Народно благостање
Страна 458
На срећу Касацидни“ суд у Београду у решо седници 22. јуна ов. год: "донео је начелну. одлуку која коначно решава постављено питање а у исто време посредно указује правац, у коме треба тражити решење и других питања, која смо додирнули у нашем горепоменутом чланку.
Касациони суд нашао је: „Да је прописом 5 5. тач. 18 поменутог закона одређена надлежност среских судова за доношење одлука по предметима забране, притвора, прибелешке, интабулације (надинтабулације) и обуставе и" да њиме није изузето из надлежности среских судова донопење одлука по овим предметима и онда, кад тражбина, чије се обезбеђење тражи, потиче из трговачког посла. 8 17. Закона о устројству трговачког суда, — према чему су срески судови надлежни да доносе одлуке и по таквим тражењима обезбеђења, за које је до овог закона био надлежан Првостепени трговачки суд“.
Ова је одлука по закону обавезна за сва оделења и општу седницу Касационог суда. Ма да закон ништа не каже о' њеној обавезној снази | ниже судове, мишљење Касационог суда сигурно биће за њих меродавно ако не ганопе imperii, свакако нарепо гаНошв. Одлука стављена | свима на знање, јер је објављена 2. јула 1931. ту у бр. 127. XLIX. O а
Тек је прошло 10. месеци, · како је професор Серинг на конференцији Друштва за социјалну политику у Кевигсбергу указао на последице механизирања и машинизирања американске пољопри-
Крај благостања машини„зираног фармера
===
вреде. Он је рекао да је овај велики технички напредак у.
главном учињен у полусувим крајевима Америке, на чије се обрађивање пре није могло ни мислити. Техника је олакшала дубоко орање, брзу и рационалну, обраду и тим омогућила производњу пшенице без великог ризика. Професор
· Серинг је указао на ванредно ниске трошкове коштања због ашинизирања. Просечни трошкови износе. 50—60 цента пе бушелу, а: у најповољнијем случају чак 37 цента.
Ова открића Серингова изазвала су неуке коментаре |
у.лаичкој штампи, која је створила лозинку о повољним условима производње прекоокеанских земаља. Ми смо се. чешће бавили тим питањем и објашњавали, да "због конкуренције тих нових крајева трпе у првом реду произвођачи у осталим крајевима Америке, у колико се из топографских узрока нису могли прикључити општој машинизацији_ и механизацији, а и због скупе земље, високих камата. на. хипотеке. идр. :
· Читав свет је завидео срећном преријском сељаку, кејигје своју пшеницу продавао по ! долар од бушела. На жалост. је тој“ срећи дошао крај, јеђ данашња цена пшенице у тим. крајевима није већа од 25 цента mo бушелу или 51 дин. по товару т.ј. за 29% ниже од најнижих трошкова производње. На: цену врши велики притисак удаљеност од великих насеља. Данас се канзаски фармеју налази у највећој беди: Тим више, што је држава престала са интервенцијама на тржишту. Федерална Пољопривредна Дирекција има намеру да'се што пре реши својих вишкова. Истина, она: се обавезала да неће продавати месечно више од 5000 бушела, али је. сигурно да се она: неће обзирати на ту 006aBe3y,| ako јој се пружи прилика· да прода веће количине.
Колико је управа" њена противна свакој“ интервенцији)
"ОН БЛАГОСТАЊЕ
Али значај ове одлуке "због високог ауторитета! суда | „који ју је донео, излази из оквира питања, које је било ди- . ректно. постављено на решавање. Наведени разлози те од луке задали су смртни ударац. теорији, према: којој Закон о установљењу среских и окружних судова не дира у надлежвост Првостепеног трговачког суда у Београду те та надлежност остаје непомична по среди померања компетенције осталих судова као нека зтзша јп Пштте пога, Ми смо. се. |бсрили против ове теорије, и нагласили у горенаведеном чланку да је од !. априла о. г. за спорове, чији предмет у невцу или у невчаној вредности не прелази износ од 5000 динара, надлежан срески суд и тада, кад тражбина потиче. из менице или којег другог трговачког посла. Сад Касациони суд даје тумачење Закона о установљењу. окружних -H среских судова, према коме је срески суд надлежан и за предмете, који потичу из трговачких послова, уколико ти. предмети нису изрично од тога изузети. Ако применимо ову Методу тумачења, санкционисану ауторитетом Касационог суда, на 85 5. тач. !. и 5 7. тач. 2, истог Закона, биће јасно, да постојећа пракса, која негира надлежност Среског суда за град Београд за меничне и друге трговачке спорове, чији предмет у новцу не прелази 5000 дин. — није на закону основана. : |
Проф. Л. Таубер.
ДОГАЂАЈИ И ПРОБЛЕМИ
најбоље се видело приликом једне дискусије о предлогу за (подупирање цене пшенице, који је поднела једна фармерска организација. - |
Ми доносимо предлог и разлоге, који су Дирекцију навели да га одбије, јер они живо илуструју стање на име. риканском тржишту. Предлог је тражио да се сви произвођачи пшенице организују у Друштво за вишкове пшенице, чија би задаћа била да утврди, који се проценат домаће производње преузима у сврху исхране домаћег становништва. Чланови друштва би се обавезали да не продају пшенице преко тог процента. Вишак би морали или сами конзумирати или га предати друштву не тражећи предујма. Друштво би настојало да поверене му вишкове прода на светском тржишту, при чему је цена споредна. По одбитку трошкова, добивени новац би се поделио члановима према количини излифероване робе. У години 1932. и 1933. би требало смањити површину за обраду за онај проценат, за колико је потрошња мања од производње.
Федерална Пољопривредна Дирекција указала је у свом одговору на практичне тешкоће да се сви фармери на. гсворе да приступе оваквом друштву. Осим тога је разлика између домаће производње и потрошње за исхрану станов- · ништва врло велика — преко 70%. А пошто је немогуће привући све фармере организацији, то. би њеним „члановима. била одобрена за продају квота много мања од горњег процента. Већи део фармера не би могао на то пристати, под притиском невоље и поверилаца. Из истих разлога не би ни. чланови могли гарантовати да ће се држати обавеза.
Федерална Пољопривредна Дирекција нашла је да је решење неекономско, јер не узима у обзир индивидуалне ни локалне односе, који су врло различити. Поједини фармери н. пр. могу целу своју жетву да сами утроше у домаћу упстребу и на исхрану стоке, а други ништа. Док фармери око реке Мисисипи и југоисточно од ње могу своју жетву лако да“ пласирају на домаћем тржишту, они на северозападу и: према Тихом 'Океану упућени су искључиво на извоз. Једни“ су довољно имућни да се неко време уздрже од про»