Народно благостање

Страна 490. НАРОДНО

ai rama muzu

Хуверова акција за спаса-

вање јужно - американских држава

У. општем узбуђењу, које

се подигло због „изненадног Хуверова предлога за мора-. ториум није скоро ни запажена друга његова акција пералелна овој. То је: акција _на спасавању презадужених јужно-американских држава. .

Он предлаже да се оснује једна банка уз учешће аме-. риканске, енглеске и француске новчаничне банке, као и новчаничних банака односних јужно-американских земаља. Задаћа би јој била слична оној Банке за међународне обрачуне, али за Јужну Америку. Она би омогућила презадуженим државама да- врше каматну и отплатну службу иностраних зајмова приводећи им нове јефтиније капитале, Тако би им омогућили да покрију дефиците у буџетима.

Познато је да се већина американских држава налази у веома тешком положају откако су пале цене сировинама, њихових главних националних производа. Скок куповне снаге злата их је бацио у безизлазну ситуацију. Последица тога био је прво нагли пад курса јужно-американских папира, колебање валуте, дефицит у државном буџету и на крају меораториум државних дугова код неких држава као Чиле, Перу и т. д. Ових дана постоји опасност да Бразилија и Боливија објаве мораториум. Огромни су терети јужно-американских држава службе државних дугова. Бразилија н. пр. плаћа годишње 25 мил. ф. ст. (6,75 милијарди дин.) иностранству, Чиле 40 мил. долара (2,24 милијарде дин.), а Аргентина, за коју моментано немамо података при руци, плаћа јеш више.

Мотиви за ову акцију спасавања јужно-американских финансија, као и код оне спасавања Европе, делом су идеалне а делом материјалне природе. Американска штампа пише да је мораториум за Европу само један корак на путу, који треба учинити за сузбијање светске депресије. Немачкој треба најпре помоћи, јер је она огњиште кризе. Истовремено треба повести акцију спасавања јужно-американских држава, произвођача сировина, које се налазе у сличној ситуацији.

Али посматрајући живот при изради плана за помоћ Јужној Америци и интерес њујоршких банкара за исти, добива се други утисак. Америка је у страху да не изгуби утицај на јужно-американске државе и хоће да га учврсти,

Две су ствари, које је забрињују: прво је настојање Енглеске да задобије свој некадањи утицај у Јужној Америци, а друго је покрет за јужно-американски царински саБез. (Ово последње претставља много озбиљнију опасност, јер се пропаганда врши врло живо. Поборници царинске увије не крију да је то пут за ослобођење Јужне Америке од њеног моћног тутора — Сједињених Држава.

Идеја је прво освојила Чиле, па прешла у Бразилију и Аргентину, где је одушевљено примљена. У невољи државе су спремне да забораве и на политичке размирице. Уклањањем међусобне царинске баријере и изградњом саобраћајне мреже створило би се огромно тржиште и врло повољан терен за развој младе индустрије и даљу индустријализацију. |

Сједињене Државе мисле да ће идеја царинског савеза нестати чим јужно-американским државама буде омогућено , добивање нових зајмова, јер та идеја није ништа друго но производ (безизлазног стања, у коме се налази ]ужна Америка.

Испочетка је постојала намера да се план изведе у савезу са Великом Британијом, али се од тога одустало из малопре наведених узрока.

Али ни Велика Британија не пристаје на оснивање, Банке за Јужну Америку, у којој би главну реч водила бе верна Америка. Она предлаже да се уопште не оснива нова.

DJLAPOO ATB _Бр. 31.

банка, већ да се та задаћа повери Банци за међународне 06

рачуне у Базелу, којој би се проширио само делокруг.

Услед непристајања Енглеске на Хуверов план за помоћ Јужној Америци лако је могућно да се приступи спасавању појединих држава, које су објавиле банкротство или ће га. ових дана објавити. То се да закључивати и по по-

|следњим догађајима. Ових дана послала је Енглеска једну

стручну комисију да проучи, како би се најбрже могло помоћи Бразилији, највећем енглеском дужнику, док је једно американско одасланство стигло у Чиле у истом циљу, јер

је у Чиле у највећој мери заинтересован американски ка-

пктал.

пи Пасле аустриско-талијанског и аустриско-југословенског трговинског уговора дошло је брзо до склапања аустриско-румунског и аустриско-чехословачког. Уговор са Румунијом веома је сли-_ чан нашем. И за њу важе нове аграрне царине, као и за нас. Преференцијал је одобрен за мањи контингент пшенице, а уг досадањи царински став може увести један део прошлогсдишњег увоза говеда и меса. | |

Напротив, трговински уговор са Чехословачком је закључен без преференцијала. Стари уговор је отказалаА устрија да би се ослободила везане индустриске и неке аграрне царине, да би их касније могла повисити. Главна борба. водила се око повишења аустриских текстилних царина, на. крају је ипак успела Аустрија да однесе победу и повећа царине на тешка ткива за 15 до 18, а на лака 27 до 41 процент. И тако је Аустрија успела да ревидира своје најважније трговинске уговоре и протури царинску новелу са 5 до 10-струким повећањима царинских ставова. Незнатни контингенти, за које је одобрила старе царинске ставове не играју при томе никакву улогу. Последица тога је, да су сауговарачи од реда повисили индустриске царине и ако неу великим размерама.

Аустриске позиције у преговорима биле су врло јаке, јер је она према већини контрахената имала у знатној мери пасиван трговински биланс. Тако н. пр. према Румунији за 300 мил. дин. Чехословачкој 2 милијарде дин. Маџарској 1,4 милијарди дин. У последњој години је промет добара између Аустрије и њених сауговарача је знатно опао. А сигурно је да ће још више пасти и то не само аграрних већ и ивдустриских из Аустрије, због повећаних царина у новим уговорима, а и због опадања куповне моћи становника аграрних држава. Тако. је узалудан био сав труд, око оживљавања измене добара између држава средње и јужне Европе, бар што се тиче Аустрије.

Закључен је и трговински уговор између Немачке и Меџарске, за чији је основ узет преференцијал из немачко-

Нови трговински уговори

а шет

"румунског уговора. Немачка одобрава Маџарској преферен-

цијал за пшеницу од 25%, т. |. царина износи 18,75 наместо 25 марака од товара. Осим тога, преференцијал за јечам као и Румунији.

Затим је Маџарска добила контингенте за свиње од 80.000 ком., а за говеда 6.000ком. За противконцесију Маџарске је снизила многобројне индустријске царине. Преференцијал има да ступи на снагу онда, кад га одобре остале заиктересоване државе, у првом реду прекоморске. Али постоји нада, да ће га ове сигурно одобрити, пошто је у складу са предлогом Женевског житног одбора, док се оправдано сумња у одобрење прикривеног аустро-мађарског

| трговинског уговора. То је разлог да ове две државе нису

| текале пристанак прекоокеанских држава, "већ пожуриле да

уговор ставе на снагу. Из досадање употребе преференцијала види се, да