Народно благостање

„Страна 438

| „rudžbine po zakonu o državnom računovodstvu — kad _ je u pitanja plaćanje iz državne kase. Mi imamo dosta | ерагас onih poradžbina koje su u toku. Mogli smo ih __imati više da smo u tom pogledu bili hitriji, Možda će _ Nemačka hteti da nam delimično izvrši ugovore o svome _ “iošku pfi čemu bi verovatno i sama industrija dala _ Kredite, a moglo bi se doći do sporazuma da se jedan - deo plati u gotovom a jedan deo da kreditira Nemačka. 7 OStaje još jedna tačka o kojoj Amerikanci nisu " Riči da pregovaraju, a koja se tiče takođe samo FranCuske. To je pitanje garantnog fonda od 500 miliona

TREK: NON S

ПРАВНИ

“ 'Законодавство о банкарској радњи у Летонској

ЗЕЦ

| Наше позитивно законодавство не садржи готово никаквих одредаба о банкарским радњама, т. ј. о приватним 1 зедузећима,. која нису акционарска друштва или кредитне „Задруге, а стално. им је занимање обављање банкарских опе„рација. Само за промет са девизама и валутама те су радње . до сада морале прибављати одобрење Министарства Финансија (Генералног Инспектората) и држати се Правилника, _изданог, од тога Министарства. Али тај је Правилник остав__љад потлуно ван свога домашаја све кредитне послове бан„харских радња.

гасе. = Србијански закон о радњама не издваја банкарске чрадње“ из 'низа других трговачких предузећа, дакле признаје њиховим власницима слободу оснивања и рада без нарочите контроле власти, а пракса чак им је допуштала да не воде рачуна: ни о општим прописима о протоколисању трговачких фирми. На име, трговачке коморе и првостепени судови, позивајући се на нејасно и неспретно формулисани пропид Бр. 154 т. 2 Таксене тарифе и на чл. 134 Таксеног и Пристојбеног правилника, толерирали су протоколисање банкарских радња под именом, — које се обично даје акционарским друштвима, ма да свака лична, инокосна или ортачка фирма мора гласити на имена ортака (5 5 Трговачког законика и "2 'Закона о радњама). | |

7

Колико се та пракса косила за законом и колико је _била штетна, драстично и лепо је приказао г. д-р М. Бошковић „У своме чланку у „Народном Благостању“ („Фирме банкар| ских радња“ 1929 Бр, 9). Али се она, изгледа, одржала до _ ступања на снагу оног дела закона о судским таксама, који „Је променио низ тарифних бројева Таксене тарифе па и Бр. 154 (1 јула 1930 г.), и Закона о сузбијању нелојалне утак_„мице (11 маја 1930 г.), који забрањује као нелојалну рекла„му јавно изнашање о приликама свога предузећа што би мо_Бло изазвати обману и тиме овом предузећу у утакмици „створити преимућство на штету других такмичара. Овде, „ван. сумње, спада и обележавање фирме на један такав на„Чин, који би могао изазвати обману да је то акционарско дру.штво., Кад је суд позван да тражи од трговца, који хоће проTON олисати фирму под својим именом, да дода и име оца или „место, из којег је кад већ постоји у истој вароши слична „фирма; онда би морао стати на пут и овом начину нелојалне „конкуренције... ни ЛИ И без обзира на наведену праксу у погледу фир„МС банкарских радња из више других разлога, О којима овде „нећемо, расправљати, мора доћи и код нас до јачег мешања законодавца и услове за отварање и вођење банкарских рад„ња. Закон мора тачно прописати, под којим условима бан_ карске радње могу обављати своје операције. С тога треба „И нас да интересују покушаји, који су чињени у томе правцу,

___HAPOJIHO BJIAFOOPATDH ·

Bp, 28

maraka, koji bi Francuska imala da položi Banci za međunarodne obračune, ako Nemačka traži moratorium sa! obrazan Jangovom planu. Francuska smatra da ne bi | bilo pravo u slučaju da Nemačka dobije moratorium po | Јапроуот planu da daje tih 500 mil. maraka, kad već | podnosi žrtvu po Huverovom predlogu. O ovome će rešavati naročita komisija. Naša je Situacija relativno povoljna jer ćemo dobiti avans koji će pokriti znatan deo onoga što gubimo moratoriumom. Istina putem zajma, ali danas zajam među državama | nije više ono što je bio zajam u rimskom pravi.

ва

ПРЕГЛЕД |

у иностранству. Један од најновијих покушаја је Летонска Уредба од 16 јануара 1930 г. (Збирка закона Бр. 1 чл. 21).2)

Летонски закон дефинише банкарску радњу донекле па један негативан начин: као приватно предузеће основанс без одобрења статута од стране владе, а које се бави кредитним операцијама из надлежности банака (чл. 174). Власник једног таквог предузећа нема права именовати исто друкчије него „банкарска радња“ (Вапксезсћан). (Овај са назив облигатно додаје имену власника на фирми, формуларима, рачунима и т. д. (чл. 176 т. 2 ).

За оснивање једне банкарске радње потребно је одо: | брење Министра финансија, који ће водити рачуна о личности оснивача. С тога, без његовог пристанка концесија се не може на другога пренети. Омрћу власника гаси се концесија, ако Министар финансија не одобри пренос на другога право (чл. 175). У молби за оснивање банкарске радње мора се навести које ће банкарске операције предузеће обављати. |

Оснивач има поднети доказе да располаже са најмањим обртним капиталом од 200.000—100.000 лата), према месту где се оснива предузеће. Свакако капитал банкарске радње не сме бити мањи од 10% укупног износа обавеза (8 177); 10% тога капитала се мора депоновати код Летонске народне банке за осигурање евентуалних потраживања из пословања радње (5 178). Одобрење за отварање банкарске радње има да се искористи за 6 месеци, иначе губи своју важност. Готовина у благајни заједно са салдом текућег рачуна и специјалних текућих рачуна код Летонске банке и њених филиала ће износити најмање 10% укупних обавеза банкарске радње (чл. 180).

Власник банкарске радње дужан је израдити један правилник о пословању исте, који ће бити обавезан за њега самог и за његове чиновнике. Овај се правилник доставља на знање Министру финансија.

Банкарске радње могу примати улоге на књижице и на текуће рачуне. Уложне ће се књижице издавати на суму, која не сме бити мања од 300 лата и гласити ма име, Пренос књижице на другу особу изискује пристанак банкарске радње.

| Власнику радње забрањено је давање зајмова члановима своје фамилије и лицима, која су у односу сротства или тазбине до 2 степена, као и чиновницима радње. Ако је радња својина трговачког друштва, ово правило важи за блиске рођаке ортака.

1) На немачки језик ова је уредба преведена у позна-

том часопису 2енасћинћ Ни Озресће Н. 8—9. 1930. Berlin. | 2) Нова уредба замењује 4 Одељење Кредитног закона изд. 1903. г, т.ј. књ. ХЛ део 2 руског Свода закона, који важи

и сада у Летонији. С тога наведена Уредба придржава се нумеризације тога закона,