Народно благостање

25. јули 1931. HAPOJIHO

нака имали потраживања код других дуговања, а нису могли с једног рачуна књижити на други, тако да су на једној

страни плаћали огромне камате а на другој примали врло,

мале. Мораторијум је унео хаос у приватне и јавне рокове. Дешло је до тога да је мораторијум за банке створио виа факти општи мораторијум. Мораторијум је створио ново неповерење према банкама, јер због њега нико више не носи своју готовину у банку.

Исто тако је била велика грешка затварање берзе. Ту би интервенција, као код Данатбанке, много више вредела но затварање. Сад на пример појавило се питање ликвидације терминских послова. Пошто берза не ради, нема курсева на основу којих ће да се ликвидира. А друго пошто постоји банкарски мораторијум, то је ликвидација тешка и због тога што купци неће имати где да ломбардују примљену робу.

А што је најглавније оскудица новца у земљи је све.

већа. У очајању се влада одлучила, све услед патолошког страха од инфлације и депресијације марке, да се искује си» тан новац за поткусуривање и пусти у оптицај за 10 марака више по глави становника. Пустиће нових 650 милиона, а укупан износ биће 1850 милиона.

Затварање Данатбанке има врло неповољан утицај на народну привреду. Данатбанка им 250.000 рачуна и нај већи део немачке индустрије и подузећа је заинтересован у њој као дужник или као поверилац. Због тога се указалч потреба да се банка понова активира. То пак није лак задатак. (С друге стране пале су две банке, једна у Бремену са 200 милиона марака пасиве.

Мораторијум је најзад имао једно страховито штетно дејство по Немачку, на које изгледа нико није мислио. То је шперовање потраживања немачких банака и Немаца у икостранству. Сутра дан по објави банкарског мораторијума швајцарске банке су одбиле да плаћају чекове вучене од стране Немаца и ако имају потраживање. Тако су поступиле све остале банке у Европи и Америци. Тако је. целокупан девизни сток немачке нације, како онај Рајхсбанке тако и онај приватних банака и лица, био суспендован. Све да су стране банке и хтеле да продају девизе у замену за марке, не би могле због тог што им се чекови нису исплаћивали. То је била сасвим природна мера, пошто је банкарски мораторијум у Немачкој затворио сва, потраживања иностранства у Немачкој. А она су била много свећа но Немачка на страни.

Али је најтеже дејство оскудице новца у оптицају на јавне финансије. Порески приходи потпуно су стали. једна нова хитна уредба подигла је каматну стопу на 10% на задоцнеле пореске обавезе. То је готово детињасто. Кад првокласни дужници по текућим рачунима. код банака плаћају 13% камата, кад ломбардни дужници плаћају по 20%, онда свакако да 10% на задоцнелу порезу не значи приморавање на плаћање пореза, већ на против кредит дужнику под врло псвољним условима. Као што смо рекли у прошлом броју, од јавних финансија Рајха, земаља и општина живи велики део становништва. Пре неки дан је изашла уредба по којој ће се у будућности плаћати плате чиновницима које су се плаћале месечно у напред (како јавним тако и приватним) плаћати у три пута месечно. То ће имати за дејство да ће чиновници тражити рокове за подмирење својих обавеза. То ће такођер да обори платежни морал у земљи.

Немачки народ показује савршену дисциплину. Али су морални напори врлине које се могу практиковати само кратко време, ако су у супротности са материјалним инте» ресима народа. Свет мирно подноси уредбу по којој може да прими недељно 20 марака од своје уштеђевине депоноване код банке. Али произвођачу и трговцу ништа не по» маже. највећа дисциплина у случају ако послови више не

БЛАГОСТАЊЕ Страна 471

иду и он није у стању да одговори својим обавезама и подмири трошкове. Цео немачки народ сматра да је то једно пролазно стање и да ће се за кратко време решити не само актуелно питање кредита и новца, већ тако рећи његова судбина.

И Дејство немачких тешкона на остали свет.

Све су државе повезане међу собом спољном трговином. Спољна трговина је најјача ћуприја између националних привреда. Немачка спољна трговина износи око 20 милијарди динара месечно и природно је да промене у њој морају имати дејство и на остале земље, њезине лиферанте и купце. За сада је немачки извоз у стагнацији. Узрок теме лежи у социјализирању злата од стране државе у Немачкој. Ми се чудимо да се у новинама појављује белешка |да је у Њујорку, Лондону поново отворена трговина девизама: Берлин. То је апсолутно немогућно. Не може се ни купити марка због тога што се чек, који се вуче на потраживање код немачких банака, услед мораториума не исплаћује. Према томе ко купи марку не може је ни добити iy Немачкој. још мање се може продати марка због тога |што Рајхсбанк не даје странцима у опште девиза за марке. | Другим речима ко хоће да купи робу у Немачкој мора да "положи ефективне марке, а оне се у опште не могу добити | ош банке имају мораториум, а ко хоће да прода у "Немачкој мора примити само марке. Последње је било судбоносно по увоз у Немачку. У почетку мораториума огромне. количине варива у Холандији пропале су на граници Немачке због тога што извозници нису хтели примити марку. Странuu Hehe ma приме чек на марке не због тога што се плаше за њезину вредност већ нарочито због тога што га не могу. искористити, пошто су затворена сва потраживања у маркама. Огромни су губитци које дневно трпе државе што тргују са Немачком. То су Француска, Холандија, Данска и остале околне земље. Има производа који су подложени крару, као јаја, поврће, воће и т. д. То су чисти губитци за произвођаче у околним земљама. Ту је очигледна повезаност економских судбина појединих народа.

још су већу узбуђеност у околним земљама изазвале мере о отежању путовања Немаца у иностранство. Прво узбуђење дошло је услед социјализације марке због чега Немци који су се затекли у иностранству нису могли платити рачуне у хотелима нити су се могли кренути. Друга је мера још страшнија: Немац који хоће да изиђе из земље мора платити таксу од 100 марака (1350. динара). Швајцарска влада протествовала је против тога јер половина туризма у Швајцарској, а туризам је тамо најважнија индустрија, — живи од Немаца. Исто тако су хотелијери у Холандији и Белгији одржали конференције и одлучили да примају од Немаца марке као сретство за исплату њихових рачуна. А што се тиче Аустрије њу је потресла више парализа немачког туризма него сви остали бурни догађаји па чак и сама криза Кредит-аншталта. Има крајева у Аустрији који живе од немачког туризма. Милионе дневно губи Беч који последњих година у главном живи од туризма. Сви напори аустријске владе и полузваничних организација да се бар од Аустријанаца примају марке у замену за шилинге и да се укине излазна такса од сто марака, остали су безуспешни. Немачка влада је немилосрдна. Мањак прихода аустријске “народне привреде услед осуства немачког туризма толико ће. бити осетан да ће бити крајева који ће пасти у крајњу беду зимус због тога и да ће се то осетити на девизном стоку Народне банке. Аустрија је после Швајцарске једна од најјачих туристичких земаља и то претставља једну велику активу и у њезином националном дохотку и У билансу плаћања. ;

После Немачке у најтежем ес: положају налази Ма-