Tetovo, otvara filijalu u Kičevu. — Modoška gradska štedionica d. d. Modoš, upis likvidacije. — Ohridska trgovačka banka, Ohrid, izmena čl. 38, 41 i 42 dr. pravila. — Brodarsko akc. društvo „Oceanija” upis novoizabranih članova Upravnog odbora: g. g. Dr. Milan Stojadinović,

Antun Sablić, Jovan M. Ranković, Marijan Mažuranić-Janković,

ђење 12.000 кв. м. туцаника из држ. каменолома Топличица,

У хотелу „Сплендид“ собе су врло чисте; свака соба има топлу и хладну текућу воду и централно грејање. У хотелу „Сплендид“ пене су врло умерене: соба са ! креветом од дин. 40—10, соба са 2 кревета од д. 60—1'00

„Ko само једанпут одседне у хотел „Сплендид“ увек ће после одседати у њега, јер се у њему има највећа удобност и налази се у центру вароши спроћу Двора, Брнанова (раније Дворска) улица бр. 5. — Телефон 29-44