Народно благостање

1. август 1951. пи а НЕ Де даје жетве, док су други, сиромашни, приморани да што пре продају да се помогну. Због тога. је немогуће унапрел одредити количину, која се не сме бацити на тржиште и делити је међ фармере. Исто тако је немогуће провести редукцију површине за обраду, како то план предвиђа. Сама Федерална Пољопривредна Дирекција де одвајкада препоручивала фармерима смањење површине за обраду, али никад није ни помислила на принудно извођење. Сумњиво је да би се цена могла држати на висини, кад би и дошло до сстварења плана, јер би фармери пожурили да што пре "уковче на домаћем тржишту одобрену количину жетве. Организација не би могла да пласира поверене јој вишкове на светском тржишту, а да тиме не изазове катастрофалан пад цена, “јер у исто "време“ претстоје велике понуде од стране Русије. Слом цена би обухватио и американско тржиште. један од најважнијих проблема американске политике жита је дакле, како би се могла ослободити огромних вишкова, а да при томе не падне цена. |

Остварењем горњег плана само би се повећали вишкови, а проблем постао још већи.

Из целе ове аргументације излази да побољшање стања може доћи само успостављањем слободног тржишта. У последње време је претседник Федералне Пољопривредне Дирекције Стон изјавио неколико пута, да је једини задатак Дирекције да фармерима претстави што јасније стање на тржишту и да их подупире у организовању самопсмоћи. Једини спас лежи у редукцији површине за обраду.

То је дакле једини излаз за срећног машинизираног фармера. - :

После дуже паузе од три месеца показују приходи државних монопола у мају ове

Монополски приходи у мају т. г.

године повољније резултате,

| у i (Они износе свега 189.22 милиона динара, а према истом месецу прошле године већи су за 2.34 милиона динара. Према појединим артиклима приходи су били следећи;

5 S = .| e Gad || < O O OK) - _____ Е. У милионима динара

Дуван 146.83 14630 —-0.52 28817 28240 — 5.717 Со 17.03 18.57. -|- 1.54 38.77. 34.32. — 4.46: Петролеј 2.66 642 --- 315 6.69 13.59 == 2.70 Жижице 10.48 9,98 — 049 _ 2115 18:37, — 2.78 Харт. за циг. 9.08 :1.32. = 116 18.86 13.98. — 4.87 Баз. прих. 073 0060 "0173 1.38 19:89 -|- 12.51 Укупно 186.82 189.21 - 2.39' 375.04 376.56 - 1.52

· Приходи од дувана износе 146.8 милиона динара; у томе артиклу примећујемо према прошлој години незнатно смањење од 520 хаљада динара, због чега можемо рећи, да су остали скоро непромењени. Соје у мају ове године дала 18.57. милиона динара, или за 1.54 милиона више но у мају 1930 године. Исто тако су повећани и приходи од петролеума; порасли су за преко 100%, за 315 милиона: на 642 милиона динара. Остала два монополска артикла, жижице и хартија за цигарете "показују нешто мање приходе: од жи.жица износе 9.98 милиона, и то према мају 1930. године за 500 хиљада динара мање, а од хартије за цигарете износе 7.32 милиона или за 1.716. милиона мање; у томе артиклу је опадање прихода појава, коју регистрирамо сваког“ месеца.

Монополска управа је буџетом предвидела, да ће приходи у мају износити 2012 милиона динара; према томе су остварени приходи "подбацили за 125 милиона динара. То је у првим месецима буџетске године редовно случај.

РОУ ДАЉА .Z — A А Ди. | За прва два месеца буџетске 1931 [82 године приходи су износили 376.56 милиона, а према истом раздобљу про- | теле године'промене скоро ни нема; у овој су години за свега“ 152 милиона динара већи. Код појединих артикала видимо, да су приходи петролеума за 6.8 милиона већи, а тако исто и: разни приходи, за 12.5 милиона. Сви остали су артикли 'подбацили: дуван за 5.77 милиона, со за 4.46 милиона, жЖижице за 2.718 милиона и хартија за цигарете за 4.87 милиона.

Француска трпи. од. кризе... угља. · Откако је наступила привредна депресија т. ј. од. . _ прошле јесени потрошња угi - ља пала је за.више од :10%.. У исто време увоз страног угља није се ништа смањио, због чега јако трпи домаћа производња. У последње. време је продаја домаћег угља опала за преко 10%.

Бријанов план у пракси

аеннитвинаианенитеевта птаееанатеиририорипШШеларатр Пт

Да би спречила даљи развој кризе домаће. индустрије. угља, Француска је одлучила да смањи увоз појединих земаља за 20%. Тада ће према просеку 1925.—28. год. потрошња: морати преузети целокупну домаћу производњу.

Интересантно је да је мера донесена у вези са KOJE . структивним планом г. Бријана предложеним у Женеви ради спасавања Европе. | j

Како се наши читаоци сећају, овај план није вредвиђао само помоћ аграрном делу Европе путем преференцијала у уговорима и јефтиних кредита, он је циљао и на решење средњеевропске индустриске кризе оснивањем ме ђународних картела. Продукцију би требало регулисати, а поједине државе би добиле извозне квоте. Тако би се.убла-_ жила привредна борба и осигурале повољне цене.

Бивши Министар за јавне радове г. Ле Трокер до- води на следећи начин нову француску меру у везу са Бријановим планом : IL II II | „За међународно уређење производње и тржишта пољ. требно је да свака држава регулише то питање најпре у својим границама. Француска је прва, која то. чини, дајући. могућност својој индустрији угља да искористи пун капа“ цитет обезбеђујући јој потрошњу. Њој је сада лако да се са. државама увозницама споразуме о ценама и величини увоза.

Нада у повољан развој преговора је 'оптимистичка. Скоро сви увозници угља у Француску, као Белгија, Холандија, Енглеска, Немачка и Пољска, уложили су или ће ових дана уложити протест против. ове мере. Они намеравају да одговоре са противмерама за француски извоз. Осим тога ће се знатно пооштрити конкуренција на оста-. лим тржиштима, на која ће вршити притисак због. вишка, » који Француска не прима. Е |

Али, ако би и дошло до споразума, како мисли г. Ле Трокер, онда би значио да Француска може одржати своју производњу угља на старој висини, па чак и повећати је по потреби, док би остале земље продуценти биле приморане: да проведу редукцију своје производње, која је „извесно рентабилнија из Француске. Дакле решење се већ стога не може одобрити. |

Човеку се намеће поређење са' приликама на тржишту пшенице. Огромним царинама штите се државе од увоза. И у овом случају хоће се да се домаћој производњи осигура“ домаће тржиште и добре цене; и у овом случају се омогућава развој нерентабилној производњи у унутрашњости, док државе чија је производња рентабилна, морају да је' реду“ цирају због немања тржишта. 45

Бријанов план хоће да регулише производњу и тржиште, да би тако уклонио опасност, која прети од хиперпро- |

изводње. Његово остварење значи неекономско редуцирање · производње. _ | 0 |